Tag: Nenad Ignjatović

STARE KREKE, STARI AKUMULATORI I STARI MOTORI

Slažem naučne postulate
na kamaru, obrađujem ih polovne
i cenkam se za njihov akademizam.
Diplomski, master, doktorat,
u zanosu prodirem u najdublje tajne
napaćenih naučnika koji su pisali šifrovano,
Raskopčavam Sfinginu bluzu, otvaram joj zagonetnu lobanju
promućurnim zapažanjima i empirijskim citatima,
ja sam Da Vinči ovog ispitnog roka.
Pronašao sam nit, auru sam oplodio
britkim logičkim komparacijama,
moja rečenica postaje institucija, živi spomenik,
ovog vremena, istorija sadašnjosti i budućnosti.
Ne može me zaustaviti ni solarna oluja
niti komšinica koja maltretira muža,
moje dileme same vode dijalog,
nacepkao sam nove ideje kao panjeve hrasta,
apsolutno sam prisutan,
stoprocentno sam u materiji, razdvojio sam biće od bitka,
svrhu od svrsishodnosti, staru kreku od starog akumulat….!
Staru antičku teoriju od novog futurističkog motor…
Odzvanjaj ulicom, zanemariću.
Toku misli, ne odlutaj na najlon, na buvlju pijacu.
Skoncentriši se na reči od kojih bi trebalo da živiš…
Od kojih ćeš da živiš ko gospodin…
“Kupujem stare kreke, stare akumulatore i stare motore!”
Kupujem stare akumulatore
Ceo život kruži oko moje kuće, stare kreke,
i u mojoj podsvesti, i stare motore, ova rečenica.
Nemam kreke…

I Onore de Balzak je pravio pauze,
nije samo ispijao 50 kafa i zavijao duvan.
Iks, ipsilon sajtovi, melem za nagon,
oh, ti, brineto u srebrnim halterima,
oblij me energijom za iduće intelektualne borbe
materijalizuj mi testosteron u književno mastilo.
oboji malo estrogenom.
Ulaziš u prodavnicu…
naručuješ kreku, kremu, kreku!
“Stari akumulatori, stare krek…!”

Proklete megafondžije!
Glasnici impotencije!
Nemam kreku, ne znam ni šta je kreka!
Ceo svet me mrzi zato što sam Srbin
zbog takvih švercera i šanera!
Kad odem u Španiju na more, svi me gledaju sumnjičavo
Ti nikad nisi bio u Španiji.
Jesam jednom!
To je bila Bugarska!
Bugarska kreka, bugarska šofer šajbna,
Bugarski putujući cirkus,
valjanje knjiga, valjanje plagijata
za gospodu, za ministre!
Pronašao sam nit, auru sam oplodio.

Ne možeš živeti od reči.
Postani trgovac, praktičan čovek.
Unovči svoje postojanje.
Prodajem stare naučne radove, stare pesme i stare diplome!

***

ARIJADNIN BICIKL

Prebaci šal preko ramena.
Na zavejanom obrazu je suza,
suza se ne prepoznaje.

Umij se na drugom potoku,
sve što te jede tu je,
soba pored je toplija.

Zamisao kao pijani ogrtači poletna je.
E ako su je ispile žedne hijene
i otrove neka su prenele!

,,Što ti imaš srce ko more?
Jesi li bolestan?
Ponudi mi da ga ispijem,
ne sebiči se.
Dođi da mi vidiš žeđ!”

Tražim klupko i bicikl,
namiguju mi Minotaurove zveri
da je kod tebe.
Srce ne dam, ne može.

,,Ti čuješ kako vetrom krve
lomljive tvoje verande,
nisi mi se naspavao momče…”

Ona ne vidi da svetli kao jezerca umorna;
ne mrači šumu i zoru što te vedre.

,,Hoću more tvoje,
moje sam isušila!”

Slano je i hladno je,
šta će ti, ni meni ne treba.

Škrinju sam otvorio,
iscepao svoje rukotvorine.
Isto nećeš da uradiš.
Ako je potok srebrniji
od snega kojeg nikad nismo videli;
ako je soba topla kao srce u konja,
talas ti zalud šaljem.

,,More je meni majka,
ono kao da me je rodilo i dojilo
na pozornici od talasa.
More mi je majka.”

Svetliš kao jezerca umorna.

Bicikl mi provozaj,
radostan ću biti
ne sviraj, zvono ne radi,
čuću i bez zvona.

,,Vozaćeš me na korpici.
Volim korpicu, ne volim šipku,
nisam volela ni da plešem na njoj.
Jezero bistro hrabri me!
A ako odeš,
ohladićeš mi postelje,
veliki si čovek…
Volim kad mi je toplo ovde,
umornoj.”

***

KADA POČNE NUKLEARNI RAT

poštuj starije dete, slušaj baku prevejanu,
tri okupacije izgurala na nogama,
uželela se bele kafe i nuklearnog dvoboja

ne plaćaj lajf kouča na instagramu,
on je proročica bez ideje o budućnosti,
baka će ti prezreti nečovečne bitange
koje atakuju na tvoj identitet očuvan vekovima

i kad se zagusti nebo uranijumom
drž’ se svojih porodičnih vrednosti,
batali šta ti piše u inostranim knjigama,
dobri su oni sine, ali su katolici!

srećan, budi dobar čovek, ne druži se s ciganima,
tvoja baka vazda dobra domaćica bila,
narkomana i pedera u kuću nije primila;

čuvaj svoj dom golube, nema povlačenja pred atomskim dostavljačima iz torpeda kanala dunav-tisa-dunav
– kad izrone presvučeni u neuhranjene delfine, ponudi im besplatan prevoz na modernim aplikacijama,
bombe parkiraj kod burazera u garažu,
nek’ se krčka!

ako dođu stranački botovi
da ti traže obraz, ti slaži da si nem,
ne rasipaj ponos zalud…

ne zameraj se zakonu dok ga nema,
sve dok beskućnik prljavi ne spava ispred tvoje kapije
– ako ga i vidiš, ćušni ga po stopalima,
nek na vreme zna kuda vodi dalje od granja put,
ako sutra dođu sankcije i nestanak struje ljut,
umesto nedostupne drvene cepanice
preseci komšijske cevanice,
nacepkaj ih za ogrev, ti susedi ti ionako dobro ne misle,
gamad došljačka iz pripizdine!
i ako hrane ponestane, nije sramota biti ljudožder.
kad se borba za vodu otpočne zatrpaj bunar jalovinom, za svaki slučaj;

uči školu čedo, vidiš kako kolegin sin završava kurseve developera,
programira on online cloud za vatreno oružje dizajnirano iz igrica

kada počne nuklearni rat

sazidaj sebi sklonište u javaskript kodovima,
ne puštaj ni druga ni mačka da ti galame pod zemljom, otuđeni, neustrašivi!
rokni ga sekirom sinko, to ti i nije bio drug!

pomoli se bogu pred spavanje, on će ti pomoći,
gledaj kako živi baba kao zemlja stamena.

***

ŠABAČKI VAŠAR

Ako pođeš u bilo koju kulturnu prestonicu,
a ako ta bilo koja kulturna prestonica bude, recimo, Šabac.
Doći ćeš na Šabački vašar
u bare i blato, u gužvu sa džeparošima,
jedan je greškom svezan za tezgu kanapom
od strane putnika-trgovaca;
policija ako se uputi na mesto gde je potrebno,
recimo na Šabački vašar,
odrešiće ga, i staviti mu lisice
ko gospodinu!
Možeš kupiti bojler, burmu verenici
ako je imaš,
a i ako je nemaš – pedeset dinara je.
Može četrdeset? Može četrdeset.
Sabrana dela Turgenjeva, kulturno tezgarenje!

Prosjak će šetati mečku,
deca će jahati ponija,
a starci dodirivati pevače i pevačice masnim rukama.
Pevačica može biti uticajna estradna umetnica
ako se pošla da se kulturno vozdigne,
a to vozdizanje bude recimo Šabački vašar.

Šabac je balkanski grad svetlosti
koji je inspirisao Midnight in Paris
halucinogene susrete sa Hemingvejem
i ostalim kafanskim probisvetima.
Šabac voli Pariz više nego što je Pariz njega voleo.
Ti si naš kapiten, Vudi Alene.

Sve što zaradiš, to i potrošiš
sve što potrošiš toliko i zaradiš,
jer uvek sebi piće naplatiš.

Slušaćeš na slikama prvi klavir,
videćeš na slikama prvu predstavu
i Cicvariće ćeš na slikama čuti,
i čiviju knezu ćeš u slikama polomiti,
samo se uputi ako si već negde pošao.

***

MOTIVACIONO PISMO

Uredno sam počešljan,
istanjio sam mustaće,
skratio sam nokte, čak i na nogama,
Osladio kožu sapunom od lavande.

Ekološki sam osvešćen.

Kičmu držim uspravno
i dok vežem pertle,
hodam kao arhanđel uspravno i podignutih obrva…
hoću reći da sam stabilna jedna ličnost.

Stisnem ruku junački prilikom upoznavanja
što govori o mom snažnom karakteru.
Otvoren sam za prijateljski kružok
uspešnih karakternih karijerista.

Uspešan sam u… pozitivnoj psihologiji.

Vredan sam i požrtvovan za kolektiv,
trenirao sam fudbal deset godina,
znam kako je gubiti sa deset prema nula,
a da me ne bude velika sramota.
Kada sam bio kapiten, umeli smo da pobeđujemo.

Nije mi problem da radim prekovremeno,
nije mi poteškoća da rmbačim vikendom,
mogu šefu točiti čajeve i nitro kafu,
ja volim nitro kafu, ja volim čajeve,
ja jednostavno volim da radim, primate me u zajednicu.

Persiram svojim vršnjacima i mladim uspešnim individuama!
Oblačim kravatu i kad prodajem šibice;
učim nove veštine svakog slobodnog minuta;
japanski razumem dovoljno; pratim modu.

Nisam vam u prilogu poslao motivaciono pismo,
nisam išao na kurs za pisanje CV-a,
neću ići na koorporativne žurke – ne znam da igram pikado,
nemam instagram, ne koristim filtere,
ne jedem avokado u sojinom mleku
posoljeno zrnom havajskog praha.

Ne ponašam se ugledno, pijem pivo iz flaše,
pričam podmašćene viceve
smejem se ko pećina
neprijatno mi je kad se zaposleni smeška
kao da je rodio novu državu pokraj mora;
želim samo da pokupim novac
da ga potrošim ko kad ga nemam,
neću ga uložiti u svoje usavršavanje!
Hoću vaše šuške da ih povraćam sa srčom,
hoću tvoje šuške da kupim riblju paštetu
i da je mažem na ‘lebac dok psujem radni kolektiv
i da sanjam kada ću nekad na japanskom izgovoriti –
sajonara, pizda ti materina!

____________________________________________

NENAD IGNJATOVIĆ rođen je u Šapcu 1993. godine. Završio master studije komparativne književnosti u Novom Sadu. Osvojio državno prvenstvo u slem poeziji Pinero 2018. godine. Iste godine na Evropskom slem šampionatu u Budimpešti obezbedio ulazak u finale i superfinale među prvih 6 slemera Evrope. Na konkursu Udruženja dramskih pisaca Srbije osvojio je drugo mesto, a na konkursu edicije Prvenac (SKC Kragujevac) je bio prvonagrađen i to mu je omogućilo da objavi dramu ,,Ukopnici” zajedno sa 27 pesama koje su pisali likovi iz drame. Objavljivan u zbornicima: Kiprijanov kladenac, Tebi u lice (prvi zbornik slem poezije), Indeks 21, Poezija narodu – u kojem je učestvovao u uređivačkom radu. Jedna pesma je prevedena na makedonski i objavljena u časopisu Sovremenost. Zajedno sa Lazarom Čurčićem snimio je poetsko-muzički album ,,Maline”.

– izbor i objavu priredila Marina Kuzmić Laszlo –