SIJAM TAKVA ME RADOST OBUZIMA
U ovoj uvali na užarenom pesku ranoavgustovskog dana
Nekud bih da putujem Ne brodom na talasima morskim
Bojim se ove vode varljive Želim da me na drugi kraj
Sveta sunčev zrak odnese Ta nežna staza razdragana
U svetlosnoj kočiji od vedrih misli i ljubavi
Ovde namah sve staje u večnost se pretvara Prizor
Veličanstveni Sam postajem pesma setna melodija vode
U blagim talasima povesti Jedno davno leto u mit
Se dogodilo urezalo rime Iz duboke vode čuje se eho
Davne pesme Hor nevidljivih poeta miluje daleke
Linije horizonta Tamo gde tanana svetlost pada na
Čarobne valove mora Jednom se to mora desiti
To neizbežno putovanje Poezija Ta divna svečanost
Trenutka Sijam takva me radost obuzima
***
PTICA IZ ZAVIČAJA
Doleće ptica jedna iz Zavičaja Sa kapima rose
U kljunu i osmehom moje male unuke Irine
Samo se dašak vetra pojavi i izgoni nekoliko
Talasa koji raspletoše uvojke starije unuke Mile
Istoga časa u oku mom sestrinski zagrljaj dogodi se
U suzu jednu jato riba pohrli i zlatni prah sunca
Premreži pejzaž u čarobnom plavetnilu Jutro
Ovo nije više moje Flota malih brodova odnese
Deo zore i mirise mora i ljubav ovu beskrajnu
U daleke tajanstvene predele u podzemne i druge
Svetove u prolećne oaze cvetne
Da li je u tome draž putovanja usamljeniku
U tuđoj zemlji kome nijedna zemlja nije zavičaj
A ceo svet je njegov Gospod je tvorac svih čudesa
***
IZ PROFILA
Branku Miljkoviću
Neki, valjda s pravom, u tišini izrekoše
Da iz profila gledano Branku sličim
Ili im se učini možda onako ko u priči
Davnoj da vazda neko nečiji nos imaše
I sem tog ponosa šta bi drugo moglo biti
Neki je srpski pesnik nekad laskao svome egu:
Ako on već jednom ode, ja ću se svakako roditi!
I bi tako a znaće se da li vredelo je ili begu
Je prinčev odlazak sličan, kad ja tek što
Dođoh. Oh, kako je bedna ta vaša šuma
Ksaverska i mlada grana breze… Avaj, nije to
Ona slika što zavađene miri reči. Na psa
Lutalicu podseća voz iz Zagreba što ne sme
Bez pesnika. Jer, izvan istine nema pesme.
***
OBREN RISTIĆ (1960, Tijovac, opština Svrljig) piše poeziju oslonjenu na srpsku duhovnu i narodnu tradiciju.
Objavio je knjige: Sređivanje utisaka (1996), Na istoku, u Serbiji (2002), Snevanja i bdenja (koautor, 1999), Uznemireni su Sveti ratnici (2006. i drugo izdanje 2008), Istočno trojstvo (Sa Z. Vučićem i R. Vučkovićem, 2007), Gospod je veliki poeta/The Lord is a Great Bard (na srpskom i engleskom, 2009), Venac Tvorcu (2009, u više izdanja), Vajanje beline (koautor, 2009), Livenje pesme/Odlewanie wiersza (Sa D. Bogojevićem i O. L. Krovickom, na srpskom i poljskom, 2010), Bdenja i buđenja (koautor, 2010), Na wschodzie, w Serbii (Na istoku, u Serbiji, izabrane pesme na poljskom, Krosno ‒ Poljska, 2012), Sutrašnji varvari (Tuzla, 2015), Venac Tvorcu/Venec Tvorcu (na srpskom i ruskom, SPJ Smederevo, 2019).
Priredio je knjigu izabranih pesama Radeta Tomića Pred licem sveta, 2014. i zajedno sa Radomirom Videnovićem Ravidom knjigu izabranih pesama Radeta Tomića Livenje zvuka, 2008.
Dobitnik je nagrada za književno stvaralaštvo: Milan Rakić za 2010, Zmaj Ognjeni Vuk za 2010, Zlatna struna za 2011.
Pesme su mu prevođene na engleski, poljski, ruski, makedonski, jermenski, bugarski, rumunski, uzbekistanski, španski, grčki jezik…
Urednik je časopisa Istok.
Živi u Knjaževcu i Tijovcu (Istok Srbije).
čovjek-časopis 