KANJON
Ako ipak odeš u Crnu Goru, ako odeš, možeš vidjeti da je rijeka Morača izdubila kanjon. Hiljadama godina, kroz krševe, dubila je sebi put. Odavno se borila Morača, još kad se nije tako zvala. Kima, moja rođaka, imala je sina koji je vozio prema moru. Sletio je s puta u kanjon. I, Kimin sin preživio. Ni ogrebao se nije. Auto se, gle čuda, nakon sto metara pada, nije okretao u vazduhu nego se dočekao na točkove kao mačak na noge. Poskočio par puta. Kimin sin samo je izgubio svijest. Smatrao je sebe srećnikom. Nastavio je život stalno pričajući o padu u Moraču. Novine su pisale o njegovom padu i životu. Nekoliko godina nakon što je njen sin preživio taj pad, moja rođaka, Kima, išla je prema moru. Zaustaviše kola. Predložiše majci da vidi mjesto gdje je sin sletio s puta. Zastadoše. Kima je pogledala u kanjon. U tu golemu prazninu u koju je padao njen sin. Padao, i ostao živ. Ona se uhvati za stomak. Presjekla se. Odvedoše je u bolnicu. Nešto je steglo njenu bešiku. Nije mogla da mokri. Pokušavali su i pokušavali. Nakon pet dana je umrla. Pukla.
***
SUNČANICA
Čim uđeš u Crnu Goru, pogledaj one livade sa lijeve strane… Tu su živjela dva brata. Murići. Mnogi znaju priču o njima. Ostali bez oca i majke, htjeli da se požene i počeli zidati kuću. Dobro je išao posao u proljeće, uradili temelje, podigli zidove prizemlja, a žarkog juna nalili prvu ploču i počeli zidati sprat… Radili njih dvojica, zidali, koristili libelu i visak, načinili dobre zidove, ali, bilo je toplo na ploči, znojila se braća… često je trebalo odlaziti na česmu i natočiti hladnu vodu. Posvađaše se braća oko toga, ko će ići po vodu. Zainatiše se. Zakleli se i jedan i drugi da neće ići, a bili su vreli dani… Radili, radili i jedan na drugog čekali. Ušla im kroz kožu sunčanica. Jedan brat je legao, ali je drugi mislio kako se samo pravi malaksao da bi mu drugi natočio vodu. Drugi je radio i čekao na prvoga, a prvi je nečujno crkao. Onda je i drugi pao. Tako su obojica pocrkali čekajući kap vode. Pitao sam ljude, po čemu pamte braću Muriće. Kažu, bili su blizanci. To je logično. Jer svaki blizanac osjeća šta drugi blizanac misli.
***
KAVEZ
U Bihoru, blizu Petnjice, pored puta, grob i nadgrobni spomenik poginulom partizanu. Ali, u kavezu. Pitao sam ljude, zašto je grob u kavezu? Kažu, dok bi pasle, krave su rušile mermernu ploču – zato je postavljen kavez. Kiše su izbrisale ime tog partizana koji se borio protiv ropstva, a posmrtne godine provodi u kavezu.
ENES HALILOVIĆ (1977, Novi Pazar), iz zbirke kratkih priča “Čudna knjiga”, Albatros plus, 2017.
čovjek-časopis 