Tag: Jelena Bošnjaković

(SVAKOJ) NJOJ

u mom korovu i šipražju
sumnjaju da se nalaziš
svakim danom nestaje deo žene
zdrave kose i potomstva

iza sebe ne ostavlja seme
žena postaje starica u samonikloj biljci

***

LETOVANJA ZA RONIOCE

Ujeda za glasne žice
ugrizao je
imala bi pravo da psuje
ne i snage

Leto je peščani predeo kojim se trči
okrenem se
tražeći stope
da vidim ideš li za mnom
ili bar gledaš

Mogla bih da zaronim duboko
izgovorim tvoje ime
negde blizu dna
biće važnije od lepote šarenih korala

Ako mi ostane vazduha za psovku
progutala bih je

Možda bi me posle bilo strah
ali ne i sramota
izaći pred ljude
sa školjkama u kosi

Taj mali nevešti salto mortale
trijumf za pokušaj isplivavanja

***

BACAMO SRCA NA STO

Nemoj da se čudis što ti pišem pesme
ionako pesmu dobije onaj koji ne sme
treba biti taktičan
mislim da ti to znaš
u ljubavi je uvek neki poker
pik
nikad herc
jer onda propadaš

***

KRC

osetila sam plamen u stomaku
sakrio si se u misao
do koje žar nije stigao

brzi voz u glavi
je tutnjao
iscrpljujuce precizno
kroz tunele
moje otpornosti

kucam prstima po prozoru vagona 
čaša u mojoj ruci slomila se o vazduh

___________________________________________

JELENA BOŠNJAKOVIĆ, rođena 1996., apsolventkinja na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Pohađala radionicu kreativnog pisanja, volontirala na festivalu poezije ,,Trgni se, poezija’’ bila uvrštena u zbornik poezije Fanzin Šrafa, povremeno objavljuje poeziju na portalima za književnost. Često koristi hešteg ’’ UDOMI, NE KUPUJ ’’- životinje smatra prijateljima čoveka, a prijatelji se ne kupuju. Veruje da svako može makar malo pomoći napuštenim životinjama i o tome rado priča.

OPISUJEM ŽIVOT MALIM ŠESTAROM

dugačak
dok reže i krza
oponaša beskraj
oblikuje
lomi
tesa,

kratak
dok mišići trbuha se grče od smejanja
dok uživanje prožima kožu
do koštane srži,
svilenim obrisima nežnosti
grli nas i obećava da trajaće večno,

surov
dok kažnjava
sudi
silom kalupi,

predivan,
dok nebom preleću ptice
dolazeći s juga
nagoveštavajući jedno dugo leto,
dok ubeđuje
da je u znaku kruga.

***

SAMO SE BOJIM DA MI TI NE UMREŠ

U glavi držiš zvezde umesto misli
Mlad mesec prekriva ti obrvu
U plavo se oblačiš svako jutro,
Ne znam da li si nebo ili morsko dno
Bojim se da ne umreš
Pa da te više ne vidim kad pogledam ka gore.

***

MAMA IZ BOLJEG ŽIVOTA

dovoljno mlada
razume
okom uokvirenim pepeljastim obručem
prozre u poru svačijeg detinjstva
ruku mekoće bunde od vizona
može da stavi na svačije
rame opterećeno brigom,
pomazi po dečijoj glavi
u kosi im ostavljajući
riznice mudrosti
starih Latina.
Nakit neprodat po ceni ispod dostojanstva
daje joj otmenost dvorskih dama,
Svakog bi da isprati u bolji život
kao da ima putokaze do istog.

___________________________________________

JELENA BOŠNJAKOVIĆ, rođena 1996., apsolventkinja na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.
Pohađala radionicu kreativnog pisanja, volontirala na festivalu poezije „Trgni se, poezija’’ bila uvrštena u zbornik poezije Fanzin Šrafa, povremeno objavljuje poeziju na portalima za književnost. Često koristi hešteg ’’UDOMI, NE KUPUJ ’’- životinje smatra prijateljima čoveka, a prijatelji se ne kupuju. Smatra da svako može makar malo pomoći napuštenim životinjama i o tome rado priča.