Tag: Igor Marković

KUĆA

Ozidana je bez zidova
Kao pesma što se gradi
Složena građom po redovima
Najdragocenije od života
dao sam toj kući bez kućnog broja
i sandučeta za poštu
Majstor mi je spustio krov
I podigao tavan na pod
ogradu za drum vetrovima prokopao
Bolje je tako
Jer sve što sam voleo
zatekao sam tog jutra
okačeno o kanap
kako otvorenih očiju sanja u njoj

***

DEVET ŽIVOTA U REDU

Gde se plaća participacija
Ostavlja karton
I daje na uvid zelena hartija
Brojim krezube pločice na podu
Očaj se o glavu odbija
Kašljem u pesnicu
dok sa prozora izvire raskrsnica
U ušće popločanih ulica
rasutim zubima
prosutih očiju
I otkinutih ruku sa praznim kandžama
Ako bi u ovom domu zdravlja
zagaslo osam života
Onda bi neko jedan poneo kao suvenir za sreću
I sve je to u redu
Možeš u red verovati

***

NA TUĐEM GROBU

Iskoračio sam pred odraz na mermeru
kroz kičmu sunčevih grana
Obuzet istinama koje nisu znale da su istina
I lažima koje su se pretvarale da su pravda
Potopljen kišom misli na ivici razuma
zastao samo sa jednim jedinim pitanjem
postojim li ja pred ovim grobom
zbog pitanja što mislim da jesam
Ili zbog večne sumnje da ljubav
može biti pokapana u ovu jamu pred nama

__________________________________

IGOR MARKOVIĆ rođen je 1988. u Leskovcu.
Objavljivan u periodici – PoezijaSRB, Bookche, Kvaka, Slovoslovlje, ToK, Kazaljka, Suština Poetike, Čas Prirode, Booke. hr, Pomak, Čovjek-Časopis, Žig Info, Sedma Sila, Zeleni Konj, Impuls, SiZ, Portal Strane, ResPublika, Žeravice, Buktinja, Sinhro, Eckerman, Diskurs…
Autor audio zbirke poezije za slabovide i osobe sa oštećenim vidom ,,Kad reči ožive’’ naracija – Mile Vasiljević – Bookche 2024.
Objavio je zbirku poezije ’’Pravo na repliku”, Presing, 2024.

IZVINITE GDE STANUJE ALISA

U svakom od gradova bih pozdravljao
vozove
pobegle autobuse
pečurke stajališta u podnožju zgrada
I poturao pod kamen tako neki list
Kao podsetnik odraslom sebi
Ako ikada zalutam
U raskošu štepova gasnih bojanki reklama
Da spoznam raskršća po njemu
tuđe ulice kao svoje
I srdačno javljao
neznancima u prolazu
Uz pitanje
Da li
Alisa stanuje tu
U čudnom kvartu sa vama

***

UKRATKO

Nijedna reka nije zastala da se izvini
Ni drvo povilo da nakloni
Carevima čudesnih Božijih dela
Ali se zato majmun stidi
Na pomen
Da je praotac današnjeg čoveka

***

IZRAZITI PAD POLUČOVEKA

Divni ljudi
Čuj kako se cerekaju
Pristojni i užasno vragolasti
ko zna kakva iznenađenja kuvaju
Da ih nema treba ih patentirati
Kao rupu na saksiji
napraviti
manufukturu o državnom trošku
I klepati domaće
Jer uvozni su nikakvi
Od nas se potruju
omlitave i pobegnu
Zna li ko bolje od bratije kako se radi o glavi
Ni berberi
ni kasapi
treba ih uzgajati kao kulturno dobro i redovno đubriti
Jer prezir tove kao prase za Božić
Pa mu odgrizu uvo da ogluvi.
Ako već neko mora da se mrzi neka to čine moji
na matrernjem jeziku
i očevom dijalektu
Da ko meso i nokat srastemo
I molim pošteno
bez varanja
svet gleda da se ne obrukamo
Po tradiciji
Da komšiji crkne krava
Zabadava
S ljubavlju

***

U DAN VIII

Odenite se u čelik
Možda će padati sekire na glavu
duvati sečiva u leđa
vreme je da se gađamo šeširima
I skačemo jedni drugima za vrat.
Zato
Vratite Rubikovu kocku nazad u pločnik
rezu na odškrinuta vrata
istina je bacila rukavicu u lice
puna iznenađenja
kao pinjata.

__________________________________________________

IGOR MARKOVIĆ rođen je 15.5.1988. u Leskovcu.
Školovao se u Leskovcu i Beogradu,
Bio je jedan od urednika i voditelja radio emisije i portala ,,Provera mikrofona’’, a takođe i dopisnik i kolumnista.
Pesme su mu objavljivane u zbornicima i časopisima – ,,PoezijaSRB’’, ,,Bookche’’, ,,Kvaka’’, ,,Slovoslovlje’’, ,,Trn’’, ,,Kazaljka’’, ,,Suština Poetike’’, ,,Caš Prirode’’, ,,booke.hr’’ i ,,Pomak’’.
Priprema svoju prvu zbirku poezije.