Ako u našim zemljama ne instalirate raketni štit, učinićete da budemo lake mete njihovih raketa. Naše zemlje za njihove rakete biće kao dvorišta za lopte iz susedstva. Ne želimo da lopte iz tog susedstva padaju u naša dvorišta! Ali nam njihove igre nimalo neće smetati ako instalirate štit. A opet, pošto je toliko važan štit, važne su i lopte. Ako već treba da doleću, neka to budu vaše lopte. Lopte prekookeanske lepše su i preciznije lopte. I inače, kad u nas ništa nije upereno osećamo se bezvredno: kao, na primer, Senegal ili Obala Slonovače, u koje niko ne nišani. Valjda smo svojom istorijom zaslužili da najrazornije oružje bude u nas upereno. Sad, kad smo postali prijatelji, nemojte to da nam uskraćujete! MILOVAN MARČETIĆ (1951, Prijedor; Beograd), iz zbirke pjesama "Iza zatvorenih očiju", 2010. preuzeto iz zbornika poezije socijalne tematike "Do zuba u vremenu", Presing, 2014.
čovjek-časopis 