Tag: Kosta Kosovac

DEČACI

A šta je sa dečacima iz soba?
Angažovanim od strane svog srca, aktivistima svojih duša.

Tihim, lepim, stidljivim dečacima, iza čijih glasova ne stoje nevladine organizacije već bol.

Koji nisu prošli kreativne radionice pisanja već svoja teška i autentična detinjstva.

Koji po sebi koračaju ko po prijemima stranih ambasada.

Koji su toliko dugo u sobama da su telom svojim povećali kvadraturu.

***

NAŠA VERA

U dedinoj sobi vidim
na ikonu naslonjene štake.
Nije slučajno što tako stoje,
našoj veri potrebna su pomagala.

***

PO JEROTIĆEVOM SNU

Da biste pažljivog čoveka zatočili
ne trebaju vam rešetke.

Dovoljno je da ga stavite u vrt
koji nema stazu

a on neće krčiti cveće
da bi iz njega izašao.

***

ŽUBORENJE

Već dugo od nekog nemira ne mogu da čujem svoje misli.
Između mene i mene kao da stoji ona ista fontana
koju je kralj Aleksandar postavio ispred svoje odaje
da sluge koje žele da prisluškuju čuju samo žuborenje vode.

***

PROZOR

Kad god se umoran ulicama vraćam
posmatram prozore u noći.

Svako svetlo svedoči
bar o jednom životu koji se odvija iza.

Oni u meni bude osećaj svečanosti,
utisak doma.

Na rukama jedan ponesem
da mi do kuće svetli.

_________________________________

KOSTA KOSOVAC rođen je 17.6.1997. godine u Beogradu. Studirao je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Prvu zbirku pesama pod nazivom “Džemperi za kamenje”, objavio je 2021. godine u Srpskoj književnoj zadruzi, a drugo izdanje u Sumatra izdavaštvu 2022. godine. Dobitnik je nagrade “Matićev Šal” za najbolju prvu objavljenu zbirku pesama autora do 27 godina života. Sa istom zbirkom ušao je i u najuži krug za Zmajevu nagradu Matice srpske. Saradnik je Kulturnog dodatka lista Politika.

CRVENA ČINIJA

Kada sam prvi put
nakon tvog ozdravljenja

jeo čorbu iz činije
u kojoj si držala lekove

bilo je neminovno
da ću je preliti.

U mojoj svesti
bila je tako duboka.

***

VODIČ

Nikada nisam naučio strane sveta.
U životu kada zalutam,
orijentišem se prema bolu
ne prema mahovini.

***

PAŽLJIVO

Kada se sa nekog prostora uklanja verski objekat,
iz poštovanja on se ne ruši, već razmontira.
Cigla po ciglu.

Tako bi trebalo i sa našim unutarnjim kulama.
Pažljivo sa onim
u šta smo do juče verovali.

***

U BOLNICI

U bolnici kažu odbijaš da jedeš,
retko čak i pogledom odlaziš u vrt.

Znam, uplašen si i sam baš kao dete,

ko golubove sa simsa rukom teraš smrt.

Sestre se žale da ne slušaš ništa,
umesto hleba drobiš svoju veru.
I umesto na štake naslanjaš se na Hrista,
molitve ti čitaju za večeru.

***

BEOGRADSKA

Na mestu gde su skinhedi ubili
romskog dečaka
otvorena je cvećara.
U kojoj ne treba niko nikad ništa da kupi
nek svaki cvet bude za njega.

______________________________________________________________

KOSTA KOSOVAC rođen je 17.6.1997. u Beogradu. Studirao Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Pesme su mu objavljivane u Kulturnom dodatku Politike, Novostima, Književnim Novinama kao i na mnogim drugim internet portalima.
Njegovu prvu zbirku pesama, “Džemperi za kamenje”, objavila je Srpska književna zadruga, a nedavno je za nju dobio i prestižno priznanje “Matićev Šal”.

KAKO STARCI TERAJU SMRT

Kako starci teraju smrt?
Po kući popale sva svetla i otvore prozore.
Zatim dugo koračaju parkom
da je umore.

Ja bih hteo da im pomognem
al zabadava.
Smrt je za mene toliko daleka,
ko detetu plaćanje kirije il radnička prava.

Ponekad kupim im novine.
Iz njih pobacam umrlice al ostavim članak da se pročita.
Stoosamdeset kila teži
srce plavog kita.

Kako starci teraju smrt?
Čitaju poeziju il glasno pevaju pesme.
I upola cene iznajmljuju sobe studentima.
Jer smrt u njih ne sme.

***

ČOVEK ILI ZVER

To leto je nehotice ubio čoveka u lovu.
Do jeseni je isekao četiri hektara šume
i to ne da bi prodao nekom.
Već da niko, nikad, ne pomeša više,
zver sa čovekom.

______________________________________________________________________

KOSTA KOSOVAC je 23-godišnji pjesnik iz Beograda, student Pravnog fakulteta i član Književnog kluba “Scena Crnjanski”. Poeziju objavljuje na svojoj fb stranici “Krvna azbuka” https://www.facebook.com/Krvna-Azbuka-614431218954437/

KAD PRODAJEMO KUĆU

Kad prodajemo kuću,
kako da znamo koliko ona vredi?
U pločicama u armaturi u gredi.

U slepim zidovima gde otac osedi,
kad prodajemo kuću, šta zapravo u njoj vredi?

Onaj ležaj u sobi, gde još vidim otisnuto telo dede,
i praznu trpezariju, gde svi mrtvi sede.

I stakleno oko prozora što gleda na reku,
zapamti kad drvo ruše
tad i hlad seku.

I beli parket na kom je moja sestra naučila hod,
ja gledam njeno detinjstvo, a ti samo pod.

Kad prodajemo kuću mi prodajemo i ulicu,
i dajemo oglas,
ko da dajemo umrlicu.

Kad prodajemo kuću,
kako da znamo koliko ona vredi?
Ponajmanje u pločicama, armaturi, gredi.

***

ŠOLJA KAFE

Dobri starci pozivaju vas na kafu,
tu su, al odavno poginuli u samoći,
njihova su tela krhka, ostale su samo oči.

Zovu vas na svoje zastakljene terase,
i dok čekate da provri kafa,
tek usput, onako, kažu par teških reči,
poput epitafa.

Na kraju, kad vreme je da se pođe,
svaki od njih po knjige ide,
Pozajmljuju vam razne stvari,
samo da bi mogli još jednom da vas vide.

***

SIROČE

Nijedno dete nije siroče,
Čak ni ono koje nikad nije reklo oče,

Njih usvoji leto, gladno zagrljaja,
I zavoli večnost, očinjeg sjaja.

Jer život traži one ljubavi željne,
Bez kabanice, decu što su kisla,

Jer povrh svega i život je siroče,
Ostavljeno od smisla.

______________________________________________________________

KOSTA KOSOVAC je 22-godišnji pjesnik iz Beograda, student Pravnog fakulteta i član Književnog kluba “Scena Crnjanski”. Poeziju objavljuje na svojoj fb stranici “Krvna azbuka” https://www.facebook.com/Krvna-Azbuka-614431218954437/