Tag: Irena Plaović

PRILOG POZNAVANJU BALETA

Još ne znam da li si sufle ili si livada
Nesumnjivo se ljuljaš kada se prostireš
Neki se valjaju valovi,
Neki prelivi previru
Nešto se zanelo – ništa ne stoji u mestu.
Ne znam da li si žele ili si potok
Ne znam da li si parfe ili si pašnjak.
Nesumnjivo se vazduh tobom naslađuje.
Neki se krune rusvaji, pa ni to nije banalno.
Neki vidici me jure.
Još ne znam da li si krambl ili si hrskavica
Nečijeg preklonjenog kolena
Nečijih žudno sklopljenih dlanova
Tačno u onom trenutku u kojem tonu u poverenje –
Nesumnjivo si krc-krc zvuk moje pumpice
Za krv, moje unutrašnje stanice
Što se pod tvojim novim špic-patikama
Nepovratno ukrupnjava
U jedan isti san.

***

BISTRA VODA

Usput, krčim vodu i vitlam
Stazama kojih nema.
Zašivam se u lokvanj
Pare mi pevaju: eno, to ti ka nama silaziš
I žive ćeš nas zazidati
U hleb.
Usput se još preznojavam
Ne slutim ništa, nije mi
Ničega žao pod žrvnjem, pod suncem, pod oklagijom
Neko se malo smanjio, jutros na javi: evo,
Sad si se vakumirala, ostaješ sveža!
Ali usput oksidiram
U usporenom snimku
Zato sve užase vidim
Kao kroz bistru vodu.

***

STRAŽA

Žuti peškiri ponovo ponovo lete.
I nemir ostaje jednak sebi, ostaje stamen
I vrt o kome se radi u celom mom detinjstvu,
Oko koga se vrti cela budućnost, cvrči još uvek nezačinjen.
Spremam se da ga solim
Spremam se na tu poslednju prinudu stvaralaštva
Ulažem mlaki napor: napor šake i lakta
I, iscrpljena, sedam u jedno mrsko od sutra.
Stupam na tamne stepenice opuštanja.
Na straži ostaje smrt.

***

POKRET LJUBAVI

Neki spazam koji potiče od toga
Što moja ljubav vrluda
Neki bolan položaj
Ljubavi u mom telu
Neki tako višestruko posredovani govor
Da mu se više nikada ne možeš stvarno približiti
Govor ljubavi
Neki sumnjivo elastičan konac za zube
Koji služi da iščačkaš viškove sebe iz sebe
Da bi mogla iz tebe da propeva samoća
Neko grlato derište, derište ljubavi
Neka ćuteća utvrda, što je sazdana
Na tome kako moja ljubav ševrda
Neka, dakle, nepouzdana utvrda
(nije utvrda ljubavi)
I neka, iznenada, milost,
Koja se preruši
U mračno uskraćivanje.
Neki bol pri nekom pokretu
Koji srlja onesvešćen
U žudnju koju slep proizvodi.
Neko sad već ograničeno kretanje ruke,
Ramena, vrata
Suženo telesno polje
Narušena dinamika kretnje
Koja najavljuje nastupajući otkaz:
Pokret ljubavi.

____________________________________

IRENA PLAOVIĆ rođena je u Beogradu 1992. Završila je Filološku gimnaziju i Srpsku književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu, gde sada radi kao docent na predmetima iz oblasti srednjovekovne književnosti i retorike. Objavila je više knjiga pesama: Iza oka, Veliko toplo, Temelji čega tačno, Ivičenje. Za aktuelnu zbirku Viškovi sebe dobila je književnu nagradu Novica Tadić.

MALI PAS

Pozivam lift i kad dođe
silazim ipak peške
i kažem svi mi traže da značim
a ja sa džemom od kajsije kifla u jorganu
raskrilaćeni jogi na podobije sebe
ili nešto još bliže: prašina oko kabla

zapečaćena utičnica i zid kod jednog parka
elektroprivrednog, tramvajskog
u kome sam se ujedala
za uvo za vrat i ganjala gume i spuštala kese
sa tvojim glasom na rukama
sa tvojim smehom u nosu
sa nevidljivim nečim u nepoznatoj žlezdi
možda je bio Hormon, moj mali pas iz pakla

mek kao slika u Dixitu
prepolovljen raspilavljen strm kao Mediteran
upijen kao mleko u mojim butinama
i mrtav kao moja poređenja što lipšu
pred ponoć u fotelji

Kada sam zaurlala k nozi k nozi i mesto mesto
pustio mi je krv
i ribe su se bole preko naduvenog meseca
i jedna drugoj dugo
napipavale venu

***

KO PO LOJU

1
Planem plamenom praseta tamo kod Diše u dvorištu
u pećnici, i sutra
zagrizem šta mi se kaže, na primer okruglu gumu
Ima težinu gušću od plastike stvarniju
pa mi se čini jabuka
preksutra opet ostavila bih tregere oko tuđih ramena i kaiš po tuđim leđima
pa kad se prelazi gnezdo žičano slaninom namažem tabane
bešika mi ne drhti
i nema svečanosti
glatko tečem u praznik

2
Plamene pare mirišu
i svi mole Nastasja
Nastasja i svi kidišu na moju zavetnu žalfiju
na moje mekane uši.
I vadim zlatne poluge iz nedara iz grobova
spolja su samo čvrste iznutra sve se topi
čelični crveni kikot
zamka za pobednike

3
mi zato opaljeno kročimo na pola koplja
neukrotive pertle
u fugama oduvek palaca mini trava
čupkam je troprstom da budem sama
da budem neko znamenje
sve mi zalavandara
pa sam u kupki sutra stara i sveža, obična
i osmuđene đonove ostavljam ispred vrata

4
i kad se spustimo: vatra oblizuje gelendere
prodire nam u kvake
i maloj kornjači, kaze Pata, provrelo gvožđe preko vrata pa cap u kazan dok se ne odvoji
kućica-kora i čorba postane spora ko njena majka kornjača kornjača meka ko duša
u meni uzdiše čučanj
i čuka lepo svetluca ko uvezani restlovi
kože na mojoj još maloletnoj tašni

5
pa ipak to je bahato. žutomodro, zapupelo,
zaustavljeno. ne jedeš mrljaviš sedneš na topli ivičnjak
i onda prelamaš, kodekse, procedure, parastose, umivaonike, u ohrabrene rastvore
dobro je, vidiš, ne peni

____________________________________________________________________________

IRENA PLAOVIĆ rođena je u Beogradu 1992. Završila Filološku gimnaziju, italijanski jezik, i srpsku književnost sa komparatistikom na Filološkom fakultetu, gde sada radi kao asistent. Bavi se srednjovekovnom književnošću. Pored poezije, strastveno voli retoriku i pozorište.

OGNJEVI, JANUAR

Naši ognjevi šuruju s vašom geometrijom vetrom
Šuruju s velikanima tunelskim s vašim genijem nepipanja
Oni su cigla na gasu, turski kamionski san, kombi u noći
Iskolačena kolena poklekle oči sumnje u predviđenu
Maglu, šta je sa maglom
Nežnosti zašto umireš kao zver?

***

NAJOBIČNIJE POBEDE

Ja bih volela neki Maglič, crvena svetla u noći
Tamnava, Kolubara
I otvorena zdanja zelene ustanove i plava postrojenja
Pobeda svega nad svime, i ide gas mašine drhte i
Kao i juče, raspopljen poraz vrste
Jedan običan trijumf izašao na nos

***

TURŠIJA

I ceo lift je bio ispunjen origanom
Moj vrat, blizine, slonovske noge stočića,
Visine, sparni duhovi, šuškavi hod pod dlanom
U slanom severu masnica, uporno mleko kožom
U-jasni-sat-isparava-obrasla-polom-zaravan
Mucava kost u pogledu, pod petom pukao koren
Čvrst još u vilici cvetanja;
Izrešetana morem motrim još muklo na dolazeći govor.
Neko već mora biti užasno kriv za ovo prethodeće mu
Prepolovljeno slovo u kiselim teglama
Videćemo na zimu, kad se sve zaturšija
Kakvog smo bili ukusa.

***

KEC

Ovaj temeljni med u sezoni čajeva
Duboko rezanje krajeva temeljna sumanutost
Dubok zaborav mirisa prženje rajeva na skupljem ulju i sva ponavljanja
Pokisli veš i osporavanja
Ima razloga za zabrinutost
Prvi sam kesten digla u ceger u avgustu
I dosta nemiran zagrižaj ostavio je mrak
Kad smo mu uzeli otisak za protezu samoće
Steglo se nešto u čučnju neće biti lako da prođe
Kroz desni susreta zrak

***

NEŠTO VEDRO?

I svaki put je isto: uđem u nešto vedro
Posolim sedlo i trnem. A nesigurna mrka cediljka prvog oblaka ne ume da me prostre.
Za goste malo jače štipaljke malo tvrđa plastika zategnuta u slatke žice
Za proste šećerne žile malo kamena malo bašte
Zujite meka umiruća čudovišta jedino kraste ne ostavljajte
Budite zastoj/ crnog punjenja pesme jednog stomaka gadljivog na javu:
Kosti stvarnosti već izvađene iz kiselog mesa sna; smrde na pripadanje

_____________________________________________________________________________

IRENA PLAOVIĆ rođena je u Beogradu 1992, završila je Filološku gimnaziju i Srpsku književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je sada na doktorskim studijama i radi kao asistent na srednjovekovnoj književnosti. Objavila je dve knjige poezije, Iza oka 2009 i Veliko toplo 2018. Piše naučne radove u oblasti retorike i istorije književnosti, eseje i, najviše, poeziju.