LEŠNICI I BOROVNICE
gledala sam vranu kako umire sama
gusta trava gutala je telo
utonulo u ravnodušnost
crne oči sa kapcima od kamena
stajale su otvorene na pola
ne upijajući okolinu
ne trzajući od vlažnih psećih njuški
ni vrelih guma
krila bez vidnih povreda
neprirodno pripijena
ljubila su vetar
svako pero na svom mestu
beskorisno
u nogama se krilo još malo života
za par koraka oko sveta
lešinarske kandže
svedene na pitomost
jedva su i zemlju grabile
kljun pomalo razjapljen
u vapaju za vazduhom
pomerao se u ritmu otežanog disanja
razbijanje opne oraha
samo daleka misao
iznela sam malo vode
šaku lešnika i borovnica
da utolim nemoć
ali do narednog jutra
obe su činije ostale netaknute
***
POGREBNI OBREDI SLONOVA
I
zabrinjava me
cikličnost sveta
astronomi su otkrili
zemljina najbliža crna rupa
uopšte i nije crna rupa
već dve zvezde
koje jedna drugoj
isisavaju život
nije li smešno –
oponašamo svemir
samo kada je na svom najgorem
II
saznajem
slonovi su svesni nebeskih tela
kao što su svesni
svojih tela u ogledalu
pitam se
da li su svesni
oko čijeg im vrata
kosti vise
kada u prašini afričkog popodneva
surlama
sahranjuju svoju braću
III
kada je primordijalna kaša
iznedrila ono što će postati čovek
nije znala
da će on
ceo svoj život
za to tražiti zaslugu
ne možeš zapljunuti
zemlju po kojoj hodaš
ona nikome
ne duguje
svoje pripadanje
***
KASNOCVETAJUĆA
kad si me rodila
nisi znala
koliko će proći
do mog prvog listanja
umesto zemlje
korenje sam pustila
oko tvojih nogu
obavila čvrsto
i terala te da za mene hodaš
sve nade si salila
niz jedan vrat
a taj se vrat
vukao po podu kao mahovina
ne izlazeći iz okvira tvoje senke
na cvećarstvu smo učili o predmeru i predračunu
i tome kako zelenu površinu treba projektovati
tako da u svako doba godine nešto cveta
kad si me posejala
da li si znala
da ću baš ja
biti poslednja
***
TERCIJARNI RELIKT
da sam ginkgo
u kori bih čuvala jezik dinosaurusa
svoju bih mudrost delila svakom
dovoljno hrabrom da pokupi plod
u preseku godova
krila bih istoriju sveta
ispisanu jezikom prirode
nastalom pre prvog ljudskog dodira
svoju bih kosu pustila žutu
da upija zrake hladnog sunca
pticama bude put za raj
zemlji čaršav što štiti od mraza
moje bi vlati prkosile vetru
170 miliona godina
da sam ginkgo
imala bih snagu
da preživim udar meteora
rodim se ponovo u pepelu
odtugujem izumrlo
faunu i floru ostalu bez imena
nepromenjene genetike
posmatrala bih tiho
sporu evoluciju preživelih
moje bi vreme teklo drugačije
u jednu bi granu
nekome stao životni vek
naučila bih da žalim
sve što umire brzo
svojim bih korenjem grlila kosti
čuvala nekom arheologu na poklon
mali prozor u nedokučivu prošlost
***
SVI SMO SE RODILI LJUBOMORNI NA PTICE
čovek si dakle grub si
poželiš li nekad
da si lagan kao seme maslačka
da odluke nisu
kamenje u džepovima
da te Zemljino srce
ne vuče dole
dok leđa plaćaju cenu
svi smo se rodili
ljubomorni na ptice
pogledaj stare dečije crteže
imaš li na njima krila
eto ti dokaz
zar ne znaš
nije ni pticama lako
padaju sa petnaestih spratova
kao deca koju roditelji ne poznaju dobro
a ti si zaboravio na paperje
i bosonogi hod
nisi više jedno sa zemljom
sada si negde između
u prašini dana
i ne daš da te dotaknu
smradovi svakodnevice
trljaš kožu do crvenila
i ležeš u čistu posteljinu
siguran među sterilnim zidovima
tamo napolju
previše je ranjivo za život
ne izlaziš u prirodu
miris hlorofila
podseća na raspadanje
tako ćeš i ti mirisati jednom
kažu da mudrost dolazi s godinama
a zašto ti se onda
tek u osamdesetoj
leđa pretvore u upitnik
_________________________________
KSENIJA GOLUBOVIĆ rođena je 27.10.1993. u Segedinu, Mađarska. Odrasla u Novom Sadu, gde trenutno živi. Završila pejzažnu arhitekturu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Redovna učesnica radionica kreativnog pisanja održavanih u Omladinskom Centru CK13 u Novom Sadu, iz kojih su nastali zbornici „Dva ista čoveka” (2015) i „Možda je ovo mesto moje?” (2020). Njeni radovi se mogu naći i u prva tri broja časopisa „Beleške”, Omladinskog Centra CK13. Polaznica književne kolonije „Tekst je prisutan”, u organizaciji Omladinskog Centra CK13, u Malom Iđošu 2018. godine, iz čega je nastao zbornik “Ova strana kuće” (2019). Finalistkinja Festivala poezije mladih u Vrbasu 2018, 2020. i 2021. godine. Finalistkinja festivala Timočka Lira 2023. godine. 2024. godine na Timočkoj Liri osvojeno treće mesto za pesmu “Fossa magna”.
Zastupljena u knjizi „INDEKS 21: pregled novije novosadske poezije” (2021), izdavačke kuće Prelom. Zastupljena u zborniku „Rukopisi 46” (2023), „Rukopisi 47” (2024), kao i u zbirci „Tanane Revolucije” Kontrast izdavaštva.
čovjek-časopis 