BELI PRAMENOVI VILE
Venčali su se na uglu
kod gradskog pozorišta
Mladić je pokušao urediti stvar
Ona je obukla majčinu venčanicu
Bila joj je tesna, raskrivena
oko toplog uskipelog testa za picu
zategnuta župica na lastišu stomaka
pucketala je kao vatra u peći
Savijali su se lelujavi beli pramenovi vile
oko mladih zategnutih vratova
Muzičke viljuške ogoljeno zasviraše ispraćaj
zmijske krune su padale i lomile se
Ceo veseli grad stajao je na pločniku
u kugli tame zimske noći
otvorena usta, rascvetane rakete
Gušili su se u oluji od belog pamuka
istresali na pod i pevali od sreće
Možda odu dalje, dalje
bogatije od ljubavi priznate želje
primili su razglednicu od njene sestre
koja se kupala na obalama svilenog okeana
Njen muž je pogladio svoj lep raskošni brk
kao u Turčina, umrljan belancem
raspušio crne cevi, učvrstio virtuozne stepenice
kupovao meso i dugo ga i tiho dinstao
ona je već čuvala dete bez predaha
svugde ga je nosila sa sobom
cela ih je kuća tražila
***
KLJUČ
Kada sam se probudila
sve je već bilo svršeno
Ne, hvala, dosta mi je
dozvolite da isperem grlo
Uzimam pivo, pivo s jajetom
Mesingani ključ je u koverti
tanka posekotina na prstu
Ključ je otvarao jednu kutiju
mrvicu lakog cijanida
Netaknut čaj je stajao na stolu
Oslobodila sam se ključa
stavila sam ga u drugi koverat
i poslala preporučenom poštom
bila sam zadovoljna
moj posao je bio završen
ništa lakše
mogla sam da odem na plivanje
mogla sam da se prepustim sentimentalnostima
progutala sam svet
moćno
bez odgovora
***
VEČERNJA SLOGA
Premešteni stolovi
na svakom je crni stolnjak
čelični zastor navučen prema nebu
gusto svetlo duvana i rakije
na povišici od dasaka stajao je orkestar
cveće je skrivalo razgibane noge
klavir u violinskom ključu
u zagrljaju opijenog pijaniste
lakiran i krvav
Ubrzani teški mirisi
kreću se između stolova
Pijem đumbirovo pivo
Neki ljudi se rađaju iz likera
Prizor je već bio živahan
pripitomljen, grozničav
Lûk je bio optočen crnom nabranom tkaninom
na koju je bila polegla prašina
Letele su maramice od crnog tila
leptir-mašne su možda pevale
mrmor reskog prigušenog razgovora
tihi plač i cinizam
Fotografski narativi u svetlosti starih tužnih lampi
voćni teatar, razgnječen i kiseo
Izbacivač je stajao kod ulaza
uzak smoking samo što se nije rasprsnuo
Navali narode!
Ništa ne košta!
Razlegla se muzika
zasvirali su jazz
***
VLATI KOSE
Zagledana i dalje u decu na padini
spremna da zajašem sanke
kao rep kakvog starog aviona
i spustim se
ili sravnim livadu pod snegom
poput ratnog juriša
dečja vika i smeh
i mek zvižduk snega
širili su se i vijorili rukavi
rukavice i kape su otpadale
poput Filomene među zimzelenim drvećem
u parku kraj samačkog hotela
okopnelog
gde probija trava
i blato
nervi ove uzvišice
opustiše se kao dugačke klice
vlati mokre kose
***
SUSRET
Dok su oni stupajući izlazili s broda
tražila sam ga pogledom
‒ Da li znate gde je?
Rekli su da nikada nisu čuli za njega
zadirkivali su me
zakazivali su mi noćni sastanak
torokali nešto glupo
Ili je umro
ili je pobegao u Japan
Pokušala sam se popeti na brod
nisu me pustili
Zaplakala sam zajedno sa tankim čeličnim sajlama
Jedino svetlo su bile rubinske brodske lampe
nežni snopovima što prolaze kroz zrak
a zrak se više nije mogao udisati
Kroz duguljasti prozor prodirala je tama
prohladna slutnja njegovog beskućništva
proticala je kao događaj
udaljavala se sa sve slabijim sećanjem
Jela sam čokoladu
bacih bezoblični komad slatkiša
brisala sam ruke o haljinu
sa pogledom na fotografiju broda
što mesečari po okeanu
Bilo je mesta na krevetu
mekše je
Smestila se ispred pukotine
došla je u kut i pokrila se suvom haringom
čovjek-časopis 