Tag: Saša Skalušević Skala

NIJE PULP FICTION

Nedavno sam čitao negde
kako je majka šoljicu
koju joj je sin Gavrilo
čuveni Princip poklonio
tokom celog rata
bežeći od ustaša, nemačkih okupatora
i komunista koji su joj i poharali kuću
sve do svoje smrti koncem 1945.
nosila u nedrima kao uspomenu

za razliku od Tarentinove priče
o ručnom satu među američkim zarobljenicima
u Vijetnamu i njegovom čuvanju
u sopstvenoj guzici
ova ne deluje tako jeftino
već upravo kao priča za film

možda u tome i leži
razlika između nas i Holivuda

***

ODSTUPANJE

nedostaje mi škripa snega
kristali vode, mraz
preko kojeg bih projurio
preskočio sve kranove
dizalice u luci
bez straha, pretrčao Dunav
sve do Kalafata
Loma
ili još dalje
do Konstance
uostalom kao i svi moji preci
utekao bih od iskopanih rovova
sa obe strane ulice
mahnita kopita
crveno-zelene
i crno-žute konjice
od srušenih brda
granice što se širi ka istoku
betonskih urbanih monstruma
u koje me uteruju

nedostaje mi škripa snega

***

GROBNICA

Moja grobnica za B. D.
miriše na rumunski keks
prosuto iskipelo mleko
iz plastične kese

svakako na početak devedesetih godina
na kraj dvadesetog veka

***

TAMO NEDALEKO

mogao bih lako reći
tamo opet bukti rat
opet hvataju jedan drugog
za već ranije načete vratove
izranjavani gnevni
nedovoljno zaraslih rana

podele
targetiranje
zvižduci i jaja
jaja svih vrsta
odsjaji mornarskih pajsera
glatkoća kuvanih močuga
i naravno vatra
ne više plamen
nego razorna vatra
koja preti ponovo da proguta

i one daleko
i one tamo nedaleko

***

PRIZOR

Ništa mi ne znači da vidim
belu orku
prelepog albino kita ubicu

ima ih valjda tri ili četiri svega
muva se negde kod obale Hokajda
najsevernijeg japanskog ostrva

jednom u godini iskoči iz okeana
i pokaže svoje debelo belo telo
kažu to treba videti

sa karakterističnim šarama i oblikom
za orke ali umesto crno-bele
njeno telo je u različitim nijansama bele
pati od albinizma ili leukizma
stanja kod kojih dolazi do gubitka pigmentacije

kažu da je prizor prelep
međutim više volim da posmatram
kako se njišu zlatni cvetovi lipe
dok pčele zuje oko njih
a arterska voda teče li teče

__________________________________

SAŠA SKALUŠEVIĆ SKALA (1981, Negotin, SFR Jugoslavija), pesnik, esejista, pripovedač, urednik i izdavač. Krajem devedesetih godina XX stoleća počinje da objavljuje u književnoj periodici kod nas i u regionu.

Objavio je knjige poezije:
Mitovi i senke ( Narodna Biblioteka Dositej Novaković, Negotin, 2014),
Plastična Aleksandrija (Društvo za afirmaciju kulture – Presing, Mladenovac, 2019), pesničku zbirku Rekreacija pre pakla (Društvo za afirmaciju kulture – Presing, Mladenovac, 2020),
Svakodnevni pokušaji apokalipse (Društvo za afirmaciju kulture – Presing, Mladenovac, 2021),
Pitanje oblika (Presing, Mladenovac, 2022),
Sveta zapeta (Presing, Mladenovac, 2024),
Tucanje jezika (Presing, Mladenovac, 2025).

Bio je član od 1996. godine Književne Omladine Opštine Negotin do njegovog prestanka sa radom. Jedan je od osnivača Krajinskog književnog kluba sa sedištem u Negotinu.
Član je udruženja kulturno-turističkih stvaralaca istočne Srbije Kulturistok. Zastupljen u više pesničkih antologija i zbornika.

SAMO MUK

deklaracije, optužbe, klevete
rezolucije, uvrede, negiranje
u prestonici ni treptaj
samo Nik Kejv na mlakoj vodi
koji poput one
već zaboravljene fontane
ispunjava muzičke želje
i klupko zmija
u koje kada kročiš
ne znaš tačno
koja će te glavudža ujesti
mahanje na kraju nastupa,
reči kao hvala Srbija
i primetivši da
posetioci izgledaju prelepo,
uz dodatak na srpskom
Divni ljudi
dok istovremeno
na Marakani muk

***

ŽREC

sreo sam ga kada se već bio
ne samo fizički
već i duhovno izmestio
iz svojih knjiga
romana i oštrih poza
kada sam i sâm
bio na jednom od sličnih puteva

sklanjajući pogled
ljudska tela razbacana okolo
nisam zagledao
indijanci, migranti, naši
vizija, zločin ili orgije

bio je već sve:
vrač, čarobnjak, lekar,
učitelj radionice, sudija
i tumač tradicije, poetike
svega što je još ostalo u domenu
oralnog života

rekao mi je
želim da vidim od tebe
više
leksilijuma
valijuma
dontro
barem bendžosa
psihodelije
kada već više ne vajdu

a manje
Mojsija
Rima
Jarila
Ane iz Davidove ulice
Vajmarske republike
smeđe košulje
Smrt u junu

Misli malo na
listopad i studeni

šta god to značilo

***

LOV NA ŽABE

kod stoletne česme
arteske vode koja dolazi sa dubine
od tri stotine i trideset metara
tražimo žabu

vidimo samo njeno gladno,
trouglasto oko
iznenadni bljesak boja
dovoljan da zapanji
jedan grad
jedno selo
jedno pleme

kažiprstom preko skupljenih usana
čekamo njen skok
u istoriju milosrđa

***

ĆUTI ĆUTI SVET

gledaš groblje kondoma
tačnije kurtona

N. bi kazao:
Kiša, kiša kurtona
upotrebljenih, vraćenih,
vrištećih,
oštećenih

na koje ceo svet uplašeno ćuti

____________________________________

SAŠA SKALUŠEVIĆ SKALA (1981, Negotin, SFR Jugoslavija), pesnik, esejista, pripovedač, urednik i izdavač. Od 1998. godine objavljuje u književnoj periodici kod nas i u regionu.

Objavio je sledeće knjige:
Mitovi i senke ( Narodna Biblioteka Dositej Novaković, Negotin, 2014),
Plastična Aleksandrija (Društvo za afirmaciju kulture – Presing, Mladenovac, 2019);
Rekreacija pre pakla (Društvo za afirmaciju kulture – Presing, Mladenovac, 2020),
Svakodnevni pokušaji apokalipse (Društvo za afirmaciju kulture – Presing, Mladenovac, 2021),
Pitanje oblika (Presing, Mladenovac, 2022).

Bio je član od 1996. godine Književne Omladine Opštine Negotin do njegovog prestanka sa radom. Jedan je od osnivača Krajinskog književnog kluba sa sedištem u Negotinu. Takođe jedan je od osnivača udruženja Građanski krug na čijem je blogu u periodu 2009—2011. godine pisao svoju kolumnu pod nazivom Artterorizam i Odbrana Artterorizma. Jedan je od osnivača i člana upravnog odbora manifestacije Krajinska noć.
Član je udruženja kulturno-turističkih stvaralaca istočne Srbije Kulturistok.
Od 2006. godine stalni je član redakcije časopisa Buktinja, a od 2019. godine postavljen je za glavnog i odgovornog urednika časopisa za književnost, umetnost i kulturu Buktinja.
Za to vreme, do 2024. godine, uredio je i objavio trideset i tri broja časopisa Buktinja.
Zastupljen u više pesničkih antologija i zbornika. Prevođen na rumunski jezik.

Član je Srpskog književnog društva.

LIVE STREAMING APOCALYPSE

Jesam li te sreo tamo
Znam bio je Lavkraft
Bio je Boš
Selin ili neko ko liči na njega
moguće Anđeo smrti
svakako lekar
groteskna onosvesnost
(kao suprotnost režimu tišine)
bili su i drugi
insekti gušteri zmije
crvi pacovi divlji psi
bilo je svega
ubistva linča zemljotresa
sablasne dece gonoreje i kuge
ljudi što plešu po polomljenim kostima
umetnik zanatlija u kalu
sopstvenog nedela
jesi li ti bila tamo
dodaj mi pivo
prenos apokalipse uživo
upravo počinje

***

MUČENJA

Blejk je video (valjda u Paklu)
ogromnog lava.

Borhes je sanjao drevnog tigra,
zatvorenog u još drevnijoj piramidi.

Mene ne muče, ne gone,
tako krupne egzotične mačke.

Jedna ljupka vučica
mira mi ne da.

***

I SADA I OVDE

Kao da čujem Darmolatova
kako pred svojom ukočenom
i poniznom svitom
prostački glasno psuje
Pseto je završilo psećom smrću!

ne znajući za grobnicu
za svoje buduće pasje groblje.

***

KAVAFIJEVO VUCARANJE

Najpre jutro u Rašidu, muhafazah
strašan mamurluk što vučeš
za sobom kao tešku senku nije ti davao mira.
Ti znaš zašto si Aleksandriju napustio.

Damanhur, Mansura, Port Said,
svuda je bilo isto.
Odvratan ukus u ustima,
sitne iskre u uglu tvojih helenskih očiju
i kao pustinja nepregledni očaj.
Ti znaš zašto si Aleksandriju napustio.

U Damijeti si nastavio:
šešar, biroš, ahzis,
nisi mnogo birao
kemer, šemahrin, obojeni jajin
pehar ti je iznova bivao pun.
Ti znaš zašto si Aleksandriju napustio.

U Jerusalimu si samo predahnuo
tako sve do Bejruta
gde se po tavernama i bordelima vučeš.

***

DRUGI PAD

Kada Odoakar sa trupama svojim
bude umarširao u Rim
a biće to
ako knjige ne lažu nekih
šezdeset i šest godina kasnije
(od kada Vizigoti napustiše Grad
jer Alarihovo osvajanje beše prvo),
ni velike borbe ni velikog nasilja
pljačke, paleži, rušenja i silovanja
neće biti
jer ni tog Grada
ni tog Sveta
više biti neće.
umesto u Grad,
Odoakar onako sjajan u oklopu
ujahaće samo u njegovu senku.

_________________________________________________


SAŠA SKALUŠEVIĆ SKALA (1981, Negotin, SFR Jugoslavija), od 1998. godine objavljuje u književnoj periodici kod nas i u regionu.
Objavio je knjige poezije Mitovi i senke ( Narodna Biblioteka Dositej Novaković, Negotin, 2014), Plastična Aleksandrija (Društvo za afirmaciju kulture – Presing, Mladenovac, 2019), pesničku zbirku Rekreacija pre pakla (Društvo za afirmaciju kulture – Presing, Mladenovac, 2020), Svakodnevni pokušaji apokalipse (Društvo za afirmaciju kulture – Presing, Mladenovac, 2021), Pitanje oblika (Presing, Mladenovac, 2022).
Zastupljen u više pesničkih antologija i zbornika. Prevođen na rumunski jezik. Jedan je od osnivača Krajinskog književnog kluba sa sedištem u Negotinu.
Član je udruženja kulturno-turističkih stvaralaca istočne Srbije Kulturistok. Od 2006. godine stalni je član redakcije časopisa Buktinja, saradnik časopisa za književnost, umetnost, kulturu i bibliotekarstvo Bibliopis a od 2019. godine postavljen je za glavnog i odgovornog urednika časopisa za književnost, umetnost i kulturu Buktinja.
Član je Srpskog književnog društva.

PAPUČE ZA KRAJ SVETA

Jovici Aćinu

trebao bih kupiti nove papuče
za kraj Sveta
koji sam krenuo
u snu da popisujem.
on se nalazi tu
tri bloka dalje
negde na kraju ulice
dragoljuba m.
ili borivoja m.
nisam baš siguran
ali znam da se upravo tu
iza tih sasvim običnih
meni nepoznatih imena
krije kraj Sveta
u koji sam zalutao.

***

DO KRAJA SVETA

još malo o kraju Sveta
kraju svega
što nas ovako
ili onako već čeka.
zborimo danas
kao da već kroz
razne jauke nije već
sve rečeno.

osobeni pečat
jedinstveni ton
i aromu apokalipsi
daju upravo znakovi
koji usput mame prolaznike.
srećemo ih kako se potucaju
od jedne do druge ekstaze
skliznuli sa kalendara
Inka i Maja.

ohrabreni izlaze
iz sokaka
koji uvek puca
pravo na more ili groblje.

***

BESTEŽINSKO STANJE BESMISLA

jesen je stigla tako rano ove godine
ili ti se to samo čini
po blatu koje redovno guliš
sa svojih pantalona i čizama
po vetru koji zavija
po tvojoj suvoj-seboroičnoj kosi.

očekuješ da se nešto desi
neki novi potop možda
bombardovanje, virus
ili vanredno stanje.
očekuješ da neko pokuca
na tvoja drvena vrata.

zvono si odavno ugasio
jer te je nervirao taj zvuk
tako strog i nestrpljiv
odlučan da te ščepa
mada je obično zvonila
jedino čistačica ujutru
da joj naspeš vode u kofu
da bi oprala stepenice
od novih bljuvotina i otpadaka
uglavnom onih koji su se
nedavno doselili i nikada
nisu živeli među ljudima
među gradovima
pa joj zato i nisu otvarali vrata.

sa zida te ravnodušno posmatraju
mnoge diplome priznanja
i slična sranja za koja
sebi redovno obećavaš
da ćeš ih skinuti i poslati
znaš već gde i kako
onda se umoriš od tog batrganja
po bestežinskom stanju besmisla

***

SAŠA SKALUŠEVIĆ SKALA (1981, Negotin) od 1998. godine objavljuje u književnoj periodici.
Objavio je knjige pesama Mitovi i senke (Narodna Biblioteka „Dositej Novaković“, Negotin, 2014), Plastična Aleksandrija (Presing, Mladenovac, 2019), Rekreacija pre pakla (Presing, Mladenovac, 2020) i Svakodnevni pokušaji apokalipse (Presing, Mladenovac, 2021).
Jedan je od osnivača Krajinskog književnog kluba. Zastupljen u više pesničkih antologija i zbornika.
Od 2019. godine urednik je časopisa za književnost umetnost i kulturu Buktinja.

MRAVI

Mravi iz našeg stana su nestali

primetili smo to tek kada smo se
probudili iz naših pamučnih snova

nestali su iz naše meke kuhinje
nestali su iz lamperije što krcka
nestali su sa bajkovitog poda
okrunjenih kiselih zidova
koje su tako veselo pomerali
kao vešti tesari i dunđeri

mi to nikad nismo uspeli

mravi su nestali iz našeg stana
istina je da im nismo zadali
nikakav udarac ništa što bi ih
poput ledenog talasa odbacilo
tamo otkuda su došli

ili su oni oduvek bili ovde

tek mislim da prstom kroz vazduh
nismo pokret napravili

viđali smo ih kako u veselim kolonama
trčkaraju za našim ostacima
jure kroz svoju viziju neprestanog rada
ili štete što mu često dođe isto

gnječili bismo ih ravnodušno prstom
nismo bili od onih što ni mrava
ne bi nikad zgazili

možda su nas zato i napustili

***

CRVENI PEVAC LETI KA PANJU

Smorila su nas sva ta očekivanja
u danima za koje smo mislili da dolaze

sve to odsustvo boje
krpice rasute po podu

odeća i znanje
koje se kostimiralo
u prašnjavu kost iz vitrine
i naše dosadne roditelje

ne znam da li znaš
kako izgleda Vlaška mahala
i kako je nekad lako
izgubiti se u njoj

***

ANĐEO UNIŠTENJA

Tog letnjeg lepog podneva
vozili smo bicikle
desetak kilometara od grada
terali ih kao što se šibaju konji
pred nekom velikom nevoljom

ona na svom nežno plavom
ja na užarenom crvenom
gotovo paklenom dvotočkašu

putnici u svojim vrelim i brzim
limenkama mahali su nam
zavideći nam našoj slobodi
glinenom vremenu i nasmejanim licima

sve je izgledalo savršeno
jurili smo veoma brzo
iako je put išao malo uz brdo

očekujući da ispred nas iskoči
kakav jelen kapitalac
bežeći od sumanutih lovokradica
na koje su nas znakovi na svakih
3,2 km upozoravali

prolazili smo kraj žita
snopova osušenog kukuruza

radovao sam se unapred klipovima
suncokret nam je okrenuo glavu
ili je to bilo pre nas

jedino se jedan usamljeni gavran
koji se ni u šta nikada nije uklapao
crneo u polju nedaleko od nas

pogledao sam mu u sjajno oko
okrnjeno gradskim otuđenjem
užareni pogledi su nam se sreli

graknuo je sočno i snažno
prema nama
nikog drugog i nije bilo

na prvoj krivini skrenuli smo desno
ćutke strogo želeći to
videli smo naseljeno mesto
vratili smo se gradu

***

STATISTIKA ZLA

Pitao sam se kako to da još
ranije nismo poludeli

kako smo to sebi dozvolili

teturajući se po ivici sečiva
ničemu se nismo priklonili

besni vukovi srču svoju penu
jure za nama crvenih očiju

gladni jeleni oštrih rogova
trče nam u susret

od hladnoće trnu zubi

čekaonice su pune beznađa
ustajalog ljudskog mirisa

u raspodeli kreveta za povređene
za nas nema mesta
nema nas na spisku

zemlja je sve toplija
susedi sve hladniji

statistika je neumoljiva

______________________________________________________________________

SAŠA SKALUŠEVIĆ SKALA (1981, Negotin) od 1998. godine objavljuje u književnoj periodici.
Objavio je knjige pesama Mitovi i senke (Narodna Biblioteka „Dositej Novaković“, Negotin, 2014), Plastična Aleksandrija (Presing, Mladenovac, 2019) i Rekreacija pre pakla (Presing, Mladenovac, 2020). Jedan je od osnivača Krajinskog književnog kluba. Zastupljen u više pesničkih antologija i zbornika.
Od 2019. godine urednik je časopisa za književnost umetnost i kulturu Buktinja.