Tag: Đorđe Ivković

jutro velikog slova, kratkog vrata, dete i otadžbina
vremena, sjajna heftalica noći dana
da! da! jutro! kad je ležećem čoveku srce mehurić u spermi libele
usud, drusli patuljak, zdepasti pozitivist, pušta ptice iz slavine
ženke čoveka mese telo a mužjaci se dive velikom spolovilu
jutro! ispada mi sok iz mesa u čast, erekcijo i živote:
hajdemo u vinklu!
ah, da, jutro je to! vrt je osisao
kija dan i hvata se slina i sukrvica hladnoće koju će
izgaziti đonovi najvrednijih i najvrednijih pijanaca
čujem ponovo ptice što varniče note i vidim mesec
kao belu sekiru što pada mesto bele glave iz peračeve ciganske ruke
hladan dnevni mesec kao ringla, sunce se ogleda u njemu kao u bari:
vidi se život duplo
vid je ognjeni aparat, vid je jedino čulo koje se čuje i sluša
ali, jutro!
hoću jutro bez gnosticizma i bez skepse molim:
tu je jutro zasigurno pored vazduha
noćno vreme je daleko sa kostima, iz usta nam sad ispada krtina
verujem verujem kao jutrenje i prerana smrt
verujem kao ožiljak laktu, rana detetu
Jutro!
i na kožu svetlosni izlaze rakovi

ĐORĐE IVKOVIĆ (1990, Beograd), iz zbirke pjesama “višnje**trešnje”, Treći trg, 2019.