OLIMPIJSKI STADION, 1937.
Vozili smo se po središtu
i ispitivali ivice mape.
Dobri pravci, duži pravci i pogrešni pravci.
Dokle nismo pali s mape.
Potraži: Ovog trena u Kini
ljudi stradaju zbog arhitekture
a delimično zbog arhitektonskih vrhunaca,
i mašu zastavicama.
Teško je uznemirenje skriti.
I, priznajmo sebi, začuđenost.
Da ne znaju ništa o tome, ipak bi morali.
Oči: Vulkanske. Usne: Vrele.
Udovi: Programirani. Čitati: Ponovo štampati
treba sve zabranjene autore.
Istorija je zajeban autoput
nekog bibliotekara.
***
PREDRASUDE I PROCENTI
Dobra hrana, dobre ocene,
pa neka se kaže kako nisam začinjen
dubokim snovima i drugim
ukusima i mirisima, prirodnim i svežim potocima.
Park je ponudio drveće
i gola tela na sunčanju
i reka beše plovna, na sve strane kopna
zvali su nas neki brodovi, barem se dalo zaključiti
kako su nas se doticale budućnosti.
Mogu se unajmiti
i odvesti se, godinu dve unapred
i tamo postali pametniji od današnjih dana
koji nam ne daju nimalo znati.
Ali osećali smo se sasvim dobro,
radije nismo nasedali.
Nikada ne znaš ko bi te hteo samo navući
i ko bi te zaista doveo
do oblika.
***
PRVA PESMA
Prva pesma govori o starom načinu
življenja. Kako su samo stvari bile postavljene
na početku i kako se znalo gde će se kada
se okončaju u obrisima ponovo začeti
poznatim osećajima. A zatim otpočne
kukavica otkucavati večne sate i trava raste
uvis i cveće lepše cveta i popodnevni
šetači zagledaju se u izbledele boje.
Sneg je beo, samo još čistiji
i očit, nebo nad krovovima još plavo,
samo već plavo u zlatilu odmaklog
podneva i pesma još uvek odjekuje
u zimzelenom svom tonu. Zvezde
nas gleduju kao iznenađene
znance, susrele ponovo posle hiljada godina
i knjiga još posle hiljada godina svoje tvrdi
i posebna reka otpuzala je među
blistavo kamenje, odavno obrušeno
u njen tok i izglačano, kao otporna
srca posejanih na dnu njenog rukavca.
Ne nekakav mesec koji bi se mogao imenovati
već godina za koju se znalo kada
je otpočela, samo je u uho slivajući
zvuka trene kada se za vreme ne zna kao da
vreme bi uvek prošlost bilo, tvoj istočni greh
zakopan je još u snovima i iz praznih
džepova možeš još izvući prvu pesmu
koja te donese tamo. A jasna je sada i razložna,
samo refren njen kojeg si jednom napamamet znao
menja se da nikada ne zapamtiš reči.
***
KAKO ČITATI I ZAŠTO
Ne, vazda je doista bilo samo onako kako
je bilo zapisano. U zvezdama i promenama
na tržištu, u izdvojenim kućama i velikim
gradovima.
Isus je prava rešenja za sve sporove kazao
propovednicima u uglovima i na prenosivim
postoljima.
I samo tada imamo pravu zabavu.
Kako to čitati i zašto
imati sveto pismo kao temelj
biti taj napola ležeći čitalac
nervozne reči koja se sa stropa ljušti
sasvim diskretno kao objašnjenje.
Sada naše knjige govore svašta.
Ranije je bila večna ljubav,
a nekada je trebalo ići pogrešno.
Kako to čitati i zašto
treba kroz taj pakao i šta reći
bićima što su bila tu pred nama
i tu ostala kad ćemo već odavno biti mimo.
Kao da postoji još jedan pakao
što nije tako pekući i možeš se probuditi
iz njega kao iz more.
Sada ne, jer je stvarno samo što je
zapisano. U sveskama što se sklapaju nad nama
kao slomljena obećanja,
umirem od želje da opet te vidim srećnu
kakva si bila tada kada smo se susretali.
Još uvek slobodna i živa.
Osetljiva poput biljke u zakrpljenom lončiću
koja nije uvela i čitavo vreme izrasta
u nešto što će preživeti. Naše
približne predstave o strahu
kada smo se prepoznali jedno u drugome.
Bio je naš, tu dvojbe nema.
I uvek iznova objašnjiv, uvek iznova.
_________________________________________________
PRIMOŽ ČUČNIK (1971, Ljubljana) je pjesnik, kritičar, esejist i prevoditelj. Objavio je zbirke: Dve zimi (1999), Ritem v rôkah (2002), Oda na manhatanski aveniji (2003), Akordi (2004), Nova okna (2005), Sekira v medu – izbrane pesmi, (2006), Delo i dom (2007), Kot dar (2010) i Mikado (2012).
S poljskog i engleskog preveo je brojne autore – C. Miłosza, Mirona Białoszewskog, Piotra Sommera, Marcina Świetlickog, Adama Wiedemanna, Eugenyusza Tkaczyszyna Dyckog, Johna Ashberyja, Franka O’Haru, Elizabeth Bishop itd.
Glavni je urednik časopisa Literatura i utemeljitelj i urednik u izdavačkoj kući Šerpa.
pjesme su objavljene u knjizi “ČITATI: VOLETI – SAVREMENA SLOVENAČKA POEZIJA”, priredio i preveo Dušan Stojković, Presing, 2019.
fotografija autora: Jože Suhadolnik / Delo
čovjek-časopis 