Tag: Dubravka Matović

PILE

Kao što se vozi
autić na daljinsko upravljanje
vozi se i ova grupna
onlajn prepiska.
Kao darovi koka
orezanih krila i kljunova
linijom se kotrljaju poruke.
Pun mi je špajz
korneta i u njima
kukavičja jaja,
mućkovi, mućkovi
i jedno belo jaje
u tvojim očima.

***

KAD SMO IŠLI U SELO

Kad sam bila mala išli smo na selo
kod maminih roditelja.
U dvorištu su bile nova i stara kuća,
a u toj novoj bila je soba u koju se ne ulazi.
A kad uđeš u nju, uđeš u gomilu pšenice.
Zaroniš ruke i kolena i puštaš mlazeve zrna
da ti klize između prstiju,
hladna i meka. Ušao bi da se valjaš
ali nije dozvoljeno.
A kad porasteš, te sobe više nema
i te pšenice nema i ne ideš u selo
i nemaš svoju pšenicu
i ne možeš da osetiš to meko i hladno
što ima mekani zvuk i što miriše.
Možeš da kupiš pšenicu na džakove, imaš platu,
a šta da radiš njom,
da je voziš u vodenicu i čekaš u redu,
kao nekad što su čekali, da je samelju,
i tu prenoćili?
To u stvari nije vodenica, to je mlin na struju,
i tu više nema vampira, nema Save.
Moje se dete smeje „Leptirici“,
gleda drugim očima, pa uz njega
i ja smem da je gledam.
Sve lepo, sve žubori.
A u mom selu nije bilo vampira.
Bio je drekavac i bile su utvare u gluvo doba,
koje su se pretvarale u mačke.
Danas nema tih priča, ali ima straha.

***

ODRASTANJE SU RANE I OŽILJCI

Čaša hedonizma
ište čašu asketizma.
U duboke jeseni tonem dublje i ja
i tamo nanovo nalazim
primere tuđe nedoslednosti,
i oštećena sam,
o, oštećena sam!
Da imaš dobru liniju,
ne jedi slasno,
da se ne dokazuješ drugima,
koji znaju pravu vrednost tvoje vrednosti,
budi usamljenik.
I to je zamka!
Odrastanje su rane i ožiljci,
a i kad poraste ocu je potreban otac,
i majci je potreban otac,
i patrijarhu,
da pred njim sagne glavu
da se na nju spusti zaštitnički šaka.

__________________________________

DUBRAVKA MATOVIĆ objavila je tri zbirke poezije: Istorija baštovanstva (2023), u najužem izboru za nagrade „Biljana Jovanović“, „Milica Stojadinović Srpkinja“ i „Rade Drainac“; Mleko (2020) i Imam i nemam (2006), nagrađenu prvom nagradom na Festivalu poezije mladih u Vrbasu. Autor je i knjige eseja Sentimentalna kuhinja. Angažovana je kao urednica i moderator književnog programa ARLEMM festivala. Radi kao nastavnica srpskog jezika u Beogradu.

PROČITAĆU HANDKEA

Kupila sam Handkea
na pumpi na auto-putu
kad sam se vraćala s pomena.
Posle sam zaboravila na njega,
a na smrt brata manje.
Posle se na mene survalo
kamenje administracije i tačnog vremena,
hvatam svež vazduh na rupe.

Upravo sam srela Handkea
na polici kad sam dodala novu knjigu.
Kupila sam ga u jedno zimsko poslepodne
dok su kroz sumrak farovi
sijali na optimizam,
u doba dana najvećeg sklada
kad svi s posla idemo kući,
ni gladni, ni žedni, gde imamo mir.

Mir je u vožnjama u sumrak,
u međuprostoru od vrata do vrata.
Mir je i za njega danas,
četrdeseti je dan.
„Dragi gosti, večerajte,
i pomenite našega Mileta.“

Kupila sam Handkea
i pročitaću ga kad počnem
da čitam knjige na čekanju.

Čitajte, ljudi,
i pomenite
moga Mileta.

***

MAGLA JE U BRDIMA

Magla je u brdima, na Dedinju.
Sade još jednu kameru umesto drveta.
Sloboda je u trepetu platana.

Kockarnica je gde je bila knjižara.
Buđa je u dolinama,
u ovom koritu isušenog potoka
gde niču nove zgrade.

Poklaše se negovani psi.
Mali im je bulevar.
Vlasnice se potresle i
duboko udahnule vlagu.

Nedorasli smo struji civilizacije
kojoj se bliži kraj,
a ne tako davno
„čast i priznanje“
osvojili su Severni pol.

***

ZELENA OSTRVA
Vila Bella Linda, Sveti Filip i Jakov,
septembar 2022.

Predele mojih misli ispunjava slika
primorskog mesta nadomak ostrva:
belo, plavo, belo, zeleno, plavo.
Bela tanka je obala, plavo more,
i obala, i zeleno ostrvo, nebo.
Na toj slici još neka jedrilica.

Dečak krade šećer sa stola
i stavlja kesicu pod šešir:
„Nema!“ Nestalo je.

Sad kad zažmurim,
nema predela u boji.
A kad otvorim oči
zaista vidim:
primorsko mesto
nadomak ostrva
na kom još nisam bila.

***

PROIZVOLJNOST

Možeš se zaljubiti u ruke
u beloj košulji,
u duge prste,
zavrnute rukave.
U rukama može biti nešto,
cigareta, papirić.
Na ruke se nastavljaju leđa,
lepa ramena, suženje za struk,
i ostalo je proizvoljno:
teget ili sive farmerice,
pantalone na ivicu,
elegantne cipele, cokule,
patike, glava, srce,
imovinsko stanje.
Ništa se to ne vidi
na prvi pogled od košulje,
samo ruke.

______________________________________________

DUBRAVKA MATOVIĆ (1982) rođena je u Arilju, diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Od 2019. je urednik književnog programa ARLEMM-a, koji je organizuje i moderira. Sarađuje s časopisom ARLEMM manifestacije od njegovog prvog broja.
Objavila je knjige: Imam i nemam (2006), Sentimentalna kuhinja (2012) i Mleko (2020).
Njena poezija objavljivana je u štampi (Polja, Povelja, Koraci, Treći Trg, Novosti) i na internetu.

JEDINA NJIVA

PRIVREMENOST

Privezala sam drvo
za stub selotejpom,
produžila mu život privremeno.

Ne mogu da doručkujem.
Upravo odbacujem
„ne bih ja to mogla“
u stranu.

Šušti vodopad bulevarom.
Kako ne ogluve sve te životinje
što se ulivaju u autoput?!

Usidriće negde svoj auto.
Ići će negde. Radiće nešto. Živeće.

Izlivanje sata u vreme.
Navala svega kroz sve moguće izlaze.
Oslobađanje je odricanje.
Ako nećeš,
vežbaj kapitulaciju.

***

JESEN

Seta za vremenima
kad su mode stizale sporije.
Tražim potvrdu od peškira
koji spada s kukice
na kraju moje misli.

Opisivanje kružnica.
Istorijski ciklusi
od krećem do stižem.
Vremenski razmak
od gaženja suvog lišća
do mirisanja lišća smokve.
Frizure s jeseni i proleća,
letnja cvetanja
i zimska konzerviranost.
Ošišaću s leta
jednu stranu do glave,
jer u meni nema bunta!
Istopio se u želji
da zrelo shvatim svet.

Zbog tuge hvatam fuge,
žuto i crveno,
novo suvo lišće.

***

U MALOM STANU

U velikom gradu
u malom stanu
zima u malom:
ledenica na prozoru
i sneg na krovu.

U velikom gradu
u malom stanu
u šerpici jednoj:
vulkan u malom.

U velikom gradu
u malom stanu
zemljotres čaša i flaša:
to tramvaj vozi bulevarom.

U velikom gradu
u malom stanu
čoveku je dovoljno malo
i mišlju ne pomera stene.

__________________________________________________________________________

DUBRAVKA MATOVIĆ (1982) rođena je u Arilju, diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Od 2019. je urednik književnog programa ARLEMM-a, koji je organizuje i moderira. Sarađuje s časopisom ARLEMM manifestacije od njegovog prvog broja.
Objavila je knjige: Imam i nemam (2006), Sentimentalna kuhinja (2012) i Mleko (2020).
Njena poezija objavljivana je u štampi (Polja, Povelja, Koraci, Treći Trg, Novosti) i na internetu.