Tag: Maša Tomanović

****

Bog je izvezen
I veliki skulptor, on čeka sa 20 posto više problema, mene iza cvećare
I njegove kamene statue su rađene u najfinijem mermeru, on je sulud i temeljan tako da se
Survava pored pumpe i odvlači me u senku objašnjava mi
Donosi poklon koji nije želeo da donese gleda me u oči pritom i tvrdi mi
Nekoliko njegovih kipova cakće svojim delovima u sobi na suncu okreće se točak
Velike zgrade, brzi gradovi, njihov posramljeni ostatak
Bog koji pumpa četrdeseti put u moje srce i na neki način mi govori
Ispod glasa, tihi jezik od kog se skuplja inje

Inje i veliki dolazak, inje i veliki promet
nećeš umreti ali ćeš se neosetno posvetiti previše
inje, poljubim neuživljeno, u usta
ostani u najvećoj kući navike
i, njena vrata su zatvorena

Bog je izvezen i sa 20 posto više problema sklizava na teren koji je u ledu
U žbunju se krijem sa drugaricom iz osnovne škole, ona priča, trebalo bi da ćuti

****

DALEKOVODI

Nećeš se roditi dok se ne zaboraviš
67, Nakon zaborava

Kreće struja

Na kraju terapije ću da izvučem nekoliko ešarpi potpuno osramoćena
Posle sunca i prolaska glavnom ulicom ću osetiti da bolje razumem nasilje
Bolje razumem nasilje od vozila koje ima odgovarajuće dimenzije i dosta nam je
To što smo jednom odabrali svoj automobil
Dinamizovan je za tebe: želim da umrem
Dinamizovan je za tebe: želim da umrem

Ešarpe su u stvari od babe, zaboravljeni stari svet
Podržava ga sa druge strane stola i nasmejano gleda u prijateljicu
Gornji deo slike je crn, u donjem su skromne tri nijanse: od ovoga možemo da počnemo
I to nije samo iskustvo i nije zato što si to video i nije zato što su te tako naučili
Kreće struja mi ćemo se survati a tebi će da curi iz svih rupa stana
Kreće struja varaš zbog mene čitavu familiju a i ja svoju a i oni su
Ali opet ne ubadamo rupu
Ešarpe su u stvari od babe, plačem

Da se osamiš a treba, i to nije zato što ljudi hodaju i prazne se, pune se i prazne se
I to nije zato što su dalekovodi ružni, ružan je i čovek koji je o njima pričao
Zato što se sasvim prijatno dao iako mi je pričao
Ne mogu da im pomognem, ne mogu sebi da pomognem, ne mogu da poreknem želje
Ne mogu da poreknem želje
Ešarpe su ružne ali su i dalekovodi ružni ako ih zamisliš kako pobeđuju
Ako ih ne zamisliš samo kako večno rade
Cilinka njihov sjaj povremeno na žicama, one se prostiru beskonačno
Svet je beskonačno širok ja se plašim da ćemo se razdvojiti
Napustio si me hiljadu puta smeješ se na telefonu
Ne ljutim se na tebe nikada, razumem tvoj plan
Napustio si me milion puta Ešarpe su od babe sve na svetu ima zadah
Sve na svetu ima zadah kada je na kraju života

****

Sada vrišti žena koja se ne porađa
Na sred puta i na sred kreveta
Postavlja se sto za jednu novu uputnost
Postavlja se rebro iz usta kroz koje se putuje, ali nismo životinje nimalo
U zemljotresima je ispod zemlje sredina koja se sporo preliva
Žena se zakucava u kamen dok su pored redovi ljudi na suncu, ona kreše u mraku ispod nivoa zgrada
Njen je sistem kanalizacija ispod parkova, njen je udeo u padu deonica posle zimskih dana
Njeno bacanje koske se radi pojedinačno, ona će te razapeti i posle te sačekati
Postaješ njena deca, seče se staklo po ivicama, brusi se na finije, tvoji uspesi su ogromni
Tvoji ciljevi su sve veći, pitaš se da li postoji naplata
Pipaš lice da vidiš da li si ružniji
Dah odlazi, reka je tiha i ogromna
Žena vrišti zato što će to izneti
Tarabe su postavljene, šume su daleko od livada
Njena glava pada pored lišća dok uči, njene kosti su lepe u tišini mahovine
Kada ramena budu zabačena unazad, drvene daske tavana će na svetlosti otvoriti novi bokal
Kaplje će biti na staklu i na keramici
Dok voda teče postoji deljanje trajnih dasaka
Kada bude isparila imaćemo novu ženu, sa lepšim očima, bližu i stariju

___________________________________________________

MAŠA TOMANOVIĆ (1995) rođena je u Beogradu. Završila je osnovne i master studije na Filološkom fakultetu na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti. Radila je kao urednica u IK Darma Books, trenutno je izvršna urednica u FMK knjige. Vodi jutjub podkast „Autoput i noć”. Objavila je zbirku poezije „Mogu da imam”, u Kontrast izdavaštvu, 2023. godine.

****

Pošto je prvo doživeo mnogo toga i slomio se nekoliko puta
Osetio je kako mu iz nosa i usta curi
Poželeo je da ga nema i da postoji nekakav kraj
Ali tek tada je noć pala
I u njoj su hiljade ljudi, oni dolaze sa svojim darovima i
Šetaju po šumi
Razležu se po njegovom snu i uzimaju mu usta i grlo
Leže na njegovom telu i pritiskaju ga ritmično
pa je
poželeo da ima volju

Nakon čudnog mira koji uvek deluje kao da bi bio večan
Urednog stola, urednog zida
Osetio je kako divlja pošto nije mogao da prati
Naterao ih je da hoće pošto je toliko tu
I počeo da pokreće nešto što više nije bilo ni točak
I gledao ih je u oči pa su potpisali
I sam je zamajao kanap pa se ovaj zakačio pa su se popeli
Kada ih je već doveo što ne bi i jeli
užasno mnogo su patili kada je pripao drugima na kratko
i kada nešto nabode nema uopšte ikakvog izbora zato što je to
to je ono što pobeđuje lepotu i pobeđuje zanos i pobeđuje čak i sreću dok gura
lice majke u reku lice oca u drvo
i nemarno obrće spomenike
 
****

Tuga je iznad tebe

Kopno stoji u vodi
Tako da su njegovi delovi
Porozni
Ništa ne škljoca, ne drma, ne zavija
Ne drma, ne sastavlja, ne broji
Kopno stoji u vodi

Mislim jednom a kažem više puta u raznim varijacijama
Mislim kasnije, lepa je obala daleka je i svetla
Zaronim kao da sam se rodila za to

Logika je snimak, gde je polako lanac sve duži
Ima svaku alku, ima sve delove

***
 
RASLOJILI

Čarobnjak je sam
Njegova davnašnja gospodska lepota
Ostaje kao miris u kući
dok sa obe ruke drži bure
on je skinuo donji deo
sada je sasvim go i leži
dok po nebu ptice kriče i varaju

____________________________________________

MAŠA TOMANOVIĆ (1995) rođena je u Beogradu. Završila je osnovne i master studije na Filološkom fakultetu na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti. Radila je kao urednica u IK Darma Books, trenutno je izvršna urednica u FMK knjige. Jedna je od moderatora u književnom društvu „Orfisti“ i vodi jutjub podkast „Autoput i noć“. Objavljivala je poeziju u regionalnim časopisima (Tema, Polja) i na portalima (Čovjek-časopis, Strane.ba…). Bavi se književnom teorijom i kritikom.

***

odvaja se i priprema izraz lica
želeći da očuva mogućnost agresije
nešto vrlo prepredeno:
mudri odmereni čovek
kontroliše svoj razgovor
ništa što se razvija ne želim da vidim
polja i gospođice:
one ostave šešir da se podsete o lepim vremenima
to mesto više nije ono kuda su šetali
vreme ukrućuje stvari, ostavljajući ih u završenoj formi
lako ulubljen nos kamene statue

kasnije uputstva ne deluju jasno
tihi roditelji na klupi u kasno poslepodne
smiraj
staklena vrata se slome, male životinje govore popravićemo
danas je osetno hladnije

***

DVA DANA

ko je bio velikodušan?
da li oni koji su pomogli brzom jahaču
uz počast i perje prolazio je nisko ispod krošnji
bio je bitan dan i svi su to znali
i svi dobri ljudi
mala igračica sa velikim perom teško vidi kroz crveni dim
kabare je i seksualnost i zabava i lakoću dodaju u situacije kako bi ih izdržali
zabava konjičkih oficira u uglu
lepa atmosfera nikad nije tiha kao mlad sneg uvek iznova svež

ogrlica je ličila na krunu, bobice su se granale
i bila je veoma teška, kao ritualni predmet
njene vinjete u metalu ne mogu da se zagreju u rukama
za mene je namenjena, ja je nosim

***

s druge strane
kao neprijatelj, ali samo vrlo približen
u udarcu drveta i dleta
razuman pogled može da me poseduje
i da me dodirne
jedan je, jedan je i nema osećaje pored vode
nema strujanja i nema silnosti
samo jedan, potpuno postojan
svetli mršavi čovek
sa širokim pravilnim crtama
koji je čuo muziku i odredio koja je zanimljiva
bio je izuzetan muzičar
izdvajao male udarce i govorio o pauzama
dok je čekao svoj odnos prema zakonu
shvatao je to neozbiljno, ali je stajao

***

U finalu sve prihvatam
I tada vise ne znam
strah poprima svoj oblik putem nekoliko situacija
blago se smuči kada markantna žena pogleda
nije ništa bolje kada je tu kovrdžava i polugola sa lenjim očima
tada se survavamo niz stepenice ja i nekoliko
heroja

u dalekim zemljama, iza mnogih vremena
sa amforama i mirisnim uljima
mirna je i leži i njena smrt dolazi tokom otvaranja cveta
na kraju, u privlačnom kriku

kada smo se vraćali iz šetnje bili smo poluludi oboje
iznervirao se pa se izvinio, ipak srećan
još dugo je ostao u toj ulici u mojoj glavi kako
pristaje

***

velika drama koju ne vidim
dešava se svuda
i ostaje da misli sa mnom
kada prijatelj ode daleko od kuće
ostavi svoje stvari i ponavlja svoju rečenicu
blagost nema prostor
puštam niti od ruku u svojoj glavi
mrštim se na suncu pored velikog toka reke
i ne krećem se više
uhvatimo bliskog na ulici i držimo ga dok jeca
ne sme da ode
ruski pisac koji je lekar
voleo je svoju ženu sa velikom naivnom vilicom
iako je par puta vikao i udario nameštaj
i neko se srušio kada je završio predavanje
rečenica o onoj u kafiću koja je imala misao
i koja je više išla glavom kao da će da zaštiti dete
ode daleko od kuće
ona se lomi u velikoj dioptriji a ja dugo ne osećam
i mogu da držim ljude na rukama

***

MAŠA TOMANOVIĆ rođena je u Beogradu 1995. godine. Završila je osnovne i master studije na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Radi kao urednica u izdavačkoj kući Darma Books. Bavi se književnom kritikom.