*
Biće sve ok
Samo da prestanem jesti
Čokolade koje dobijem od ljudi
Iz Sharing is caring grupa
Kada poklanjam stvari koje me guše
Biće okej samo da se
Preselim i dubinski očistim
Stari stan za nove stanare
I novi stan za staru mene
Novi stanari su neki mladi par
Već mi ih je žao jer
Znam da nije vredan para
Koje će na njega davati
Taj stan je kao toksična veza
Ne želim otići iz njega i pun je
Retko lepih trenutaka
Doručaka na balkonu
Mamurluka na kauču
I male biste Tita na ulazu
Istovremeno manipulira mnome
Da moljci nisu tako strašni
Da balkanska verzija termita
Neće pojesti cele ormare
I da nisu opasne utičnice koje vise
Biće sve okej samo da
Se preselim i okrečim zidove u žuto
Počnem opet ići u teretanu
I ostvarim rutinu za kojom žudim
Petak je naveče ja radim u kafiću
Ljudi oko mene plešu i pevaju
Ja stavljam čepiće u uši i bojim se
Šta li će samo misliti o meni
Biće sve okej samo da
Dođem kući i operem ruke i zube
Obučem se u odeću koja me voli
I zaspim među madracima
Koji se razdvajaju
*
Ti koji me grliš
Umro si noćas u mome snu
Raspao se na milion komada
Pretvorio u moga brata pa oca
Zatim postao moj komšija
Koji radi na graničnom prelazu
I svakoga dana dolazi kući
Na ručak koji sprema njegova
Devedesetogodišnja majka
Ti koji si strpljiv u meni stvaraš haos
Teraš me da buknem
Da vičem da plačem
Da postanem radikalnija
Jer me tako nosi kada objašnjavam
Kako je kapitalizam glavni krivac
Što je natalitet u globalnom padu
Ti koji me slušaš
Pokušavaš razumeti zbog čega
Želim izudarati celo svoje telo
A ja ti mogu samo pokazati
Kako jarko crveno može biti
Tako da svi znaju šta mislim
O svakoj društvenoj temi
Ti u čiju cipelu stanem onda
Kada se sklupčam u kuglu jada
Znao bi da sam roze boje
Iako je se odričem otkad znam za sebe
Jer nedajbože da mi se svidi
Nešto namenjeno za devojčice
*
Kad hodam gradom sama
Ja sam faca
najbolja
sigurna u svoj odabir modnih dodataka
Ja ne razmišljam previše o tome kako hodam
Ja
Ne znam šta da radim kada mi neko zviždi.
*
Ponedeljak je plav kao matematika
plav je kao moje koleno
uvek oderano kao onda kada sam
na petom rođendanu pala dok smo
trčeći nosili jaja u kašikama
plav je kao moji kukovi koji udaraju
o svaki zid i svaka vrata i kauč i stol
kao šljive koje ne jedem
otkad sam pojela zalogaj pun crva
kao nebo kada je Rijeka
dobro raspoložena
ponedeljak je plav kako pevaju New Order
i kao indie filmovi koje više ne razumem
plav je kakve sam htela da budu moje oči
i kakva je tvoja soba iz tinejdžerskih dana
plav je kao stranka koja nas vodi u propast
a za koju sam glasala jedne godine
kada su bili manje zlo
a zlo je zlo i nikada nije malo
_______________________________
KATARINA BOŠNJAK rodom je iz okolice Vukovara, a trenutno živi u Rijeci, studira Kulturologiju i bavi se novinarstvom. Kao honorarna suradnica Novog lista i tjednika Novosti te podlistka Nada piše o kulturi, glazbi i društveno-angažiranim pojedincima i zajednicama. Poeziju piše od malena, no intenzivnije počinje preseljenjem u Rijeku 2021. godine. Pjesme su joj objavljene na portalima Strane i Artkvart, a sudjelovala je na večerima poezije u Vukovaru, Rijeci, Zagrebu i Novom Sadu. Osvojila je nagradu „Na vrh jezika“ za 2024. godinu.
čovjek-časopis 