VEČE SA TOLNAIJEM
Zamak je pun šampanjskih boca
A ja još uvek iz jedne pijem
Čep od plute jedan sam našla
Ali još ne mogu da otplovim
Ispijam konjake i skupa vina
Da ne potonem
Treba mi još jedan čep od plute
Da zapušim sećanja koja cure
I cela tabla plute
Da ne potonem
Da otplovim
***
O SEBI
Koliko je lakše kada se samo skloniš
Od očiju tvojih
Od očiju svih onih
Koji te znaju
Ali i ne
Od očiju svih koji misle
Da si ovakav ili onakav
Tada možeš da odahneš
I ne misliš
Šta ko misli
O tebi
***
O SEBI 2
Kada počneš da misliš o sebi
Ne kako možda drugi misle
I kako si čuo
I osetio
Jer to nije tvoje
To je njihovo
Kada počneš da misliš o sebi
Ne kao o tebi
Već kao o sebi
I da ti se jebe šta drugi misle
Kada ti postanu pomalo smešni
I tužni
Životi koji misle jedno
Životi koji misle samo o sebi
Onda shvatiš da si i ti kao i oni
Da si i sam kao i oni
Jebeni
Jednomisleći
Život koji misli samo o sebi
***
O SEBI TRI
Kada prestaneš da misliš o sebi
I o tebi
I o životima onih koji misle nešto
Ili ništa
Kada prestaneš da misliš nešto
Nešto posebno
Kada pustiš sve misli
I svoje
I od drugih
naročito od drugih
samo pre toga
jako bitna stvar
to ne sme da se preskoči
mislim sme
ali ako hoćeš
moraš da ih prigrliš
sve te misli i mišljenja moraš da prigrliš
ništa se ne mora
ali kada to uradiš
onda si brate na konju
***
KATARINA JOVANOVIĆ rođena je 25. januara 1990. u Zrenjaninu. Trenutno na master studijama Nemačkog jezika i književnosti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Pesme su joj objavljene u zbirci pesama i kratkih priča mladih Zrenjaninaca “Priča se po gradu” i 4. broju zbornika poezije „Šraf 2021“, a takođe i na stranicama ‘čovjek-časopisa’ : https://covjekcasopis.art.blog/2019/12/23/katarina-jovanovic/
čovjek-časopis 