Tag: Marija Kostić

OSVAJANJE SLOBODE

važno je da te ne zavara

lagani let ptice
obećanje o bestežnosti
mogućnost trajnog naseljavanja neba

krila su teška
i baš iznad tla
pad je najizvesniji

važno je da te ne zavara
a da ipak pokušaš
da poletiš

***

PROBUDI SE

iskoreni oca
zbog zidova u sebi
zbog ćerki
i sinova
iščupaj klupko žila
zatresi tlo
padni
uči se hodu iznova
preispitaj svaku datost
poništi pravila
spali priručnike
pobegni
sakrij se u šupljinu drveta
i tek kad zaboraviš sve
vrati se
da po prvi put vidiš
i po prvi put čuješ

***

PUTOKAZ ZA CVETANJE

čekajući urastaš
zato kreni

neka te ne plaši presečeno korenje
umesto njega izrašće stopala
postaćeš drvo koje hoda

pod tvojom krošnjom smenjivaće se predeli
i samo tako ćeš moći da osetiš
ono jedino postojano u sebi

vodi računa kako dišeš
beleži ono što vidiš
zbog toga si ovde

koracima osvoji svetlost
prizovi kišu
i pričaj

danas su tvoja usta puna zemlje i mraka
ali seme skriveno u njima
sutra će proklijati

_________________________________________

MARIJA KOSTIĆ rođena je 1985. godine u Beogradu. Diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu i završila interdisciplinarne master studije – Kulturna politika i menadžment u kulturi i umetnosti – na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Poeziju je objavljivala po regionalnim časopisima, portalima i zbornicima, a pesme su joj prevođene na francuski i makedonski jezik. U julu 2022. godine, izdavačka kuća Književna radionica Rašić, objavila je njenu prvu zbirku poezije – Kako nastaje crna. Trenutno živi u Skoplju.

NEMOGUĆE JE OTIĆI SA MESTA ODAKLE POČINJEŠ

prvim ga korakom presadiš u sebe
nekome se pluća razgranaju u krošnje
drugome krte kosti glođe šireća praznina

***

KRIZA IDENTITETA

trebalo je da se zovem Sara
baba je molila nemojte
znala sam jednu i bila je luda

često sam plakala kao dete
do pete godine sisala palac
patike obuvala naopačke

pričala sama sa sobom
tata me od milja zvao Vido
po rođaci koja nije sva svoja

prisluškivala tuđe razgovore
grickala nokte i pisala pesme
koje niko nije razumeo

na fakultetu sedela sama
proklinjala Hegela i razmišljala
uvek završim tamo gde ne pripadam

kad treba da se predstavim
Sara i Vida počnu da se svađaju
jedva ih ućutkam i kažem Marija

***

MARIJA DAJ MI RUKU

ovo telo je naše jedino skrovište
vidiš kako od svađa gore zidovi
ne dozvoli da postanemo skitnice
pobegle iz zapaljene kuće

***

ODUPIRANJE

o smrti razmišljam često
najmanje na sahranama
tamo pažljivo posmatram nadgrobne ploče
čitam epitafe i vežbam matematiku
oduzimam s desna na levo
četvorocifrene brojeve

gledam kako se ko obukao
umiri me maskara i oprana kosa
pokojnikove ćerke
njegovog sina zamišljam
kako nag i u punoj snazi
jebe svoju ženu

iza tamnih naočara prevrćem očima
zbog dugih govora
o pokojnikovom životu
tražim oči članova porodice
da vidim prevrću li se i one
na izlizano prepisivanje epiteta

razmišljam o tome
koliko je sati
nikad mi više nego na sprovodima
nije važno koliko je sati

a kada se vratim kući
život zaliči na sigurno mesto
i misli o smrti
počnu da se prikradaju
nju najjasnije čujem u otkucajima srca
na sahranama je nema
ni na grobljima
tamo sve vrvi od života

***

PISMO DECI

noć je moje vreme
pomalo sam sova
najbolje lovim u tišini
kad me samo zgranuti mesec posmatra

večeras mravi mile
lavirintima mojih otisaka
panično pokušavam da napišem pesmu
sastružem izrasline sa unutrašnje strane kože

šta želim da vam ostavim

mudrost koju nemam
od koje se s godinama sve više udaljavam
zidovi se pomeraju u ritmu vašeg disanja
čak mi ni to ne donosi spokoj
njega osetim samo u prvim sekundama
nakon izbegnute nesreće

za svoju savest sam beskonačna večera
ona je nezasita aristokratkinja
jede me u malim zalogajima i dugo vari

šta bih volela

da vam oči
umesto oblaka zauvek vide šećernu vunu
razvučenu među kljunovima galebova
mene lepšu nego što jesam

izvesno je da ću vas oštetiti
tešim se da samo iz ožiljaka rastemo
život u medu je sporo davljenje

utehu ćete pronaći u kretanju
možda jedino u kretanju
čak i kada vam se čini
da nema gde da se ode
pogotovo tad

važno mi je da zapamtite samo jedno o meni

najviše od svega usrećuju me vaše ruke
mekane i tople kao hlepčići
vaše ruke ušuškane u mojim dlanovima

ruke za koje se držimo

___________________________________________________________

MARIJA KOSTIĆ rođena je 1985. godine u Beogradu. Diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu, a zatim završila interdisciplinarne master studije – Kulturna politika i menadžment u kulturi i umetnosti, na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Kao srednjoškolka, dobila je dve Pekićeve nagrade za prozu, a svoju poeziju objavljivala je u književnim časopisima. Nakon tog perioda sledi zatišje u pisanju, kom se vraća prethodne godine.
Poezija joj je zastupljena u ovogodišnjem zborniku Tajni grad, izdavačke kuće PPM Enklava, kao i na književnim portalima Astronaut, Strane, Oblakoder, Bludni stih i Čovjek – časopis. Ove godine, u julu, objavljena joj je prva zbirka poezije Kako nastaje crna, u izdavačkoj kući Književna radionica Rašić.

OBUĆARU SU UVEK BUŠNI ĐONOVI

dom u kom sam odrasla sagrađen je
od lako zapaljivog materijala

mamine reči bile su šibice
tatine tarilo

moje na papiru
lek za opekotine

u detinjstvu smo bile site
i ništa nam nije nedostajalo

othranila nas je tatina firma
za protivpožarne sisteme

***

VELIKA POPLAVA 2005. GODINE

dedu su pred smrt
najviše brinuli otopljeni snegovi
koji su sa Karpata prodirali u Banat

kiša je stala kad smo ga pratili
Tamiš se nije izlio
kuća je ostala netaknuta

šest meseci kasnije
pred vratima operacione sale
poplavio nas je novi talas

na krevetu sa točkićima
moja sestra se budila iz anestezije
doktorovo odelo bilo je sasvim mokro

iz njegovih usta
bujale su reke latinskih izraza
iz kojih nikad nisam isplivala

***

LAGANO KRČKANJE NA BUZARU

tatine godine
bile su razlog za strah
od dijagnoze su uteha

njegov metabolizam je spor
tako će se i razmnožavati u telu
male morske životinje

usporiće

i odbrojavanje

_______________________________________

MARIJA KOSTIĆ rođena je 1985. godine u Beogradu. Diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu, a zatim završila interdisciplinarne master studije – Kulturna politika i menadžment u kulturi i umetnosti – na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Kao srednjoškolka je aktivnije pisala poeziju i kratku prozu – neke od pesama su objavljivane u književnim časopisima – a za prozu je osvojila dve Pekićeve nagrade. Nakog tog perioda sledi dugo zatišje u pisanju, kome se vratila prethodne godine. Do sada su joj objavljivane pesme na portalima astronaut.ba, strane.ba, bludni stih i čovjek-časopis. Trenutno pohađa radionice poezije kod Zvonka Karanovića.

PRAVA DOMAĆA

iz daljine
moja ljubav prema tebi je
bistra supa
sa trunkom sveže koprive
pred kojom se razodene nepce
a dušnik zadrhti

kada dođeš
ubacim previše začina
zaboravim da je skinem sa ringle
sve se raskuva u njoj
i ja je srčem iz šerpe
vrelu

sve u meni
obraste u plikove

***

KIČMA

sinove nosim na leđima

istovremeno se povijam
da prionem kao štap
pod dlanove roditelja

u meni se bori za dah
dete
zaglavljeno među pršljenovima

***

AKO ŽELIŠ DA ME ZAVEDEŠ

odvoji moje zube od zanoktica
usnama zaustavi krv
kaži da voliš ukus gvožđa
ostatke umrle zvezde i moje prste

urami mi lice u svoje dlanove
upoznaj se sa mojim strahovima
nek i tama postane sigurno mesto
meni je tuga afrodizijak

vrhom prsta povuci liniju
od kuka ka pazušnoj jamici
koža će ti otkriti
ono što želim najviše me plaši

prati ritam disanja
tumači nemušti jezik bokova
probudi u meni nimfe
kojih ću se posle stideti

i sačekaj
da u tvom napuklom glasu
napetim žilama
i zamagljenom pogledu

pronađem sebe

_______________________________________________


MARIJA KOSTIĆ rođena je 1985. godine u Beogradu. Diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu, a zatim završila interdisciplinarne master studije – Kulturna politika i menadžment u kulturi i umetnosti – na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Kao srednjoškolka je aktivnije pisala poeziju i kratku prozu – neke od pesama su objavljivane u književnim časopisima – a za prozu je osvojila dve Pekićeve nagrade. Nakog tog perioda sledi dugo zatišje u pisanju, kome se vratila prethodne godine. Do sada su joj objavljivane pesme na portalima astronaut.ba, strane.ba, bludni stih. Trenutno pohađa radionice poezije kod Zvonka Karanovića.