Tag: Svetlana Savić

PREKRAJAJUĆI

moje drugarice pišu dobru poeziju
boluju od anksioznosti
i plaše se da izađu iz kuće

nemaju iscrtane obrve
piju pivo iz flaše
i oblače se na najlonu

moji drugovi rade u prekarijatu
na građevini i u kurirskim službama
nemaju radni staž
ugled u društvu
i zdravstvenu knjižicu

leče se alternativno
jedu alternativno
i žive alternativno
od danas do sutra
i još češće
od sutra za danas
prekrajajući

***

PORODIČNA PENZIJA

moj je otac mrtav
ali me izdržava još uvek
na njegovoj toploj grbači spavam
i svakog trećeg u mesecu
mislim da je živ

***

MONSTER HIGH

ponekad volim da se oblačim neukusno
kupujem ružne cipele
špricam se jeftinim parfemima
kupujem pivo vraćajući se s posla
ispijam ga ispred trafike
divim se svojim neproširenim venama
maštam o rođendanskim poklonima
kili brašna litri ulja i makaronama
o tome kako želim baš monster lutku u 24. godini
jer je rugobica

dok oblačim lutkart bikini
jer mi se baš sviđa da je leto
i jer obožavam svoje ožiljke
pa ih ostavljam na stolu u lokalu umesto bakšiša
a volim i svoje telo bez žučne kese
i uši bez istančanog sluha
i društvo loših ljudi
i bukete lepih kata ispred bazara
i momka što vozi bajs sa prikolicom i skuplja karton
mačku canu i petnaest časova
dok svlačim lutkart bikini
i hvatam se za ribaću četku
brisko za pod i krpu za izlog
u kome se kezi rugobica monster ja

sve to između klozeta i čišćenja poda
wc šolje i ribaće četke
kad završim znam da ću opet
sanjati more i nebo da je more dok sam živela u maroku
prestati da lažem sanjati more
pričati s golubovima o galebovima
i piti kao i svako postojeće jutro tursku kafu
u nežnoj roze prugastoj spavaćici

___________________________________________

SVETLANA SAVIĆ rođena je 18. oktobra 1993. godine u Noćaju. Živela je u Novom Sadu, duže boravila u Parizu i Umagu. Diplomirala je i masterirala Srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Godine 2016. dobila je Treću Brankovu nagradu Matice srpske za seminarski rad. Poeziju i kritiku objavljivala je u časopisima Polja, Književna republika, dnevnim novinama Danas, časopisu književnog programa Crne kuće Beleške, časopisu KUŠ, kao i na internet portalima. Tri puta je bila zastupljena u zborniku Rukopisi. Od 2019. godine vodi književni program Autor nije prisutan u Omladinskom centru CK13.

PROBUDI ME U JUGOSLAVIJI

probudi me u Jugoslaviji
šezdesetih
u borosanama i plavom
radničkom mantilu
u samoupravljanju
i ostvarenim pravima radnika
studentskim demonstracijama ’68.
hoću da sam mlada tad

neka bude juli
vraćamo se u dva radničkim autobusom iz fabrika
na zajednički porodični ručak
u metalčevim šerpama
stan smo dobili od preduzeća
opremili u Novom domu

probudi me u Jugoslaviji
hoću šezdesetih da sam mlada
na Novom Beogradu
kome smo temelje dizali
na omladinskoj akciji
mi deca naših roditelja partizana
gradili smo bolji svet uz pesmu

probudi me u Jugoslaviji šezdesetih
hoću da sam mlada tad
i da vozim te
po šumama i gorama
od Vardara pa do Triglava
u žutom kragujevačkom fići
da putujemo srećni
uz Bitlse i Stonse
na letovanje na Jadran
može to biti Makarska
antifašistička Istra
ili Boka Kotorska
s večeri u gradskim kavanama
na belim prugastim stolicama sedeći
pićemo malvaziju, jesti plodove mora i slušati klape

probudi me u Jugoslaviji
kad nije važno bilo jesmo li
Bošnjaci, Hrvati, Makedonci, Crnogorci, Slovenci ili Srbi
kad smo svi bili Jugosloveni
imali siguran kruh
regres i putni trošak
besplatno zdravstvo
i socijalno
kad smo svi smeli biti i bolesni i zdravi
imali lepe zube i
želju za potomstvom

(Rukopisi 44, Dom omladine Pančevo, 2021.)

***

LEPOTI

kad budem odlazila sa lica zemlje
volela bih da budem okružena samo obiljem vode
koja će prvi i zadnji put isteći sva iz umornog tela
do tavanice ispuniti sobu
zaobliti ćoškove oštrine
i vratiti u početni krug
prvobitnu toplinu i mrak
bez ljudi voljenih lica
koji bi prizvali sećanja doživljaje patnje i ljubavi
sve čemu se težilo i što se postiglo dok se živelo

bez ljudi koji bi krali moj poslednji poriv i pravo
na samoću
lepotu bez svrhe oblika boja
sa jedinim ciljem da vrati u krug ono što je celi vek iz njega bežalo
lepotu nikad viđenu
onu što smo je samo slutnjom znali kao pravu
i ne znajući čekali da nam se ukaže tek onda kada više ne budemo mogli
da je uhvatimo i provučemo kroz prste
da joj se smešimo i drhtimo pred njenim postojanjem
da je obgrlimo i legnemo pod nju sa žudnjom da uđe
lepotu koja nikad nije dokazivala a ipak smo verovali u njenu moć
da ništi prolazno preobražava i otkriva put
što je celi vek varala i prilazila samo s maskom

kad mi se ukaže velika i nedeljiva
volela bih da je doživim sama

*

a do tada
kao u pesmi dženi džozef
nositi haljinu boje purpura i crveni šešir
koji ne stoji a i ne ide
brati cveće po tuđim baštama
brati lovorov list sušiti ga za zimu
praviti kolače sa cimetom rendati pomorandžinu koru
i biti okružena tobom kao vodom u predsmrtnom
slutiti lepotu zamišljati joj konture
konzumirati je zajedno lažljivu i divnu
izgarati i rađati se iznova u vatri
u tvom jeziku koji bukti
u rečima čiji razumem smisao
u jedinstvu zodijaka
u vazduhu koji nas iznova stvara
dok kruži
svetom koji smo proizveli između četiri zida
osmislili i poredak i norme
bez nacionalizama patriotizama
bez ikakvih izama
bez ikakvog erosa u zloupotrebi
eros je samo u tvojim šapatima
i tvojoj žudnji
u krevetu koji ne priznaje države i narode
u regiji gde je jedina zastava čaršav
koji otkrivam
da bih ti životinjskim nagonom rekla
volim

***

SVETLANA SAVIĆ rođena je 1993. Književna kritičarka, društvena aktivistkinja, po zanimanju profesorka srpskog jezika i književnosti. Živi i radi u Novom Sadu.