NIŠTA NE ZNAM
O šumi ne znam ništa,
a svakog je dana obilazim,
razgledam koren, zid, kosti,
danas sam i zemlju okopala
punu kofu sebe iz šume odnela,
disanja gradovima
bez vazduha vraćam,
svedočiće o svesti praznine,
duša, časovnik bez kazaljke,
juče sam stigla i do potoka,
drvo nije imalo kuda da padne,
a od težine savilo se sve
što liči na mene, poplave
i zemlja je u nove hramove padala,
hrabrosti
i pluća su tako nežna,
neko i dalje pita dok govorim
šta o šumi ne znam
dok brojim stabla koje rušiš
(i (ne) znaš zbog čega).
***
POVEZ OKO SUNCA
Kada je preminuo komšija
nisam umela da kažem ništa
bilo mi je tek pet godina
i dve nakon što sam progovorila
prva sam ga videla kako leži
u dvorištu punom bulki,
mislila sam da odmara ruke
ceo je dan kosio dvorište
i ja sam sela do njega
i dugo sam milovala smrt
da nikad ne osetim kako će boleti
kad nečiji otac ne diše
ili moja majka prestane
ili sestra ode s druge strane
u potrazi za gudalima,
tada sam pluća mogla videti
samo kada su piliće šurili,
pa čerupali
i nisam im dala
makar ostala bez supe
koju sam jedino volela,
nije se budio komšija,
čupala sam mu bradu i brkove
nakon što su crnine postale ogledalo
i sunce je maramu oko glave povezalo
i nisam nikoga dozivala,
bilo mi je stalo da vidim
kako se odmara
čovek koji nikada nije stao
i na pešačkom prelazu cupkanje
nestrpljivo, tada još nije bilo semafora
blizu mu je reke kuća,
opet danas nešto govorim
ali nigde se ne čuje
da li to i dalje sedim
kraj mrtvog komšije.
***
SVI ZABORAVLJENI
Mravi uvek u krug
sa leđima punih tereta
isto svira jedna kompozitorka
i dalje je tu zemlja izdignuta
dom za hiljadu mrava
a prošlo je više od dvadeset godina
mislila sam da su migrirali
kuće su prolazile
dolazili su neki novi ljudi
(bez kostiju)
ali se dom nije promenio
(kosturi)
ni kukurik petla izjutra
što pesmi ne da se začuje,
srna se u šumi prepala mene
i pre pogleda
dok sam prostor iznova upoznavala
i očekivala kako će nešto istrčati
koraci i ja sam se prepala pre vremena
vukova koji nisu na koži laneta,
zar je toliko bolan svaki odlazak
so bez usana, glava bez vrata
i svako vraćanje što ožiljke nosi
zaboleli me krugovi
u kojima još žive
svi zaboravljeni mravi.
***
DOJKE BEZ UGRIZA
Starica još peva uspavanke
nikad začetom detetu
koje pod miškom ljulja.
Svake večeri ništa u kolevku.
Njene su dojke nabrekle
od nerođenih ugriza,
zrno da ne nestane u očima.
Ozebao svaki neponikli zub,
dubak i sve
što od maramice nas otkida,
zabranjen joj embrion,
plod, utroba,
ali starica i dalje peva
i neke malene šake
i još manja stopala
i glava manja od klikera
ceo joj svet koji ljulja.
***
POSTANJE ROGOVA
(Kukavica ne prestaje da peva)
od prevelikog prisustva
šuma se prepunila
i svaki put kada petao kukurikne
neko ugleda sunce,
umre ili zbog obećanja
sve ostavi, u pužu raste zid
još od rođenja
zovu ga kuća, kada se sruši
kapi pokvase sve jagorčevine i jagode,
rogovi su bez vreće u nastanak
pod krilima ožiljak bolan je
nekome je plač nebeska kiša,
drugima kap za zarastanje
svih posekotina iz kojih smo
i molitva mačke je na kolenima
ne bi li iz klupka
raspetljala greh svih prapredaka
i postpotomaka
a igla nije isplela nijedan
(dok pada sve sa krovova)
i zatvoren hram pun sveća
gore nenamenje
i tamjan u sidro plovi
i pada u plam kamen,
kćeri bez korena
i sinovi svih stabala,
svako višeglasje je kuknjava.
_________________________________________________________________________
SLAĐANA (BRANISLAVA) BUŠIĆ rođena je u Nastasijevićevom “Tamnom vilajetu”, odrasla u šumi, a živi u gradu gde stabla seku i zamenjuju tržnim centrima. Prašta i kad teško diše. Piše da bi lakše spoznavala i razumevala sebe i svet koji je okružuje. Do sada ima objavljene dve zbrike poezije “U uhu duh (a/u)” u izdanju SKC Kragujevac, edicija Prvenac i zbirku poezije “Tabani na jeziku” u izdanju Centra za kulturu, obrazovanje i turizam u Mladenovcu. Učestvuje na Festivalima poezije. Najdraži joj je Festival poezije mladih u Vrbasu, jer je tu stekla prijatelje za ceo život. Saradnik je Obrazovnog programa za decu, mlade i porodicu Radio Beograda 1. Voli da sluša program kulture i umetnosti Radio Beograda 2 i smatra da svet bez pozorišta, slikarstva, muzike, književnosti i ljubavi ne bi bio isti.
čovjek-časopis 