ISTINA
ukrala sam pero
faberovo germansko
ciganima na buvljaku
sve samu istinu da zapišem
a najradije bih se najela pečenja i zaspala
***
GLAD
prišao si mi kapetane
prišao da ti prećutim
da dolazim iz tamnice
iz analitičke ravnice
sa dna epskog mora
da na balkanu ponovo učim
da hodam i govorim
prišao si mi kapetane
prišao u postojbini vojvode milenka
gde su muškarci hrabri i neuki
na adi kale pokolju dahije
otmu turcima žene
eros se kao vatromet rasplamsa
zemlju oslobodi
***
CICHORIUM INTYBUS L.
plavi cvet na kamenu
šećer u krvi
krv iz nosa
sive usne vodopija
starija uvene
mlađa procveta
ledenih bucmastih obraza
mučiteljski samoživa
dušmanska gologuza
ne prestaje da bokori
s kolena na koleno
u korovu našem
***
SITNA RIBA
ovde je reč o sitnoj ribi
kofi punoj kedera deverika smuđ
u džaku od NPK-a
šire škrge beče oči
po leđima udaraju starog ribara iz sećanja
kedere bacamo na tiganj i jedemo kao čips
ribu porimo u obliku slova T
prvi rez grkljan
drugi niz glatki stomak
utrobu dajemo gladnim psima
kada nam se u grlo zabije riblja kost
gutamo velike komade domaćeg hleba
umešenog sa 100% više babinih suza
ovde je reč o sitnoj ribi
dunavskoj sa granice
koju smo pojeli i potrovali
a onda se razišli
***
1935
izbledeli pogled naguran u ćoše
čvornovati prsti hrasta
u ubrzanom matematičkom računu
radio si pevajući kamen na kamen slagao
vence smo o đurđevdanu u dunav bacali
konje na reci kupali
imena u bukvu urezali
vrelu zemlju bosi gazili
golog preplanulog torza
dečak u osmoj deceniji
tom sojer vršačke gimnazije
ukraden iz školske biblioteke
zelenih tvrdih korica
umesto biblije u kući
u sopstvo samozasađen
svetli primer kantovca
među seoskom stokom
ogromno skroman
nem na uvrede
radio si pevajući kamen na kamen slagao
dok te crnom zemljom nisu prekrili
bosonaga sloboda
velika i strašna ćutnja kao kuća naša
duboka i mračna kao bunar porodični
podmukla kao bolest u terminalnoj fazi
moćna kao nadolazeće mleko porodilje
***
OSVETA
više se ne plašim
znam gde su ključevi
grobna mesta
kosti mojih životinja
mogu da se osvetim
popijem rakiju od šljive iz detinjstva
koja cveta u oblacima kao sneg razvejana
u smrdljivu kecelju skupljana
mogu da se osvetim
više se ne plašim
u pesmi
____________________________
MILIJANA RAJČIĆ diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavila se istraživanjima na polju vizuelne umetnosti i novih medija. Izlagala je digitalni print, interaktivne i audio instalacije. Pojmovno i toponimski pripada granici. Odrastala je na tromeđi Balkana, Panonije i Karpata. Deo mladosti provodi u Venetu (Italija) a studentske i dane nakon studija u Novom Sadu. Poeziju objavljuje od 2024. godine u književnoj periodici. Autorka je zbirke poezije Numerisano, Presing, 2025.
Trenutno živi i stvara u Požarevcu, u gradu u kom je rođena 1982.
čovjek-časopis 