OČUĐENJE
Glava –
pod mlazom ledne vode
nije li to ona ista glava
FILM
Moj mali prijatelj
prepričava film od sinoć:
stoka nikako da se skloni
brod odlazi niz reku
vetar joj je smaknuo šešir
dan je kao stvoren za poljupce
STOLICA
Nešto što ostaviš iza sebe
kao biser
u zapuštenom vrtu
Podseti te da je vreme
otići po stolicu
staviti je tamo u taj vrt
Onda
prestati sa osluškivanjem
gledanjem
Odsanjati truljenje
NEKOLIKO USPEŠNIH DANA
On je nekad gradio mostove.
Ona ga je pratila do
drugih obala.
Sa prozora sobe koja gleda na
njihovo dvorište
posmatram ih.
Dok zaliva ruže ispred ulaznih vrata,
luk njegovog pogleda neprestano je grli.
U akustici vremena koje se
polako ruši
neke građevine odolevaju.
Nekoliko uspešnih dana je iza mene.
Pomislih, kako je uspeh
koračati preko ove sobe – ne osvrtati se.
MLEKO JE VEĆ UNETO
Nekoliko dugih sati pošto
sam se probudio, mislio sad da je
jutro.
Skuvao sam kafu, tumarao ispred vrata
tražeći bocu sa mlekom,
čekao da se probudiš kako bi
doručkovali zajedno.
Prepodnevna pijanstva, sjajna su.
Vreme kao da je pokušao nešto da
mi došapne.
SKLAD
Pušimo travu dok kroz otvorena
vrata dopire štektanje mašine
njegove majke:
„dobijam novu košulju, kažem ti da upravo
sada dobijam novu košulju”.
„Mislim da znam šta hoćeš da kažeš”.
„Gotovo je, trebalo bi da je probaš zbog
eventualnih korekcija”.
Na ramenu desnog rukava primećujem
parče konca
koje štrči.
Razmišljam o sudbini jednog takvog
trenutka
koji remeti sklad očigledne sreće.
***
pre nekoliko
godina
da budem precizniji
ne znam kad
dok je bolnica
bila još ona
stara
odmarao sam živce
na trećem spratu
velelepnog zdanja
i pisao
jedno pismo
***
tri druga sede
sto je postavljen
njihovim ćutanjem
tri druga stoje
zemlja pod nogama
sluti nemir
tri druga lete
zemlja gde stajahu
nasmeja se nebu
DA NE BEŠE TEBE
Posmatram te sve ove godine
kako šiješ
kako tvoje velike makaze
neumorno rade
Razmišljam o sebi
od pre nekog vremena
dok još nisam mislio u krpama
PRSTI
u sobi smo i baviš se
krpama
toliko toga imaš da zašiješ
najednom se pomalja tvoje
koleno
makaze seckaju moje misli
***
Zgrada
ludnice
je
srušena
Vetar sada slobodno duva
***
Kopajući po
mislima
podižem
spomenik
jednoj besmislici
***
stigavši
u
zatvor
napravio
sam
jedan
nesmotren
pokret
zadnjicom
***
rastojanje
između
velike
gladne
ribe
i
čoveka
koji
hladnokrvno
sakuplja
jestive
školjke
je
sve
kraće
IZNENADNI GOSTI
ZA MOJOM TRPEZOM
naglo
ustajem
smejem se
i sedam
uplićem
pod stolom
rasplinutim nogama
pričam gostima
vadim reč:
i po njima pucam
MRTVA PRIRODA
kupili su mi sto
i tri stolice
ostavši nasamo
sa stvarima
seo sam
i prestao da dišem
***
verovanje
da se nešto može promeniti
tone
u predgrađu
MALA SMRT
Dogodilo
Se
Da
Sam
U
Snu
Zadremao
***
tvoj kaput je tu
iako si umro
kao da te čeka
_____________________________________________
MIODRAG JAKOVLJEVIĆ (Gornji Milanovac, 1962 — Gornji Milanovac, 1992) bio je srpski pesnik. Rođen je u Gornjem Milanovcu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Pesništvom se počeo baviti rano i, iako njegov opus nije obiman, njegova zbirka pesama “Svaki put dođe veče” smatra se vrlo značajnom – Slobodan Tišma ju je naveo kao „neuporedivu“, među 30 stvari koje su mu značajne. Družio se sa članovima grupe Bjesovi, a posvećena mu je jedna od njihovih najčuvenijih pesama Avioni pevaju, sa drugog albuma.
Umro je na svoj trideseti rođendan.
– izbor iz poezije Miodraga Jakovljevića za “čovjek-časopis” priredila DANIJELA REPMAN
Ilustracija iz zbirke M. Jakovljević “Hladna platna”; autor ilustracije Dragan Marinković
čovjek-časopis 