IKAROV PAD
Trideset i pet godina
nema glasa o Milutinu.
Spustio se do reke
kratko posedeo na čamcu
popušio cigaretu
drugu ugasio na pola.
Istog dana
deda je našao ranac
i od sunca požutele novine.
Na rubu grafitnom olovkom
načinjene skice ptica
i dvaput podebljano pitanje
gde putujete?
Svake godine
deda kadi kuću
za krsnu slavu.
Stojimo mirno
i ponavljamo za njim
molitve Svetom Nikoli
za putnike,
nasukane
i izgubljene.
Kad god se prekrsti,
krišom pogleda u vrata.
Do kasno u noć,
vadi sitne kosti iz ribe.
Kad ptica iz časovnika
oglasi pun sat,
glasno uzdahne.
Mi se ne obaziremo na kosti,
ređamo ih u grlu.
Trideset i pet godina.
***
ZAČUĐUJUĆA SINTEZA SVAKODNEVNIH PROTIVREČNOSTI
Neukaljan i spokojan
paralelno živim
između stakala
u babinoj vitrini.
Izložen pitanjima
njenih prijateljica
svakog dana učinim
nešto neverovatno.
***
283 km/h
Noćni letovi
Solun, Oslo, Rim.
Identifikovana lica.
Obeleženi koferi.
Ruke čekaju.
Zagrljajem upravljaju
brzine vetrova.
Skeneri na aerodromima
ne prepoznaju kućne duhove,
nevidljive prtljage
koje pakujemo iznad sedišta.
Letimo ka istoj severnoj pisti
iz tri različita grada
Solun, Oslo, Rim.
Da zajedno prepešačimo tugu
noseći foto-albume
umesto visokovidljivih
narandžastih prsluka.
Daleko od panoramskih vidika
na putu ka porodičnoj kući,
najprometnijem aerodromu na svetu.
***
POVAMPIRI SE, KAD TE MOLIM
U oduhovljenoj kući
deda vetrovnjak
čupa antene,
otvara prozore.
Pred ogledalo
mami mačke.
Proklinje što sam muško,
u selu traži devojčice
da okite kofe i
puste niz vodu,
žedna da ne ostaneš.
Rođaci na groblju
igraju kolo za dušu.
Nad sandukom šapuću
Sad je na boljem mestu,
a svi strepe da im
vetar ne oduva kape.
***
ČIN I, SCENA 1
Hamartija sina Julija
Publika gleda
napukli plafon.
Plave rukavice
probijaju zid.
DEČAK JE!
Erinije u horu
Ponavljaju
Tekst bajalice
Dragan mladoženja ratnik i zaštitnik.
Traži bradavice.
Pozornicom
se mleko razliva.
Scenu prekida
očev glas
DEČACI NE PLAČU!
Na scenu izlaze
tetke sa Kopaonika.
Jedna nosi makaze.
_______________________________________________________
MARKO ĐORĐEVIĆ (1987, Kruševac) osnovne i master akademske studije završio na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Katedri za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom. Piše doktorsku disertaciju iz oblasti usmene lirike. Upravlja vaspitno-obrazovnim sistemom Kosta Vujić, koji je predstavljao i na Tedx konfernciji. Naučni radovi iz oblasti narodne književnosti i etnologije objavljeni su u zbornicima sa konferencija i u književnom časopisu Folkloristika. Jedan od urednika pesničkog zbornika Tajni grad (PPM Enklava, 2022). Autor romana Nije to ništa (Areté 2016). Živi i radi u Beogradu.
autor fotografije: Danilo Mataruga
čovjek-časopis 