Odavna su nam već oči izgorjele,
ako u njima još išta gori, gori tama,
odavna već izgubili smo svoje dane
u staroj šari svoga srca.
Odavna već u nas su još samo ove oči,
ali nas ipak odavna više u njima nema,
što je, tek je spomen na nas, koji smo
sišli dolje u svoj svijet, tih kao podzemlje.
I tu znamo da je bio jednom
negdje život i da je još sada
možda negdje, ipak njegova snaga
više ne doseže ovamo k nama, nema ga natrag.
I neće ga biti. I premda to znamo,
ne žudimo za njim, kao što hodočasniku
nije do sunca koje ga je bičevalo
te želi noć i s noću mir.
MATEJ BOR (pravim imenom Vladimir Pavšič, 1913, Grgar pri Gorici – 1993, Ljubljana)
– iz knjige “Nova slovenska lirika /antologija/”, izabrao i preveo Radoslav Dabo, Matica hrvatska, 1975.
čovjek-časopis 