NAISKAP
1. Isusova pljoska je prazna
Kese sa đubretom istresi do kraja
unutra je tačan broj cipela
odeća bačena s balkona
odeća, dva metra pod zemljom
visi u izlogu za dvesta dinara
Isusova karirana košulja
kaiš i pantalone
dok stoji legitimisan ispred knjižare
dok leži u dvorištu osnovne škole
i diktira matični broj
Isusova pljoska je prazna
2.
To u flaši nije rakija
to u žbunju nije mokraća
jod i nitroglicerin
bivše i buduće ljubavi
crne drlje
betonski jastuci
bilbordi bez lica
na svakih sto selfija, sretne me po jedna čitulja
na svakih sto čitulja
zagrlim po jednog
deda mraza
ispred biroa za zapošljavanje
naiskap
prebolećemo najbliže
kako najbrže umemo…
3.
Reči izbacuju kolutove dima
brada govori
više od krvavih očiju
dok čekamo podgrejano pecivo
kamioni za hleb
presvlače se u kamione za đubre
akademici navlače
čizme za pranje ulica
(ogledala noći
blindirana stakla interventne)
pozajmi od nekog lice
za koricu svoje zbirke
dok šlep služba utovaruje
olupine porodičnih albuma
večeras oblačimo
ono što nismo prodali jutros.
***
TRI BOJE PONOĆI
1. Dva ujutru, kafa sa taksistima
Ubaciš 35 dinara
dodaš šećer, pritisneš dugme
smeđa ptica napravi metalni vertigo
spušta se plastika
čista hemija
osmeh od uva do uva
posle ponoći
kafe sa taksistima, tuče sa marksistima
automat s kalorijama
izbacuje stihove umesto doručka:
Mostovi se zidaju da razdvoje ljude…
Džaba ste bombardovali biblioteku
najbolji romani
se izležavaju na dnu reke…
2. Iza kreveta
Zaleđeni trotoari, opljačkane kasarne na periferiji
prazne poetske večeri
ukus pokidanih usana
“Rapsodija u plavom” Geršvina
ženski tabani umesto jastuka
sanacija snova
na vratima beskućnik
vraća krila iz kontejnera
iz podruma se čuje
nova religija
usna harmonika obešenog laureata
rođendanska torta repetitora
plač ozonske rupe.
3. Dok ne proradi
zvono/epileptičar
Pun mesec na plafonu
dušek na dnu reke
slavina opet izbacuje penu
dok ne proradi
zvono/epileptičar
u pola tri ujutru
nečija muzika
nepomično leži
na sred iznajmljene sobe
izbacuje kolutove dima
šezdeset oblaka pepela
gutaju zidove svih spavaćih soba
po kojima ćeš tražiti
svoj unihop večeras…
***
PERSONA
1.
Raširi noge ispred ikone
liže voditelja drugog dnevnika
ulazi u kadu
pali cigaretu
tušira se u mraku
izbacuje đubre u bade mantilu
hrče preko računa
objedinjene naplate
na poleđini Narodnih novina
portret naslikan žiletom
i umrlica s izgrebanim datumom smrti
Neočekivana sila
koja se iznenada pojavljuje
i rešava stvar
i dva načina
da je oteraš u pičku materinu
ušivanje kože
slovima Unisove giljotine
ili platiš već jednom
taksi do manastira.
2. Kurs za gubljenje
ličnih dokumenata
Odsekla je uvo slučajnom prolazniku
koji liči na mene
moraš zgnječiti, progutati nešto
da bi dobilo ukus
skinula je matursku haljinu
obukla je naopako
izula se
krenula niz šine
(kurs za gubljenje ličnih dokumenata)
pravo
gde putnici spavaju
u prevrnutim vagonima
tamo gde mrtvi plešu
sa tuđim povratnim kartama
na krovu napuštene lokomotive
vetar lista moj neobjavljeni roman
u mraku previjališta
sasvim obična poternica
za šankom
restorana železničke stanice…
3. Prvo što mi padne na pamet
dok razmišljam o tebi
Kontejner pun bidermajera
neregistrovano pogrebno vozilo
večera sa forenzičarem
ofingeri zaboravljeni u frižideru
slomljene štikle ispod jastuka
noževi dugački 9 dolara
vaučer za nagradnu igru
„sanduk sa jednim krilom“
crna detelina
svadbena torta
prazna kao psihijatrija
u sobi gde sveće neće da se ugase
Glory box od Portishead-a
raspeće Vorhola
i Hidrogenski đuboks
zakucan
na plafonu
disco ball sa razmazanom šminkom
osmeh hostese
i pitanje koje visi
kao nevidljiva omča
J.
šta te tera
svake ponoći
da hodaš ka rotacionim svetlima…
***
TVOJA I MOJA SAMICA
Napravi bend u Niškom zatvoru
hiljadu sklekova
hiljadu rifova dnevno
dve knjige nedeljno
potrudi se
bez masturbiranja večeras
zalepi ogledalo
ne obraćaj pažnju
na otvorene prelome
napolju
33 godine na ekseru
zakačene vise
između sisa
nevažećeg kalendara
još jedna noć u previjalištu apostola
još jedna Nova godina
u kuhinji mrtvih roditelja…
***
GORAN ŽIVKOVIĆ (1984, Niš) jedan od urednika zbornika poezije Tortu kroz prozor (Sven, 2010). Objavio zbirke pesama Spalipačitaj (Niški kulturni centar, 2012) koja iste godine osvaja Brankovu nagradu, i Psihoslajdovi (Treći Trg, 2017) nagrada na Beogradskom festivalu poezije i knjige “Trgni se! Poezija”. Objavljivao poeziju u raznim književnim časopisima i zbornicima socijalne tematike. Učestvovao je na brojnim pesničkim susretima, književnim kolonijama i festivalima širom Srbije i Evrope. Na Međunarodnom književnom festivalu u Novom Sadu, tri puta osvajao nagradu publike za najboljeg slem pesnika Srbije. Predstavnik i osnivač neformalne grupe “Radio/bluz/mašina”. Član Društva književnika Niša.
čovjek-časopis 