BAJKA
Iza sedam brda, iza sedam gora, iza sedam mora,
sučeljen sam sa nenapisanom – pri čemu
somatskom – pesmom. Poseduje ona
jasne dimenzije, mutno je polje
crnila na svetloj pozadini. Organizam
bez latinskog imena. Muzika bez konotativnosti
te reči. Balans čvorova i vlage. Vode
životvorne, ali otrovane. I
obrnuto: krošnja je koren (što bi doli, gori je ustalo).
Da skratim / presečem / ozledim: držim
svetlo oružje. Želim da
napadnem pesmu. Da iz nje
suknu rođendanski smeh i suze.
Vosak sperme i smrtovnica: vruće-hladno.
Želim da se moj znoj pomeša sa njenim antiznojem,
znajući dobro šta kombinacija sečiva i mišića
može načiniti jednom drvetu. Nečemu što ima
latinsko ime. Lingua Latina
est elonquetissima.
Što će reći: udri, cepaj, razori.
***
ORIGINALNOST
pržim povrće slušajući Rolingstounse
Jonasa Mekasa videh kako radi isto to
pa zaključujem: ceo život oponašam druge
e sad Mekas nije upotrebio crni i beli luk
drukčije je sekao plavi i crveni patlidžan
nije koristio maltešku so
Mekas je kuvajući slušao Metaliku
i pisao haiku pesme ili ih pak samo čitao
pisanje i čitanje su isto
so Malte i ja (maltene Mekas)
on je međutim mrtav jelu nedostaje peršun
upoznadoh ga u Torontu
somotske pantalone šešir staračke pege
šaputao mu šaputao namrštenom
dok se nije nasmejao na ime
Branko Vučićević Hallelujah the Hills i Rani
Radovi isti su film ukoliko
izuzmemo maltešku so poznajem Žilnika u crnoj
majici govoraše mi dok sam crnu nosio majicu
bežao od kuće i vraćao se u nju
originalnost su kvadratni i kubni milimetri
seci taj peršun iseckaj ga sasvim sitno
***
BENDŽO
Ničega nema, dakle sve mora nastati:
svi pupoljci sezone pupoljaka.
Elektrika čini da stoka klecne. Čini
da vidim stranicu Ispovesti.
Bog je blag, ali ne postoji.
Volt Dizni je surov, ali ga ima napretek.
Krava Belka peva ove stihove uz bendžo.
Dekoncentriše Svetog Avgustina.
Dizni je jedini stanovnik Diznilenda.
Sveti Avgustin – jedini stanovnik sveta.
Zatvara on prozor ne znajući da je proleće
promenilo posvemašnju paradigmu:
okana nema. Enterijer i
eksterijer su isto. Praktično je, o
tako je anti-teoretski,
mirisati ljubičice kroz staklo.
***
MIMEZIS
Sveti Franja Asiški nije izgovarao, nego
blejao ime Vitlejema.
Istovremeno nailazim na taj podatak u
knjizi i stado ovaca na stazi.
Male su i nečujne, poput rečenica:
crne zenice (slova) i bela vuna (papir).
To opažanje izazove njihov rast
i umanjenje knjige:
ovce steknu prirodnu veličinu,
predmet iščezne.
Kuda se, ono, bejah uputio?
U Vitlejem. I da
znate da sam nigde drugde
nego tamo / tu.
***
SELENGA
Pročitala je horoskop i stresla se. Ko je
ikada posmatrao zvezde,
zna da se one stresaju kad Zemlja to ne čini.
On se, pak, stresao pročitavši izveštaj o
vodostaju. Njemu
nedostaje rebro, jesetrama kičma.
Stresoše se jesetre kad su utihnule
pisaće mašine. Na pola reči,
tamo gde su denotacija i konotacija jedno,
gde je otac – kolac i gde je iver – sin.
Noći ima hiljadu i jedna,
a „zašto“ i „zato“ po hiljadu.
Pisaće mašine su utihnule, jer se
daktilografi stresoše kada se – maločas –
dogodilo ono na Arktiku. Ili, pak, zbog onog što zvezde
kažu da će se sutra odigrati
na Antarktiku.
(Svet je bina, ne Mongolija,
u kojoj se ne odigrava nikad ništa.)
Zašto sam došao u Ulan Bator? Da bih,
na najvišem spratu jedne od brojnih višespratnica,
prošaputao istinu o uzroku zamućenosti
reke Selenge: rđi
od pisaćih mašina.
„Ostalo je ćutanje“ – to je razlika,
a umanjilac je moj šapat.
Izvadite mi umanjenik!
Oslobodite me uma i umnjaka!
______________________________________________
NENAD JOVANOVIĆ (1973) autor je i sledećih knjiga:
Frezno (pesme, 1993)
Welt- (pesme, 1994)
XIX (pesme, 1996)
Ignjat (pesme, 1997)
Bela imena (pesme, 2000)
Plombe (priče, 2001)
Bolest vožnje (pesme, 2002)
Živeti na moderan i umreti na starinski način (pesme, 2004)
Insistiranje (roman, 2005)
Ogled o zidu (drame, 2006)
Lice mesta (pesme, 2007)
Delfini (pesme, 2014)
Niz gelender (priče, 2015)
Brechtian Cinemas: Montage and Theatricality in Jean-Marie Straub and Danièle Huillet, Peter Watkins and Lars von Trier (studija, 2017)
Klase (pesme, 2018)
Običnost (izbor pesama; priređivač: Bojan Vasić, 2020).
– izbor za “č-č” priredio Gojko Božović, Arhipelag –
čovjek-časopis 