KONOPAC Konopac me oduvijek privlačio Crta je njegov genom Pletem crte U riječi A one mi govore Daj nam snagu, Veži nas da ne pobjegnemo Od kuće Na ulicu U noć Crna će nas progutati Vezat ću vas labavo Konopcem Da osjetite sigurnost naslona I slobodu pravca u beskraju Na kraju dana Objesit ću konopac o klin Naučile ste Vratiti se doma Poslušne izdresirane Umiljate kujice *** NOFTI Kak kerv črljene nofte imaš na špice su zafrknjeni a da bi bili liepi furt ih gelieraš i na nouve da get lakieraš. Obed bi deci skuhati morala su lačni z pučke škole došli nofti dougi ti smetaju dok črlenoga krumpereka guljiju. Štruklje domače bi spekla mlinec tienki treba razvlieči nofti špičasti se zapikavaju i ljuknje veljike dielaju. I mouža si snočka fdrapila dok te je snenu kušuval nisi štela, dobre je prešel bez oka je mogel ostati. Jedne jutre si se zbudila drobnu dečicu k sebi pribrala i sama sebi poviedala nebu stoga vraga nič nofte bum odriezala. Deca z škole sad kad dojdeju berže za stol bežiju teniere vadiju, čušpajza si mečeju i fine štruklje z roukicama grabiju. Da sonce zahaja i noč črna za njim dohaja ti strahu niečemu niesi mouž te f postelje čaka. Bez straha da ga buš z nofti fpičila sikoud te gladi a ti mu h vuhe srečna šepčeš još jednuga dečeca bum rodila. *** ČAVAO Ne vidim svoje podneblje A pod nebom kažu Ima sunca I grije I daje život Moja moć je u glavi Koju znaju jedino udarati I ona to podnosi To očekuje Kao vrhunac U boli Nema očiju da plaču Ni usta da se napune Piljevinom koju ne mogu progutati Slušati pjesmu u mirisno proljeće Bilo bi previše za jednu tvrdu glavu Mogla bi omekšati I razliti Misli u vijuge Nasipi nisu izdržali podivljalu rijeku A samo što nije svanulo Mrak je progutao sve čavle Daske slobodno odnosi bujica *** DRŽIM SE ZA ZRAK Iznenada je pukao konac, Konopac i lanac Sasvim lagano Sasvim neočekivano Sve se razletjelo Vjetar je raspršio dijelove Po svodu A meni treba spoj Za disanje Ne znam letjeti Ne mogu produžiti prste Orao ne dolazi po mene Jastreb se spušta Da bi kljucao moju tanku kožu I kako da ja sad Sakupim dijelove Koji lete daleko Iznad moje glave A meni treba spoj Za disanje Hitno mi treba *** F NOUVI DAN F ČISTIM ŠLAPAMA BUM ZAKORAČILA Kad zmoučene tiele počinek Poišče Danu teri je oči zaprl Opravu bum sliekla Zgoužvala ju i f kout hitila Zmazanu z blatem zatafljanu F kmice ju nišči nebu videl Noč ima svoju moč Skrila bu Nemoč Predaju I kalnu vodu F lavuru kre vanjkuša F proširenom sercu I f spuštenom mehuru V noči mučeći Jotkanje zimice bum zbavila Do zorje Do sonca A onda bum Opravu oprala Kalnu vodu hitila Na štriku ju prestrla Skup z smiehem I raširenim roukami Zaprla ljesu Za gnjile duše I za se koj ne vidim Zate koj je male A praf za praf Fejst je velike i jake I močne Rane f jutre Ljesu bum odtvržnula I f novi dan F čistim šlapama Zakoračila ________________________________________________________ DRAGICA REINHOLZ (1955), djevojački Spevec, odrastala je u Vukancima, općina Mače. Srednju školu i studij za bacc. med. lab. diag. završila je u Zagrebu gdje je radila i živjela. Danas živi s obitelji u gradu Zlataru u kojem je odradila najveći dio radnog staža u zdravstvu i provela najveći dio života. Piše poeziju i kratke priče na standardu i kajkavskom dijalektu koje je objavila u zajedničkim zbornicima, među kojima je „Na početku novog kruga“ i na zajedničkoj izložbi u HDLUu u Meštrovićevom paviljonu. Voli fotografiju i slikanje akrilom i uljem na platnu.
čovjek-časopis 