regionalna književna panorama
SAN O PREČICI
Autoput, mrak
pušten volan
i zatvorene oči.
„Neko te voli“
kao pesma na radiju.
Škripavo trenje,
vatromet od stakla,
fizika je prožela telo.
Evo stižu
udaljene rotacije svetionika
na asfaltno mirno more.
Svi su konačno usporili.
PAŽNJA, PATRIJARHAT PADA
Ako razumete Don Žuana
shvatićete i mene
to vam dođe kao da je Ofelija nabrala cveće
i rešila da je boli kurac.
Veče je bilo isuviše lepo
da bi se ljubav bacala u reku.
Toliko je lepih momaka koje treba utešiti,
ljubiti u vratove i milovati vrhove odrezane kose.
Svima nam u suštini treba mama,
(jadna mama)
a naša je ćud smiješna rabota
kada te oblikuju na silu,
posle možeš biti bilo šta.
Toliko je lepih momaka čijim kožama treba strujiti,
vraćati im smelost u ruke,
plakali bi ali ne smeju,
toliko se njihovih lepih trepavica ovog časa trudi
da bude hrabro i odvažno.
Oni se bude,
sada je vreme pisati im pesme.
***
UTOČIŠTE
Prijatelji, zovite me vašim kućama.
Uporno i uprkos
mom retkom odazivu.
Zovite me da vas gledam hrabre
i nazivam po nebeskim telima.
***
OKRUTNOST UTEHE
U brdima gore šume
a tolike vode, niz strmo brdo
stoje nepomično.
Danas te boli ono
što će sutra biti plodna zemlja.
_____________________________
SARA RADOJKOVIĆ (na slici) je pesnikinja, dramaturškinja i novinarka. Scenarista je dugometražnog filma „Amanet“ i adaptacije romana Uroša Petrovića „Peti leptir“ za istoimeni dugometražni igrani film za decu. Autorka je monodrame „Edit“ (produkcija Tri groša“), jednočinke „Neidentifikovane“ koja je deo „Triptiha o radnicima“ (Gradsko pozorište Čačak), poetske drame „Zečevi su brza hrana“ (Beogradsko dramsko pozorište) i dramaturškinja na projektima „Slučajna smrt jednog anarhiste“ (Jugoslovensko dramsko pozorište) i „Volvo kamioni“ (Atelje 212). Autorka je i nekoliko radio drama što autorskih, što adaptacija koje su realizovane i izvedene na Radio Beogradu. Trenutno piše za portal VICE Srbija. „Vežbanka za strah“ je njena druga zbirka poezije. Živi i radi u Beogradu, a za sebe tvrdi da je žena od reči. Kako joj pisanje poezije ali i za online portale, pozorište, film, radio i televiziju nije dovoljno, trenutno se specijalizuje za pisanje scenarija za format VR filmova i igrica u vidu mobilnih aplikacija.
SONJA BAJIĆ je ilustratorka i arhitekta. Bavi se vizuelnim pripovedanjem kroz ilustracije i crtanjem personalizovanih geografskih karti. Živi u Parizu i bila je na Ajfelovom tornju preko 800 puta. Ako bi morala nešto istetovirati na sebi, izabrala bi reč Neoplanta, koja je latinski naziv za Novi Sad. Sonja je autorka knjige „What My Girlfriends Told Me“ (September Publishing, London, 2018) i koautorka knjige i bloga „Kakva ženska“ (Kreativni centar, Beograd, 2018). Veruje u bolje sutra a online je možete naći na: sonjabajic.com
čovjek-časopis 