BIOGRAFIJA LIRSKOG SUBJEKTA 1
teža nego plastične kese
za jednokratnu upotrebu
sa nekoliko kilograma voća
kad ga nosiš
na peti sprat bez lifta
usecam se u dlanove
remetim linije života i ljubavi
a ne razumem ni prvo ni drugo
kontrolišem svaki deo svog puta
praveći se da ne znam
da on ponekad pripada još nekom
svoje greške pravdam nesigurnošću
tuđe nazivam produktom kalkulisanja
komentarišem izbore drugih
jer se ne usuđujem da napravim svoje
listam stare poruke
jednostavno ne umem da pustim
pravim se da umem
dok zabavljam nepoznate
slušam iste pesme
pogodi me stih koji sam čula
hiljadu puta
uvek pijem isto piće
ležem u isto vreme s mišlju
da mi rutina može doneti smiraj―
u stvarnosti me čini još nemirnijom
paranoičnijom
kreiram planetu na kojoj
svi sede i preda mnom razgovaraju
o mojim
nedoslednostima
netalentima
sitnim lažima
i prosečnostima
smeju se dok gledaju moje fotografije
okačene ne bi li
inspirisale prvi korak
za trač je potrebno
dvanaest ljudi
dovoljno je da jedan od dvanaestorice
bude iz kariota
jedan poljubac da pomislim
da mi rade o glavi
30 srebrnjaka da kreiram
još jednu planetu na kojoj
nema gravitacije
i sve deluje mnogo lakše
***
TEARS DON’T DRY ON THEIR OWN
možda se samo dosada
razlila u iluziju
da jedno znači drugo
kraj je uvek kraj
kako god ti nazvao
to odsustvo razumevanja
reči umiru
postaju slova
lagala je amy
tears don’t dry on their own
briše ih vreme
ili neko drugi
zavisi od osobe
da sam juče rezervisala
avionsku kartu u jednom smeru
sada bih gledala u more
pokušavajući da se setim
kome sve nisam pokazala
bokokotorski zaliv
jer je ono što
eufemistički nazivam
nepreciznom sintagmom
„odsustvo razumevanja“
drugačije tamo
lakše se spira
tišina sa ukusom soli
nego ova gradska, obična
što miriše na izdaju i cigarete
ima ukus svih
nepopijenih rakija
a pritiska kao sve popijene
***
UPUTSTVO ZA UPOTREBU
sve baci
četkicu za zube
neotpakovanu
i onu otpakovanu
korišćenu jednom
ili dvaput
cipele od pretprošle godine
parfem sa berlinskog aerodroma
vrlo malo
za jedno prskanje, eventualno dva
baci sve
novine sa tekstom
u kome me nazivaju
mladom nadom
pocepaj
stavi ispod saksije
zapali vatru
gledaj kako gori
pažljivo gledaj
umesto filma
u bioskopu
za dvoje ljudi
što drže distancu od
drugih dvoje, troje,
četvoro
ne vidi se u polumraku
najjasnije
koliko je tu glava
na čijem ramenu
prežvrljaj moje ime
u gornjem desnom uglu stranice
napiši svoje
neka bar neko
od nas dvoje
postupi kako treba
***
DRUGA BIOGRAFIJA LIRSKOG SUBJEKTA
dobra u
uveravanju bližnjih
da nije sve tako crno
dok suštinski veruje
da je beo samo lekarski mantil
na početku smene
i da se već nakon prve pauze
vide mrlje od kafe
ili nekog pacijenta
loša u
primenjivanju
već savladanih
obrazaca ponašanja
jedne emancipovane žene
odrasle na seriji
o životu
četiri prijateljice u njujorku
solidna u
podizanju ega
u ogromne visine
u kojima ga mahom
uništi sunce
ili oduva vetar
ne tako dobra
u ispunjavanju
želja i obećanja
ne tako loša
u izmišljanju
biografije
lirskog subjekta
***
MIRJANA NARANDŽIĆ rođena je 1992. godine u Beogradu. Studirala je srpsku književnost i jezik sa komparativnom književnošću na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tekstove objavljivala u različitim zbornicima i na različitim relevantnim portalima.
Godine 2016. ušla u najuži izbor konkursa „Mladi Dis“.
Naredne, 2017. godine njen rukopis „Nema veze“ objavila je Matica srpska u okviru edicije „Prva knjiga“.
Nakon što je 2018. godine dobila Nagradu „Spasoje Pajo Blagojević“, koja se dodeljuje najboljem mladom pesniku sa svih prostora bivših jugoslovenskih republika, pobednički rukopis „Da se ne javim uvek“ je 2019. godine objavio Centar za kulturu Plužine u Crnoj Gori.
čovjek-časopis 