Tag: Spasoje Joksimović

PIGMENTI NEKROPOLA

Na obali Jeniseja žive
srećni ljudi 

Sarkofazi ispod Buenos Ajresa 
imaju više dodira sa melodijama
Segovije,
nego skrovište od sovjetskog najlona 

Kada list divlje trešnje
pustiš u drugi ambijent 
To svoje ništa
daješ na poklon 
kao slobodu 

Rovovi u sezoni grejanja
duboka su realnost
koja ukazuje na površinu 

Žive talasi sa crno belih fotografija
Dok erozija lokacija 
nosi istu nostalgiju 

Bez obzira na egzotiku svakog pigmenta
Pomozi listu da što pre otpadne

***

MITSKI ČVOROVI 

Mitovi puste čvorove umesto trnja
Da se uhvate pojedinci 
sa velikim dijagnozama 

Rešenjima za raskršća
na uveličanim atomima 

Ti na svojim srećeš 
odbačeni omot slatkiša
Možda dara 
i danas ostavljenog Lešiju
Da ne zavede dublje u šumu 

Preostali su simboli
Odmarališta
Gde nalaziš zamršenu peteljku lista 

Pokušavaš bez sečiva
koje jeste prikladno 

da odmrsiš Gordijev čvor

***

URBANI SUMRAK 

Telo miriše na novu obuću
I smisao u toplom, novom kalupu
Gde se svi krećemo
ne mareći napomenu za jesen

U kojoj se pričešćujemo 
Istinom prošlih ili budućih svetova

Ali ne i trenutnog

***

RECEPT ZA PANTA REI 

U makro rezoluciji 
mutni pikseli cveća
Kao načinjeni u putu

Tokom koga možda zadovoljni drugi
Love daljine pogledima

Ali i na mikro planu
Sve teče 

I bez da smo i jedni i drugi čuli za panta rei
Za šta ne treba dopuštenje
ili sačuvani recept

***

SUNČANICA 

U nekom od tvojih gradova
Sklonište u tragovima
i međuvremenu 

Ne može čovek da bira od sveta 
Kratku zapitanost 
Oduševljenje 

Prisvoji melanholiju
kao riboliku skulpturu
Lady of Boljetin river 

Da solarna pesma
budu sjedinjena zrna peščara
koja ne beže od sebe 

Čiji konci čine
da dugmad izdrže povratak 

Postoji i druga sunčanica 
List sa porama kao poligon
svih zamišljanih života 

I kad ne znamo za Amazoniju 

Za simbole
Prisutne
Bez nostalgije dok ih nema

___________________________________________________

SPASOJE JOKSIMOVIĆ rođen je 1988. godine u Majdanpeku. Diplomirao i master studije završio na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Objavio zbirke pesama “Život, po suncu”, 2016, “Daleko od Johanesburga”, 2016, “Veče u Vitaniji”, 2016. godine, “Municipium S”, 2019. i “Melanholija homo sapiensa”, 2022.

SOLISTICIJ

Ne troši misli šetnjom
Ne spajaj precizne lokacije
što kad se uvećaju

sadrže kruženje odrona

Leto itekako dolazi
Ne boj se

Da će tvoji izveštaji
iz polarne stanice

postati besmisleni

***

POMOĆNA PESMA

Prodavci trulog cveća
iz blizine vire

U našim se bukama
dok čekamo smenu svetla
dešava čudo nad vremenom
Sami se čiste krovovi
zaboravljenih zdanja

Sa kojih priviđenja bacaju sneg
na prolaznike,
polažući pravo na naše doba

Samo si ti i dalje silueta
sa poznatih slika
Detalj velikih autora
preseljen na limene kutije
za kafu, šećer i so
u mojoj izmeštenosti

Sa čijih brvana skidam tapete
kojim su preci oblepljivali
daljine

za utehu

U stvari
svet oko toga zatvara kružnicu

U tvojoj pomoći oko sitnica
svedočim čuda

***

HRISTOS U POLJU PELINA

Od tebe je kiša
Ali hvala što ne kisnemo
u straćarama
pod udarima ljudskih dostignuća

I bove sa svećama
koje pale članovi polarnih ekspedicija

I pohodi u kosmos

Ime tvoje premudrosti
ostaje i ime ljudi
sa kojima se razilazim

Ali jedna
poziva u polje pelina,
noseći ti lik zbog umetnosti

Sa kojim smo kao
Veprina mekolisna
u senovitim delovima šume

i bez plodova zimzelena

***

OSTVARENJA

Oslobađamo parking
Kupujemo,
a u kese nam staju i senke

Da ne zauzmemo dušom ni etar
u već tuđem prostoru

Metafizika opstanka trgovaca
Vaga meri za Sudnji dan
u susedstvu svačijem

Proroci danas govore
o migracijama leptira

Nema strašnih znamenja
Samo čudo sa cvećem na početku zime

Nepriviknuti na smrznute trske
Uzorke močvara
u koje smo odavde potekli

Začine žene u dukserici
što poziva na obed unutar vezdehoda

Kao šumsko suštastvo
I prinosim joj znamenja

Ili makar pričamo o njima,
dok su nam pored čizama
neubrana

objašnjenja šta se ostvarilo

***

KONZERVA DUŠE

U sebi
ušuškani da smo

Dok kratka obdanica
nije za sozercanja šume

Ali je za pristizanje
u večnost

Svakodnevlje
nadživi milenijume

Kroz stvari
koje su u sintagmi
"na dohvat ruke"
predaleko
I nemoguće je obići ih za videla

Zidove konzerve što su
obronci zemlje, mora i duše

Možda iznikle iz semenki prvih plodova
ispuštenih na trotoar

                                                                   ***

SPASOJE JOKSIMOVIĆ rođen je 1988. godine u Majdanpeku. Diplomirao i master studije završio na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Objavio zbirke pesama “Život, po suncu”, 2016, “Daleko od Johanesburga”, 2016, “Veče u Vitaniji”, 2016. godine i “Municipium S”, 2019.

ODRONI, ZA NAMA

Borba htonskih jelena
Isti silazak ukrštenih rogova
Kosmički susret poriva
Prašina
za nezainteresovano cveće

Caricu u malom plaštu
Pod kojim u svedočenju stoji
Miltonov “Izgubljeni raj”

Beležimo zaklone
od srušenog enterijera čuda
Pretvaranja u druge planete

U pakovanja koja postaju kraća
od kutije za krofne
Stikere
što ne upućuju na stvarnost,
nego je melju

Živa sećanja na hladovinu
Sada se izduže samo naše senke
u solarnoj kući

Odroni su za nama
I dan je nezalazan

Odbačen Pavlov stari čovek
Čija istorija beše
da je nestao nesiguran

ali ne manje mrtav

***

KOMI ZEMLJA

Upletenost u svet

Umesto putokaza
Staviti fusnotu
kao taloženje izgovora

U nemogućnosti da se nađe
adekvatna ušuškanost
koja ne dodiruje zonu komfora

Da se nastavi prebivanje

Ali i tako
Dok pod šarama maskirnim
samovar zbližava

Nema razumevanja za ovo
što je napustilo svaki ambijent

***

BUDUĆE LETO

Preko istine reči
blogerske
Umesto početka nalik glasu AZ
Saznajemo za živote preostalih
šamana u polarnim gorama

Za egzotiku izopštenika

I svako prigrli dobijeno parče
Pogled na omiljeno godišnje doba
čije se granice pomeraju

Pa postaje leto
mučno
I kad do nas dopiru izveštaji
koji se završavaju još uvek sa AVE

Ali u društvu Pantokratora
ne ograničavamo se na grljenje drveća
Ni usiljenosti pogleda na preobražaj
veliki i smešan
ako zavisi samo od nas

***

KINTSUGI ZA DEMIJURGE

Zajedno sa odećom
izvlačiš iz preostalog sveta
zalihe zimskog parfema

Opremaš se
kao svetioničar

I mala nezgoda
postaje velika prednost

Kao prosuta voda
na sasušeno lekovito bilje

S tim što je posuda
kao iz Andrejevih filmova

Aluzija na trenutak pre nego se
iz Knjige propovednikove vedro
raspe na izvoru

I kao Markelov žal za svim živim,
za pticama
Možda belim
kao zaborav po davnom čitanju

A pomislim
I crnim

I očima
u svim dupljama

Postojiš izvan ovog posmatranja
Ukidaš beznadežne oštrice preloma

Pomeneš u prvim dijalozima
veštinu restauracije
I sama istakneš pukotine svog traganja

Ali sve nadomeštaš prašinom
plemenitih metala

Počinjemo od mog posuđa
I bivamo kao demijurzi
na čajanci

***

O ALEKSEJU GARGAŠJANU*

I bez prideva
Čovek božji

Postoji sličnost
u načinu da se spoje
smirenje i osećaj za prohodnost

Znamo da nije sve
u dijametru točkova

Džinovskom,
a da ne savija cvetove

Jer postoji želja
za učestvovanjem u mitovima,
ali ne i u osvajanju

U primedbi Alekseja
da savremeni Homo sapiens
nosi vodu sa sobom
Umesto da se koristi onom iz tajgi

Ali humanost rešava

Šerp(as) za neograničen hod po zemlji

A dovoljan
za razliku od Aleksandra
kome ne beše čitavi svet,
mali radni prostor
sa kartom SSSR
U selu čiji su jedini stanovnici
Olga i on

Za ruke koje ostvariše
neslućeno savladavanje

I pored svih navigacija
i svetla koje pružaju uređaji

I umesto bitkoina

Dotaći novi prostor
u kome se ne sakrivaju ni vukovi

Tu otvoriti konzervu,
zagrejati prilikom deljenja prste

Slovenski faktor
Za ovaj svet spotaknuta
genijalnost preobraženog čoveka

Uz alke što vezivahu brodove
za vrhove planina
po našem predanju,
pored kojih obedujemo

*Izumitelj Šerpa, najprohodnijeg vozila na planeti

***

SPASOJE JOKSIMOVIĆ rođen je 1988. godine u Majdanpeku. Diplomirao i master studije završio na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Objavio zbirke pesama “Život, po suncu”, 2016, “Daleko od Johanesburga”, 2016, “Veče u Vitaniji”, 2016. godine i “Municipium S”, 2019.

BELE NOĆI

Da se odaljimo od šuma
Kao od večnosti
Oslanjajući se
na one koji ih mimoilaze

U pogrešna bismo se okrilja uzdali
Ostaje jedino ono od čega odlazimo

Zaboravismo svako proklizavanje
po savladanom negostoprimstvu,
zarad jarkosti usred sumraka
na trbusima mladih stabala

Nije isto boraviti bliže suncu
I biti naspram njega,
dalje,
ali osunčan

***

IZVESNOST

Setih se stare žalosti
prema šumama
U našem predanju
gde lica međusobno oblikuju
suštinu

Pa nisi izgubio s parčetom
celinu svega
što se izgubiti može

Ali iz kružnice zahvalnosti
nikako da izađeš na otvoren put

Što nije cilj,
nego sredstvo
okrenutih poleđina

Prostranost uvećana
oslobođenim čvorovima

Milija ti bespuća
sa nejasnim konačištima

Pre navike na izvesnost

***

IMITACIJA SUNCA

Mnogo ranije
i samosvesnije
Onaj si isti drugi čovek
neograničen kišom u julu

Ostane nejasnoća beleženja
Lepljena celina olovke

Pomisle skoro svi da to je
beslovesnost ptica
koje se pred automobilom vraćaju unazad

Do utočišta

I tako se prekine
odsjaj u sapunici

Imitacija sunca

Okrenutost žutog kišobrana
na usponu

Istovetnost želje
da se nađe vetar
za putovanje koje će ukinuti sledeće
traganje

***

STARENJE MOLEKULA

Prolazili smo
Jer bitno zabeleži
svaki oblik postojanja

Pored uočavanja
da je konkretan čovek ostario
Na šta se nismo navikli,
kao na posledicu toga

Vremenom umiru i roletne
Prvo ostari molekul
Iako ne trgaš ni prah osuđenog
cveća
preko svojih pragova

I nije ispred nas sjaj brisanog
prostora
Nego lišća

Ali ne dođe do razočaranja
Jer iz minimalizma pustinje
čeznemo za još nekim stablom

Na kraju se priklanjamo
predanjima savremenog života
Skrivenom lepotom svih
slomljenih privezaka
koja nagovesti značaj
nesavršenstva

Ali bismo se više
radovali preobraženoj
izvesnosti

***

ČAJNIK IZ CARSKOG DOBA

Premestiš pogled do puta
izbavljenja

Iza poslednjih brda u objektivu
koja se brzo tope u oblačnost,
do okulara dospe samo umnoženo nedostajanje

Stvori se omeđen kosmos
u kome se bez nje osećam kao u Degestanu

Prizma nudi starost novih nalazišta
A sve više stvari gubim za sobom

Rukohvati pogleda
bivaju topla iluzija
na raskršću spektra
njenih neraspoloženja

Ko u klasičnom početku
i stvarima
prema kojima ćemo kasnije graditi se,
blede obojena jezgra

Ali
U odnosu na zajedničku izmeštenost
razdvojenu ovojnicama razuma

Nađoh u priči očuvan čajnik,
kome se boja saznaje
kao odsustvo svetlosti
i crvenilo života ispod gareži

Sa grbom iz carskog vremena
Granice drevnih izletnika
do koje smo se otisnuli

Da ga ne prisvojimo

________________________________________________________________________

SPASOJE JOKSIMOVIĆ rođen je 1988. godine u Majdanpeku. Diplomirao i master studije završio na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Objavio zbirke pesama “Život, po suncu”, 2016, “Daleko od Johanesburga”, 2016, “Veče u Vitaniji”, 2016. godine i “Municipium S”, 2019.

BOJE SE RAZLIKUJU U ISTOJ RECI

Zbog nje bih napustio i lov
Iako nisam nikad lovio
I kojoj god strani da se okrenem
Uzvodno i nizvodno
Ne vodi do nje

Voleo bih da se krajevi
svih mojih šumskih staza
završavaju naseljem pored voda

Sa svetom spašenim u njemu
I arhetipom iz koga nismo odlazili

U prebivajućoj figuri utočišta
što smo upoznali
u naručju između Alfe i Omege

***

PROVETRAVANJA

Kad limar rascveta natruli rub
Da li se čestice osim padanja u prastanje,
vrate u kolaž srastanja

Isto je i sa većim besmislom voćki
čija zapuštenost više dotiče

Ali je sreća u natkrivu od podivljalih krošnji

koji se još uvek ne ljuspa

I svaki je obrok minulost
Prave i dobro servirane lepote
nekorišćenih plodova

U provetravanjima

Gde Bog sabra sve svetove
Pa u našem mirenju izgledaju kao jedan

Lepenski Adam oslonjen na Hrista

***

PROJAVA SMISLA

Na svakom koraku sačeka
suprotnost
plemenitom uopštavanju

Hučanjem šume
poraz dijaloga

Eto malog čuda da nas objasni

Usred zime
balsamovana projava opstalog cveća

Sa okana ne brišemo zamagljenost
nepotrebnog vidika
Jer smisao boravi u pročelju ognjišta
kao figura

Čine ga različite reči svih jezika
koje kondezovane isto prokapaju

I ostvareni izlaz zasvetli
kao nebo u ogledalu na dnu odžaka

***

BARŽA

Za mene si svetlo
udaljene barže
koje svesno idealizujem

Kao neolitsku zgrčenost
u bukvalnoj zemlji

Iako znam
Zamišljam
Kabinu s policama i metalnim obrocima

Čiji prebivaoci s istim idealom
gledaju
našu obalu

Sve je protiv života
I onda kad se pas
pripitomljen na ovom mestu,
ne zaustavi nad bačenim parčetom
Nego korača za darodavcem

***

OVALNO DNO

Ima još čuda sa lišćem
Iako moraš da se miriš
sa neutralnim skladom

Stvari stoje
Blizu,
ipak sasvim daleko

Sa ishodištem delimo dvorište
koje ne možemo da premostimo
Pa koračamo obilazno

Postoji Neko
Ovalno dno gljiva
da zadrži i ušuška

***

OTPORNOST NA POTOP

Razgovor s pastirom
više je udaljenost od konačnosti
u kojoj za nas živi i stvarnost tajge

Vrtimo se oko sveta sa više stubova,
koji drže ipak isti svod

Posudu čija okrenuta unutrašnjost
štiti od potopa,
umesto ispunjene zapremine

Ali nalazimo
otpornost na potop
I kad nema ni opalog na površini
Kao poderanog otirača s natpisom dobrodošlice

Dimenzije svake otpornosti su veće
od smrti kojoj manje treba

Zasad znamo za smislene rituale slonova
Neolitsku sklupčanost u utrobi zemlje

Ali to razvija izvesnost
zbog koje ponekad sebi nametnemo spontanost

I sve se opet okreće oko naličja
koja čekaju dva lica

Predaka odsutnih zbog prolaznosti
Onih izbeglih iz realnosti
I nas iracionalnih što ostajemo

__________________________________________________________________________

SPASOJE JOKSIMOVIĆ rođen 1988. godine u Majdanpeku. Diplomirao i master studije završio na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Objavio zbirke pesama “Život, po suncu”, 2016, “Daleko od Johanesburga”, 2016, “Veče u Vitaniji”, 2016. godine i “Municipium S”, 2019.