Tag: Milena Ilić

ROLNA

Oštrim cipelama
i raskopanom ulicom
kroz nove toplovodne cevi
provlačim se do šume u pregrađu
Boska Kovačević gleda me
s izlizane umrlice na banderi
i cokće
Okrugli tuneli su glatki
mirišu na gelender posle nevremena
i natrule ulične piskavce
Spolja ulazi dim muškarca
koji puši na prozoru
Boskino coktanje odzvanja mi unutra
kao škripa znojavih najlon čarapa
po parketu
Bobdilanovskim glasom
kaže mi da se i ona tako
jednom davno
sa dečakom iz iste ulice
posle škole sakrivala
u toplovodu
šljunak i parčići rđe sa cevi
upadali su im u uši
dok su drvenim kuglicama za ksilofon
pokušavali da naprave pesmu
samo njima melodičnu
Posle je pre nego što uđe u kuću
čistila satima
rđave bordo fleke sa majice
na česmi u dvorištu
i kijala od peska u nozdrvama
Ispod odštampanog pešačkog prelaza
prvi put sad vidi čiste cevi
usijane od sveže farbe
i nekoga ko se
s olovkom u zubima
unutra štiti od buke
Ne cokće više
smeje se Boska
izvija se trotoar
sa bandere vijugaju kablovi
njima putuju telefonski razgovori
njima se,
kaže,
vezala oko vrata.

***

TON

Morao sam da ukradem
svoju flautu
iz majčinog stana.
Da se ušunjam
kada ona ide po viršle
u kiosk iza zgrade
Ili dok spava
uvijena u čizme i kaput
na kraju proleća.

U snu majka ima
lepo oblikovane kukove
i crne kovrdže
iz nekog razloga jede višnje
proždire ih
skoro trule
Prljava bordo kaplje
joj na bluzu sa bubi-kragnom
koju sam nekad
krišom oblačio
i plešući prema zidu
zavideo velikoj senci
oblika baletana
u uskoj crnoj odeći.

Morao sam da se uspužem
uz zid betonske fasade
i uzmem instrument
u kom su uholaže
odavno napravile
sebi stan.

Majka sa nameštaja
struže nešto čega nema
pod noktima ima zabodene
ostatke iverice
i tamno smeđu boju
očevog ormara.
Na isključenom šporetu
posle
greje uskisli pasulj
u koji dodaje šećer.

Ne znam da li bih
više i umeo da sviram
ali sam želeo da
kaladontom
očistim zeleno i crno
sa okruglih dirki
škripavim plućima
pokrenem pisak
i oduvam prašinu
iz betonskih bora na terasi
u kojima odavno
živi kiša.

Vrata majčinog stana
dugo već nemaju ključ
umesto drvenog praga
su poređene čizme
s mišjim izmetom unutra.
Majka noću ne gasi svetlo
pod njom je prekrivač
s ućebanim petljama
na kom je otac ležao
satima žut i skamenjen
s novinama preko lica.

Morao sam da zagazim
na krckavi parket
između čijih kvadrata
odavno kao
podivljala reka
teče blato.
Morao sam da dohvatim
i očeve džez ploče
koje je skoro nečujno pustio
nekoliko sati pre nego
što je postao betonski hladan
sa sladoledom od vanile
u preostaloj kosi
i konačno veseo.

Obučena za večernji izlazak
s neočišćenim rotkvama
pored glave
majka leži s ispucalom
kragnom muške košulje u ruci
pokušava da je prevrne
da bude nova
ruke su od još nepuklih
plikova
konačno mirne.

Provlačim se kroz
veliku rupu na zavesi
sa terase u sobu
pluća mi škripe od dima
bube su budne
blato teče nazad u parket
na pokrivaču vuna se
vraća u klot fazu
i kragna se obrne,
kruta i nova,
kao nekad na igranci
Zatvaram se u ormar s intrumentom
trčim,
više ne moram
da budem nečujan
U mraku pluća postaju čista
rukav očevog sakoa
steže me oko lakta
onda je i zvižduk izašao
slan i metalan
kao voz
ka moru.

***

ULOGA

Onaj koji liči na omatorelog Tom Waitsa
istresao je trepavice
i na izlazu s filma
poznanika ponudio cigaretom
Tankim prstima
krvnički stisnuo kapke
od svetla
i drikerima crne košulje
bljesnuo mi preko ramena
do laktova ojedenih od
štofa bioskopskog sedišta

Taj koji liči na ostarelog Tom Waitsa
i ја
do stanice pušimo zajedno
on pogrbljen od vetra
mnogo ispred
praveći se da
kroz moje šiške
i njegove tada još vinil zulufe
nismo razgovarali
precrvenelim ušima
lupkajući šakama o džins
neosvetljene džez sale

Trčeći niz ulicu
skorelo slano
brišem pod obrazima
u retrovizorima
redom
prestareli Tom Waits
špicastom kragnom
pregrađuje
moja rasparčana kolena
i svoje godine
na pola.

***

MLIN

Kornjača je u snu
mokra od reke i
pušta me da sakupim
pun dlan smeđeg mulja
s oklopa
Pitam je koliko ima godina
(gospođe kao ona kriju godine)
kaže mi da su
još dok nije bila plaža
tu na pesku ležali
žena i mnogo mlađi muškarac
utisnutim telima napravili dva čamca
jedan širi od njenih kukova
drugi kajak od njegovog
vižljastog tela
Poslepodnevno ćutanje
močvara im spakuje u pisma
mašina koja mulja šljunak
u betonske kocke
Objasnila mi je i kako
u snu
posle sto trideset godina
možeš da se zaljubiš u pesmu
a ne vidiš lice onog
ko ti je pušta
Probudiš se na sad modernom
rečnom keju
pa danima iz ušiju
iskašljavaš cvetove lipe
ružnog mirisa
koje je neko cipelom samleo
i parčiće koverti s oštrim zrnima peska
Kad veče odmakne
kornjača je poluostrvo
na sredini reke.

***

PREZLA

Kisnu ti samonikli cvetovi
u obliku zvona
u dvorištu,
hteo sam da ti kažem
Umesto toga zapalio sam
polomljenu cigaretu
i izašao napolje
usput nagazio osušeni okrajak hleba
pored kontejnera
krcnulo je pod stopalom
kao zavrljačena tegla
džema od šljiva
koju je jednom
posle flaše vina
otac bacio kroz prozor.
Mamuran ti je od kiše tricikl
ispred kuće
koji si mesecima obećavao
da popraviš
da na njemu vozim knjige,
hteo sam da ti to pišem
Umesto toga pedalu sam stisnuo
svom snagom
da se ucrta kvadrat
i napravi od rane sliku.
Ožednele su ti kamile
na koje si u džakovima
natovario sve ono
neistinito izgovoreno
Klecaju im kolena
pesak im se urezbario
podmuklo
u žuljeve,
hteo sam da ti predložim
da ih na kratko
zaustaviš,
iz zamišljene močvare
sakupiš u dlan gustu vodu
i umesto, kao uvek, svoje lice
poliješ njihove zglobove
Suprotno od toga
izašao sam na terasu
vazduh je bio vreo i suv
kao i betonski grad
učinilo mi se da ispod
vidim svoju majku
s torbom u kojoj su
užegle kajsije za džem
Udahnuo sam
u blatnjava pluća
uletela su velika zrna šljunka
zaustavila se negde na pola,
majka odavno nije razlikovala voće.
Zaklatio sam preko zida
gležnjeve jače nego inače
na betonu je ostala znojava koža
Majka nije odavno već
znala da napravi kačamak,
a pustinja i more pored
bili su previše daleko
da bih mogao da ti
bilo šta napišem.

____________________________________________________________________________

MILENA ILIĆ rođena je 1978. godine u Beogradu. Diplomirala je književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Piše pesme i kratke priče: zbirka pesama „Hepi mikro vumn bluz“ (Pesničenje, 2009.), jedan je od autora u zbirci za mlade „Prostor za mokrog psa“ (Kulturni centar „Grad“, 2014.), pesme joj se nalaze i u zbirci nekoliko autora „Autoportreti“ („Centar za stvaralaštvo mladih“). Priča „Vrbopuc“ objavljena je u nedeljniku „NIN“ (2014.).
Učestvovala je na poetskom festivalu u Poljskoj (Viencborg) koji organizuje časopis „Poboča“ u kom se nalaze njene pesme.
Prevodila je priče sa makedonskog jezika za književni festival „Krokodil“, kao i za nekoliko časopisa za književnost na makedosnkom jeziku.
2016. učestvovala je na književnom festivalu „Druga prikazna“ u Skoplju, kao pisac i prevodilac sa makedonskog.
Na internet portalu za književnost i kulturu “Strane” (Bosna i Hercegovina) objavljen je njen prevod jedne priče makedonskog autora Petra Andonovskog (2017.)
Za jedanaesti po redu Beogradski festival poezije i knjige “Trgni se! Poezija!” koji organizuje izdavačka kuća Treći Trg, prevodila je poeziju Nikoline Andove Šopove (2017.)
Njen prevod sa makedonskog jezika zbirke poezije „Poveži tačkice“, Nikoline Andove Šopove pobedio je 2016. godine na konkursu za prevedenu zbirku poezije koji raspisuje izdavačka kuća „Treći trg“ iz Beograda. Ova knjiga, čije je objavljivanje podržala „Traduki“ mreža, objavljena je u januaru 2018.
Sarađuje sa časopisom za prevodnu književnost „Mostovi“, u kome su joj objavljeni prevodi poezije nekoliko makedonskih pesnika.
Sastavila je izbor pesama makedonskog pesnika Jovice Ivanovskog pod naslovom „Kinojutro“ i njen prevod podržan je od strane „Traduki“ mreže. Knjiga je objavljena u maju 2019.