Tag: Kristina N. Vuletić

AKO NEKO SVRATI

 

Pre nego što legnem

Prvo zatvorim orman

Suočavanje sa stanjem

Isključuje san

 

Ujutru

Ostavljam izvrnutu pidžamu

Na sred kreveta

Ispod kog se gomilaju čarape

U kojima spavam

 

Papiri prekrivaju sve površine

Preko njih ostavljam šolje

I do pola popijene vode

 

Ispod raznobojnih dezena

Nazire se fotelja

Ne zadržavam se

Samo prolazim

 

Izbegavam lavirint

Neraspakovanih kofera

Udaram ramenima o štok

Svake prostorije u kući

Nožnim malićem proveravam

Raspored stvari

 

Teško se navikavam

Da se ništa ne menja

 

U dnevnoj leži ćebe

Ima oblik moje beznadežnosti

Ostaće tu dok se ne snađem

 

Svako jutro krećem

Kao na prijemni ispit

Ne proveravam iza sebe

Samo bravu

 

Kuća koja nije dom

Prati tajne signale koje ostavljam

 

Niko neće svratiti

 

***

 

ZOOLOŠKI VRT

 

Zašto ovo pile spava na leđima

Pitala me je devojčica

Ispred kaveza sa lešinarima

I ono drugo

I treće

Hej ustanite

Vidi cela gajba pilića koji spavaju na leđima

Kako su slatki

Čitavo jato

Dokle će spavati

Kad će se probuditi

I ove velike ptice ih čekaju

Da li je iko i kad

Progutao istine

Čuvajući mi dušu

Kao ja ovoj maloj devojčici

Da li je ikad i ko

Hteo da izusti

Pa me pustio

Da otkrijem sama

Da nas jedu oni

U blizini

Sve nas

Čitavo jato

 

***

 

SREĆNA LJUBAV

 

Neobaveznost bavljenja

Bilo čime što ne uključuje,

Tvoje ruke

I neobuzdana vera

Da će uvek tako biti

Dok levitiram iznad šerpe

U kojoj spremam ukusno jelo

Navodeći te da pomisliš

Da će ovde biti dom

Moglo bi se nazvati srećnom ljubavlju

 

Šimborska je pisala o ljubavi

Jednom i o srećnoj

Kao o skandalu iz viših krugova

Jadna Šimborska

Mislila sam

Ali sam prestala da je žalim

Kada si mi rekao

 

Ima srećnih okolnosti, kerova i dana

A u ljubavi

Srećna je samo činjenica

Da nikada i ne slutiš

Da nekog ljubiš poslednji put

 

_________________________________________________________________________________

 

KRISTINA N. VULETIĆ (28.11.1994) rođena je u Beogradu. Detinjstvo je provela u Vrnjačkoj Banji. Diplomirala je glumu u Beogradu. Piše prozu i poeziju, a svoje rukopise objavljuje na stranici „Nemir u svemiru“.

Dvosturuki je finalista Timočke Lire, gde je ove godine osvojila 2. mesto.

Trenutno je na doktorskim studijama dramskih i audiovizuelnih umetnosti u Novom Sadu. Bavi se dramskom pedagogijom. Trenutno piše svoju prvu zbirku pesama koja će biti objavljena do kraja godine. Ima dva papagaja, jednu sestru, i par planova za budućnost.

POSLEDNJE PUTOVANJE

 

Korice moje slezine

Odlepljuju se parče po parče

Kad slike našeg poslednjeg putovanja krenu da klize

U svesno

 

Na fotografijama se jasno vidi

Ruke su mi duže od tvojih

Da bih te volela morala bih da sebi prelomim zglob

 

Telo je uvek znalo

Previše je mojih ruku upleteno u tu besvest

 

Stojim na tom parkingu

Nema više misli

Čujem puls

Zamišljam linije na ekg-u

 

Oči pokušavaju da negiraju

Predlažu srećna rešenja

Nema srećnih rešenja

 

Jasno se sećam te slike

U gepek unosiš samo svoj kofer

 

Od torbi na ramenima ruke su mi još duže

Gepek ostaje otvoren

Pitam se jesu li dovoljno snažne

Da na njima pobegnem

 

***

 

SVE JE POD APSOLUTNOM KONTROLOM

 

Sve je pod apsolutnom kontrolom

Sanjala sam da se useljava u novi stan, a ja samo nosim stvari

Sanjam kako ima novog psa

Kako su mu zidovi krivi a prag prenizak

Pa savijam leđa dok mu ulazim u dom

 

Sanjam kako sedim i čekam u toj sobi krivih zidova

A kroz kuću struji nesnosna promaja

 

Sanjam kako pravim ždralove od papira a on ih baca kroz prozor i gleda kako padaju

Sanjam kako pričamo kroz duplo staklo

Kako me juri sa nekim papirima i preti mi tužbom

 

Sanjam da mu ne radi interfon pa moram da vičem ispod prozora

A promukla sam i nosim maline

 

Sanjam da mu ruke nisu više tople

 

Sanjam praznu sobu punu mutne vode

U kojoj plivam u krug

Oko lustera

Plivam i vičem

Sve je pod apsolutnom kontrolom

 

Sanjam da se iseljava

Pakujem mu kofere i vičem

Zadrži tiganj i čajnik

Ne pijem više čaj

Nosim samo jednu kesu

U njoj su moje papuče sa zečijim ušima

To je sve što je zapravo moje

 

Sanjam prazne zidove

Gole

Bele

Na njima pišem markerom

Sve je pod apsolutnom kontorolom

 

Snevač

Ne Sanjar

Sanjar je nešto sasvim drugo

Kaže moj gospodin psihoterapeut

 

Sve je pod apsolutnom kontrolom

Vidimo se sledeće nedelje

 

***

 

SLOBODE

 

Znaš li ti da ti je ustavom zagarantovano pravo na slobodu govora

Na slobodu uopšte

Iskoristi te slobode

Ne uvijaj više kutije svojih istina

U lepe ukrasne papire

Svi se ukrasi bacaju a ostaje suština

I sve što ti ne kažeš naglas

Sve te istine što zuje oko nas

Što nam tutnje u glavama

I ključaju u dušniku

Jednog će dana moj psiholog

Mirnim i mekim glasom

Umoliti

A zatim

Zahtevati

Da ih ja izgovorim

Umesto tebe

Sebi

I možeš otići na kraj sveta

Na skrovita mesta svog detinjstva

Možeš se sakriti u podmornicu

U garažu tržnog centra

Ja ću te naći

Da mi sve to ponoviš

Vrlo sam precizna kad su slobode u pitanju

Ja ću tebi sve tačno reći

Kao na primer to

Da te moji prijatelji otvoreno ne podnose

Iako sam im obećala da ću te naučiti

Kako da u marketu budeš ljubazan

A u ljubavi precizan

Kako da samo kažeš

Jednostavne

Jednosložne

Istinite

Reči

Ja ću smisliti šta s njima

Ja znam sa rečima

Ali ne i sa ljudima

Koji ne govore

 

Jednom je moja drugarica profesorki biologije rekla da ima karmin na zubima

I preživela je

Što ne bi ti

 

______________________________________________________________________________

 

KRISTINA N. VULETIĆ (28.11.1994) rođena je u Beogradu. Detinjstvo je provela u Vrnjačkoj Banji. Diplomirala je glumu u Beogradu. Piše prozu i poeziju, a svoje rukopise objavljuje na stranici „Nemir u svemiru“

Dvosturuki je finalista Timočke Lire, gde je ove godine osvojila 2. mesto.

Trenutno je na doktorskim studijama dramskih i audiovizuelnih umetnosti u Novom Sadu. Bavi se dramskom pedagogijom. Trenutno piše svoju prvu zbirku pesama koja će biti objavljena do kraja godine. Ima dva papagaja, jednu sestru, i par planova za budućnost.