PATER FAMILIAS
Prijatelj mog udvarača
želi da zna koje čajeve
kuvam kod kuće,
da mašta o njima,
dok ulazi u dječju sobu
na drugom kraju grada
***
MOJA KUĆA JE BILO GDJE I MOGU DA STIGNEM BILO KAD
Odjednom
moj neženjeni stric kaže:
„U Radoja Jovanovića 50
neće se širiti zetovi“.
Tri sestre bezbratnice,
smijemo se melodrami,
on ne zna da su
neke žene za napolje.
***
U SVAKOM RATU PRVA ŽRTVA JE NEVINOST
Deset godina sanjam
kako se iz rovova vraćam kući
s buketom cvijeća koji ostavljam
pred neimenovane grobove
U bilo kojem ratu da smo
Pevaj mi, pevaj mi tiho
Kako srećni cigani vole
***
ONI KOJI ČUVAJU TAJNE PUTUJU SPORO I DUGO
Njegov pasoš za onaj svijet
ostao je kod mene
onog dana kad smo gledali planine i
zarđali most nad presušenom rijekom
Ako ikad bude suđenja ovom životu,
presudu za nas neće pisati
oni što znaju
***
U RODNOM GRADU SRIJEĆEMO SAMO POGREŠNE LJUDE
Nedelja treća
kako ovo ljeto propada
U našem gradu veličine filmskog seta
nema tramvaja
koji bi mogao da me udari
dok prelazim ulicu
***
JEDNOM JE NEKO OD NAS DVOJE KROZ OVA VRATA MORAO PROĆI POSLEDNJI PUT
bolje što si to bio ti,
koji imaš čemu da se vratiš
Moja je kuća mala i puna
mene i stvari
kojima ne treba tvoja briga
_____________________________________________________
KSENIJA VUKČEVIĆ rođena je u Podgorici, gde je završila gimnaziju i muzičku školu. Diplomirala je i magistrirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je trenutno na doktorskim studijama filozofije. Radila je kao novinar za dnevni list Politika, pisala za Politikin zabavnik; saradnik na online portalima. Kratke priče i poeziju je objavljivala u zbornicima, časopisima i portalima iz zemlje i regiona (Alma, Sinhro, Koraci, Oblakoder, Bludni stih, Astronaut.ba…).
čovjek-časopis 