EASY KILL
Običan srpski urbani građanin je frustriran do iznemoglosti
On je običan muškarac, trovan, ali još uvek zdrav
snažan, sposoban, natprosečne inteligencije zapravo jer
srpski građanin je nateran na život u divljini
krvavo otvorenih očiju
On je urbanoid koji poznaje tlo pod srpskim kamenom i strukture ovog društva
Zna kako da podvikne kad treba u ustanovama i vidi kroz svetske kolonijalne politike
On ima obrazovanje, stan, ženu, kola, dvoje dece, i samozaposlen je
on je jedinka koja preživljava prirodne nepogode, suše, požare jer ima prednost poznavanja terena
Ipak, on je nemoćan pred strukturama koje suviše dobro poznaje i za koje, neki bi rekli, ima suviše inteligencije
On se udružuje jer shvata da individualizam nije opcija, on gradi svoje pleme
koristi društvene mreže
Na teritoriji divlje Srbije danas žive različita plemena srpskih mrežnih urbanoida belograđanskih
Živeći u svojoj niši, ova populacija je afektirana klimatskim promenama čitavog ekosistema što trigeruje globalno prepoznatljive biohemijske, kognitivne, emotivne i bihejvioralne paterne koji se ponavljalju kroz generacije prolazeći kroz periode intenziviranog stresa i oskudice privilegija
Srpski evropbalkanoidni urbanoidi su privilegovani, iznemogli od nemogućnosti ostvarenja svojih privilegija
Njihovi su transgeneracijski privilegovani organizmi habituirani na obrazovanje, posao, redovne obroke, sklonište, kanalizaciju, vodovod, čistu zemlju, vazduh i reke, u kojima su se kupali njihovi pradedovi seljaci na brdovitom Balkanu koji krv utakaše u zemlju u borbi sa Turcima Osmanlijama
Njihove su dodole po njivama koje će ispirati kišnica dosezale bogove
A oni, potomci, iznemogli padaju
Kao mali divljaci u čeljustima banalnosti i politike korektnosti nasred balkanske deponije
izvađene i Rio Tinto prekopane utrobe
Srpski urbanoidi krvavih očiju frustrirani reže
Telo krvavo u porodu majke Srbije vidi se u opscenoj sceni silovanja
Nemoćna su čeljad u svojoj odrasloj muškosti gradskih urbanoida u agoniji uhvaćena u zamke lovaca na roblje i reže na slobodnolutajuće na furane i Kovid 19 DNK otporne crne olinjale pse iz mahale koji se zovu, suviše ljudski, Boban, Dragan, Miloš, sa kojima se znaju od ranije iz lova
Kablovi gore i lomače su spremne za crne olinjale pse iz mahale jer nemoćna su čeljad u svojoj odrasloj beloj muškosti gradskih privilegovanih urbanoida i deprivirane biohemije željna potvrde vlastite volje i nečije krvi
U kanibalističkim društvima neko meso mora goreti
a oni su suviše dobri muški gradski urbanoidni lovci na furanoidne divlje, crne i otrovne pse čija tela i mozgovi pri konzumaciji transgeneracijski imaju protifuranoidno dejstvo, kako izveštava National Geographic
***
ŠTO NISAM R2D2
Romske teme na srpskom zvuče skrnavo
Hoće li biti romske poezije van kočija, konja, romansi, staza prošlosti?
Mali Holokausti
Izgleda Romi imaju DNK otporan na Kovid 19
Rezilijencija u novom starom ruhu
Kaskadne padove ne možemo više brojati
Padovi su bez umetničke vrednosti
Na autoputu bratstva i jedinstva mi je ostalo srce na vrućem asfaltu
Dok učim da vozim i prvi put pritiskam gas
Ne završavam stvari
Novac se pretače kroz prste u ništa
Kao život
Što nisam R2D2
Da budem voljena
***
NIKO NE BI DA BUDE NAZI
Kuda idu ljudi kao ja?
Pitam za druga
jer život opstaje
Tera na životarenje
pokora i sužanj
Status života kao moralne dužnosti od koje rezonance drhture bojeći se svoje upotrebe
Želi samo obične stvari, razgovor, šetnju, nekad neki zajednički ručak u svojim 40-tim
A ne, dozvolite da vas ispravim, ne čak ni partnera
Kulturno se ne uzdiže jer nema uzdizanja ovde
Samo peščane dine ponižavanja i poniženja
Nedignifikovani
Kud god da krenem tebi se vraćam ponovo
U mačijem kavezu
Jer ti si sve što je preostalo
Mačke jure po izbezumljenom u paramparčad razbacanom betonu i nestaju ispod blokova rastrgnute armature
Dok saveznički bacači bruje, a niko ne bi da bude Nazi
***
UMETNICI ULAZE U FABRIKE
Mi smo želeli promene. Milan Đorđević je želeo da ide u fabrike – velike fabrike. Sunovrat.
Zahtev da proizvodni procesi budu impozantni. Stanje fabrika tog perioda.
Ljudi nisu mislili da će fabrike umreti.
Očekivali su da će sve krenuti da buja novim životom.
Danas, teško da možemo postići te proizvodne standarde.
Istraživanje u polju svoje podsvesti. Svog indijskog porekla. U Londonu.
Velike stvari su postale neodržive.
Pojava Paviljona Veljković.
Izlagački prostori.
Druga vrsta zahteva.
REX
Apex
Rat
Bio sam vrlo mlad, ali sam bio vrlo zbunjen.
Šta je cilj mog umetničkog ponašanja?
Hlađenje estetike. Naša generacija je bezgeneracijska. Ona uspostavlja.
Prepoznajemo se u formalnim režimima.
90-tih Fleka, underground, rock&roll
Počinje da posmatra umetnost oko sebe.
Ni jedan prostor po sebi nije neutralan.
Konstrukcija prostora.
Način na koji on postoji.
Kako se baviti prostorom?
Ja sam arhitekta.
I ja sam.
Gradim sebe od nule.
Interakcija između samog čina i prostora.
Prostor sa kojim mora da se uđe u dijalog.
Uprostoren.
Utičnice, radijatori, razvodne kutije, cevi.
Mentalni procesi.
Uslovnost prostora.
Kako reagovati na prostor i društvene okolnosti?
Odnos tela i prostora.
Čina i prostora.
Pojam konteksta.
Ne političkih, nego prostornih.
Formalin konteksti.
Izložba o normalnosti.
Moje moći da govorim su funkcionalne jedino kada su neposredovane.
Neposrednost kao dostupna.
Ne mogu se baviti velikim narativima, samo sopstvenim prostorima.
Pitanje je šta je moj prostor?
Brisani prostor.
Ruševine.
Bilo mi je svejedno gde izlažem.
Možda to ima veze sa tim ratovima i krizama koje mi prolazimo.
Suština je u tome šta mi možemo da kažemo, da li mi možemo da se izražavamo?
Šta možemo da prenesemo kao znanje?
Uverenje da stvari koje rade imaju smisla.
Sabirna pitanja učenja i razumevanja stvari.
Ići đonom na generaciju.
Generacija na krilima mogućnosti.
Veliko polje promene.
Digitalizacija.
Rođeni posle 2000.
Živući pervertirani naši snovi.
Treba da poveruju da to što rade ima smisla.
Prezasićenje globalnom savremenom umetnošću.
Misliti situirano – u situaciji.
Njima je svet na dlanu.
Predominacija sistema nad pojedinkom.
Istočna Evropa ili Balkan?
Nadriteza i višak belačkog identiteta.
Ideja objektivnosti.
90-te.
Škart.
Fenomen.
Beogradska šestorka.
Treći Beograd.
Urbanistički parametar.
Umetnici ulaze u fabrike.
Reaching out nikad nije uspeo.
Pogrešio sam.
Društvo nema ideju da je to bitno.
***
MANIRIZAM EKSCESA
Hoću li moći da odmorim oči
Horde zloćudnih ekrana obuzimaju ovu planetu i njeno pamćenje
Istorijski
Nema ko da misli
Romi svakako ne ulaze u kulturne prostore
Otirem prljavštinu sa cipela pre ulaska
Male prljavštine
Ko sam ja dvadeset godina nepoznanica
Ulazim u Francuski kulturni centar na događaj o postkolonijalizmu
Fanon je pominjan
Romi su odsutni
Osim u sviranju romske himne za koji dinar na prljavim plehanim instrumentima u Knez Mihajlovoj
Beznačajni pozadinski ometajući mrmor
Ali to je dovoljno
Male prljavštine
I da progovorim
Hoću li imati šta da kažem
Nakon dvadeset godina
Lakog digitalizovanog lica blurovanih usta
Dok teško je moje implodirano prisustvo
Manirizam ekscesa kako kažu
Jer divljina nema razum ni etiku
Zašto nisam ja – ja?
Nego sam uvek neka druga, nepostojeća?
Izmišljam ja
Ekran u ekranu u ekranu
Kako je ja?
Dok ne postojim, avetinja
Ghost u institucijama kulture koje vare male divljake
Kuda sam pošla sa tim tamnim očima i čije ime mi na usni počiva?
___________________________________________________
JELENA SAVIĆ (1981) rođena je u Beogradu, romskog je porekla. Diplomirala je na katedri za andragogiju Filozofskog fakulteta. Završila je i master studije filozofije na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. Piše poeziju na jugoslovenskom i engleskom jeziku baveći se vlastitim romskim i postsocijalističkim identitetom, rasnim, klasnim, rodnim, ekološkim i filozofskim temama, igrajući se značenjem, ali i formama i žanrovima u svojoj produkciji, od visoko narativnih i deskriptivnih do konceptualnih, postmodernih i eksperimentalnih formi. Umetnička produkcija najpre joj se formirala pod uticajem rada Škole teorije i poezije Dubravke Đurić tokom 2000-tih godina u Asocijaciji za žensku inicijativu u Beogradu. Njena rana poezija u zbirci Eksplozivne trunčice (2004) objavljena je u ediciji Prva knjiga Matice srpske. Pesme su joj objavljene u prolećnom online izdanju Packingtown Review (2023), časopisa Univerziteta u Čikagu, a mogu se naći i u zbirci Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry, New Orleans: Diálogos (2016) koju su uredile Biljana D. Obradović i Dubravka Đurić. Zastupljena je i u zbirci urednica Jelene Kerkez i Maje Mirković Tragom roda – smisao angažovanja (2006). Poetska proza objavljena joj je u časopisu Profemina, broj 33/34 (2005). Pesme su joj objavljene i u drugim časopisima, a prevedene su i na druge jezike. Svoju poeziju objavljuje na blogu usernamekaspoetry.wordpress.com.
intervju s Jelenom Savić: https://www.portalnovosti.com/jelena-savic-romkinje-se-svodi-na-ulicni-aktivizam (Novosti, 16.10.2022.)
– izbor i objavu priredila Marina Kuzmić Laszlo –
čovjek-časopis 