Tag: Milica Nježić

njemu ide i 
zadnji tanjir

mama gladna sam
jela bih

***

ČULO MIRISA

ostavila sam čulo mirisa
između bosanskih kamenčića
sudarajući se u lila zorama
levitirajući nad sremskim panonijama

ostavila sam čula, 
ostavila sam rime

ali s vremena na vreme
kad isperu kiše 
sve što su dani skupili
otvori se rez u prostoru
i postojim i ovde i tamo
istodobno

prešla sam svaku granicu
bežeći od svojih teskoba
mapirajući neki suludi atlas
prešla sam ispred vremena
sve ovo što osećam sad
je posledica sustizanja

uprkos tome, kao da sanjam

i pored asinhronog vremena
i geografije bez mirisa
nije manje Balkana
u meni, kraj Misisipija
ova bol znači 
da ima Balkana
i van geografija

***

TELO

moje telo se sužava i širi
da bi skućilo
sve ono što želim da mi bude
ono sadrži lepotu i pre
nego uđe među ljude
da ga odmere kao šnajderi

ono je jako i jedinstveno 
al’ često sam govorila pardon
jer društvo ima šablon
zbog koga stežemo stomak
kao u najlon
da bi se ikako uklopile
od hrane samo jedemo 
muške krevet-kriterije 
i nezadovoljene mašemo
iz svog tela kao iz periferije

moje telo me neupitno voli
jako da cepa drva za ogrev
i ustane rano na Jovandan
da nosi u sebi i pretke i potomke
i da bude samo zaslužno
za svoj vrhunac
moja koža miriše na trud
moga tela da preživi sve
ono što je naumilo vreme 
i muškarac

***

VOŽNJA NA PROTEST

gledam ga danas dubljim očima
gusta tišina između naših sedišta
prekida je jedino radio stanica
čovek njegovog imena je ubijen 
ovaj mesec, svaki mesec

iako se on i ja smatramo ljudima
drugačije koračamo ulicama
isto smo pola-pola al’ on spolja
on uvek govori dva dijalekta
uvek nas je više tu, u razgovoru

jutros sam ispekla hleb
on mi je dodao masku
za suzavac i virus
stisnuli u džep telefon
dok se vozimo na protest
na radiju sad je Badu
kaže on and on and on

______________________________________________________________________

MILICA NJEŽIĆ je rođena Banjalučanka, ali se samoizjašnjava kao večno podeljena izmedju Vojvodine, cele Bosne i Hercegovine i Amerike. Studije komunikacija (BA, MA) je završila na University of Northern Iowa. Ima 28 godina, ali stari svaki minut. Objavila je pesme i radove na nekoliko domaćih i američkih portala i publikacija, kao i jednu knjigu poezije (Oči boje januara).

Trenutno živi i radi u Sent Luisu (SAD) u polju tehnologije, sa mužem Markom Flojdom za koga tvrdi da pravi najbolje ćevape iako ih je probao tek prošle godine. Čvrsto je uverena da su sve biografije koje će ikad potpisati – trenutne.