Tag: Predrag Milojević

Presing ide na Sajam iz krajnje sebičnih razloga:
da bi pio rakiju i povraćao u Sajmovom ogavnom WC-u.

Presing se često toliko napije na Sajmu
da zove ženu, koja, jadna, tada mora da dođe
iz Mladenovca da ga odveze u kuću
koju pesnici iz Kraljeva zovu šupom.

Presing ne razlikuje svoju kuću od izdavačke kuće.
Presing je konj šizofreničar.

Presing je brutalna seljačina. Presing je nosati
Šumadinac. Presing nosi šajkaču kad se napije. Prdi.
Imitira repere. Glumi gangsta stil. Oponaša Mikija Rurka
koji igra Bukovskog u filmu Barska mušica.

Presing voli Vlahe, Mađare, komuniste
i Kuče Marka Miljanova, dok ostale prezire.
Presing ne može da bude svako govno ovoga sveta,
i u svraku bi se pretvorio samo da se ne kaže
kako je politički korektan.

Kad je Crnković napisao dramu za Radio Beograd, u
kojoj on (Crnković) i Presing idu u Dansku da se jebu u
dupe za donacije u kulturi, i još ju je potpisao
Presingovim imenom pa poslao na konkurs, Presing je
rekao: „Boli me kurac“. Toliko je Presing bio nadmen.

Presing ne mrzi knjige koje objavljuje. Kao što sâm reče,
Presing ide na Sajam da bi se sa Skaluševićem opijao po
ceo dan na štandu, dok masa prolazi u mimohodu pokraj
pokojnika koji leže u knjigama.

Presing može do sutra da truća o Sajmu knjiga.
Presing je sajamski pacov.
Presing voli vašare.

Presing posećuje svake godine Slaninijadu u Kačarevu a
Presingov brat od strica radije ide u Šabac na vašar.
Tamo je jedne godine kupio punu kutiju tiplova za gips.
Kad ga Presing pitao šta misli o tome da i on kupi takve
iste tiplove, brat od strica mu je odgovorio: „Nemaš ti
muda za to.“

Presing je nekada bio kukavica a sada ima muda do
kolena. Kada je Presing išao u školu svi su merili
kurčeve, samo je jedan Ciganin rekao: „Ja nemam veliki
kurac ali imam velika muda, takvi smo mi Cigani.“
Presinga i ostale đake Cigani su tukli koristeći muda, dok
su se beli đaci oslanjali na kurčenje. Presing je tada
shvatio da je bolje imati muda nego kurac, samo je
trebalo da najpre pocrni u duši kao Ciganin da bi mu
muda porasla.

Sada Presing noću krade bakar i mlati belce
skupa sa ciganskim bandama.

______________________________________

PREDRAG MILOJEVIĆ (1974), osnivač i urednik izdavačke kuće Presing.
Objavio sledeće knjige:
‒ Minhen i druge priče, 2011.
‒ Razgovori, pesme, 2013.
‒ Rečnik skarednih reči i izraza u srpskom jeziku (pet izdanja 2013‒2025)
‒ Živi i dalje stvore, antologija ruske i sovjetske socijalne i angažovane poezije (2024).

prvo
počeo da puši krišom
bežao od kuće na groblje
drugovi mu donosili karabatake
slušali priče od grobara
kako se u kosturnici
svake noći kockaju robijaši
završio neku usranu školu
za glodača
šlosera
ili tako nešto
daj šta daš
samo da nije zavarivač

onda mu stigao koverat
otadžbina te zove
i on otišao
normalno
ko bi sprao ljagu s familije
tamo ga iz negotinske
prebace u vojnu krajinu
učio nekog crnca da puca
iz protivavionskog teškog
gledao kolone
kako iz zadra
beže na ostrva
pio crno vino
na suncu
padao u nesvest
skoro svaki put
jako sunce
jako vino
svaka
čast
ustaše

nego
vratio se
nije imao još ni dvadeset
a imao noćne more
kad ga pitaju
jesi li koga
tamo nekog ustašu
on ćuti
sklanja pogled
uglavnom
teško se prisećao

nakon toga
zaposlili ga u fabrici
stric otišao u penziju
a on uskočio
odlivao neke jebene cevi
dodavao glinu u mašinu
za dvesta dojčmaraka mesečno
mašina mu uhvatila ruku
izlomila na tri mesta
jedva je spasli na ramenu
dobio otkaz
kao nije gledao u presu
ko bi bre plaćao te nervozne
vijetnamce

posla nema
otišao u grčku
brao pomorandže
masline mu bile sitne
nije prešao hiljadu kilometara
da bi brao tuđe šljive

potukao se s ukrajincem
gazda pozvao policiju
deportovali ga u srbiju
a srbija močvara
trulež
tope se govna u ustima
našao vezu
prešao granicu đevđelija evzoni
kurac palac
eto ti ga na kritu
u glinari
mekša grčka glina
od srpske
kad su tražili neke šiptare
uhapse i njega
opet u srbiju
šutnuli ga u dupe na granici
da se više ne vraća
koji će im

zajmio
imao para od glinare
nisu mu vraćali
još ga bili ko majmuna
švercovao jaja sa homolja
ribu iz bara
benzin iz rumunije
slabo brajko
uzimali mu robu
bio tvrd na podmazivanje
kad ne ide ne ide

posle se smirio
našao neku
zakevila
rodila mu žgebe
devojčicu
otišli na selo da žive
gajili koze
koza sirotinjska životinja
samo je pustiš da brsti
gospođa se švrćkala sa šeširićem
među bunarima

ali
ima zajeb
uvek ima neki zajeb
nije slušao kad su mu pričali
da je mala načeta
nešto joj kvrcnulo u glavi
kad je bila klinka
pila neke lekove
dete spalo na njega
opet morao u fabriku
izlivao etisone
ne moš se diše
burazeru
tu se u tridesetoj ide u invalidsku
gore nego cevi i pomorandže
zajedno

e
a ni to
otišo sloba
fabriku kupile ustaše
smanjile mu platu
a on taman otkrio heroin
izvučeš crtu
pa na mašinu
boli te za platu
i za tepihe
i za mašine
i za dete
i za ustaše
ili to
ili rakija sa seljacima
trećeg nema

nervirao se
ko bi rekao da će ustaše da dođu
bolje da smo ih pobili
onda kod zadra
ne bi nam kupovali fabrike
našao stare čarape
napravio kao bombu
zavrljačio na sastanak uprave
sine
da vidiš kako zaležu
atomski s leva
normalno
dobio otkaz

žena mu
odlepila načisto
otišla u bolnicu
a on se uhvatio s nekim ciganima
dilerima
alkicama
dolazilo socijalno
ko čuva ovo dete
pitaju

jednom
dok se igrao sa ćerkom
uzeo crtu
preko nekih ruskih blokatora
jakih ko zemlja
stalo mu srce
dete nije znalo
mislilo da spava
igralo se s njim
takvim
dok ih nisu našli

ironija
je l se tako kaže
batice
jedino slobodno mesto bilo je
uz grob metalskog radnika partizana
gde smo se krili da pušimo
i odakle je sve počelo

PREDRAG MILOJEVIĆ (Beograd, 1974.), iz zbirke pjesama “RAZGOVORI”, Presing, 2013.

bez daha
trčao je zaleđenom ledinom
nije se osvrtao
a i za kim bi
jasno je čuo jutros u ciganmali
kad ga je otac prodao stricu
za tomos
tako je i majku
da se kurva u austriji
i sestre je udavao za pare
budu s mužem godinu
dve
pa se vrate

zato je podmitio šarplaninca
dole kod klozeta
koskom koju je ukrao
kad niko nije gledao
i sad dok briše ledinom
vidi kako jedna zvezda pada
to se možda deda sabahudin usrećio
bio je dugo ni ovamo ni tamo
njemu je sad dobro

a mraz je živima
jer kad imaš
petnaest godina
crnu kožu
teksas jaknu
cipele bez čarapa
i švajcarski nož u džepu
koji si pronašao na đubrištu
a bežiš od rođenog oca
to je hladnoća
kume

za strikana
radi dvanaestoro dece
drže deponiju
gradske ulice
neke šalje čak u mitrovicu
da ih nauči po šiptarski
a onda karadag
pa dalje kud koji
ko ne sluša
kaišem po dupetu
ko pobegne veže ga
za banderu na deponiji
kume
pacovi ko zečevi
pojedu ti muda za minut

i sad svi oni kreću u poteru
čuje kako prevrću kuće
koje srbi zovu karton siti
dok ih bunovne mandovke
proklinju do sedmog kolena
što im unose mraz u udžerice
pored raspalih ugašenih peći
arlauču ciganski psi
uvek vezani
zli

ali on odmiče
izlazi iz ciganmale
skreće ka reci u ribarska naselja
sapliće se o sidra i mreže
o nekakve uzengije
a kad tresne vidi pauka
kako mota svoj plen okružen govnima
i ponešto mu je jasnije
sva su vrata ovde tuđa
i on kreće ka mostu
zna da je tu zaseda
zato ide ka sredini
na sajle
a onda će preko dunavskih santi

beži i od klošara
ne vredi njihova vatra pišljiva boba
kad si lud od samoće
lud si od samog sebe

hvata se za ledeni čelik
pao onoliki titanik
da ne padne on
kalafon iz batajnice

vidi kenedija
strikanovu uzdanicu
hoće da se ženi
klasom iz grada
neće ove krezave i dopave
kalašture ciganmalske

kaže brate
zar da te izgubim u ovom mraku
ščepa ga za rame
i izvuče na most
uze ventil
poče da ga nabada iza ušiju
prsnu krv
podliše se modrice
a onda ga povede ka braći
koja su ga nasmejana čekala
na početku mosta

kad je pogledao ka gradu
svetlo se ugasilo
još jedan ciganin
ispunio je svoju sudbinu

PREDRAG MILOJEVIĆ (Beograd, 1974.), iz zbirke pjesama “RAZGOVORI”, Presing, 2013.

kinezi su nam vratili dušu
kad su nas obukli u roze kapuljače
prošivene sintetičkim krznom
i dali nam karirane krmače
da vučemo robu
gde god hoćemo po srbiji
pa baterijske lampe
koje se same pune
merače drugačijih mera od naših
i to imaju
kad su dobre kinezima
dobre su i nama
nema šta
pa table za šah od sto dinara
na kojima je važno kako igraš
i s kim
a ne na čem
dušice naše
to je i marks tvrdio
da se ideja materijalizuje
kad siđe u mase
pa eto

duša ti je naša ko nevidljivi čovek
ako nema odelo ne vidiš ga
spolja teška
unutra šuplja
sramota dušu da je vide
golu i ofucanu
pa kopa po rafovima
robu koju kinez kupuje
na veliko
njemu žao da sitni
i rasparčava
i duša naša to razume
pa kupuje sve isto
što i druge duše
i sve isto izgledaju
samo da bi kinezu ugodile
jer je kinez dobar
nije lako biti
pola sveta od kuće
radiš ko crnac
spavaš sa njih dvesta u stanu
i još oblačiš
ovo malo naše golotinje

a u kini
pričaju kinezi
svoju dušu niko ne opija toliko
da se upiša u gaće
niti se smuca po birtijama
nije im erina kafana
na ibarskoj
srce istorije
(imaju oni svoj veliki marš)
niti se oblače u koještarije
a šah igraju na velikoj tabli
to je samo posao
vele
preozbiljno ste nas shvatili

PREDRAG MILOJEVIĆ (Beograd, 1974.), iz zbirke pjesama “Razgovori”, Presing, 2013.