POLENGRAD
letnje devojke
dišu dubokim trnjem.
krilate otrovnice
klize vetrom sluzokožom.
kaplje med podmorja.
avgust bljuje breskve ose.
teče kristal iz nozdrva
u beskraj bistrih potoka.
fauna urasla
u metal
radosno prede
u sudaru.
svi zatečeni u sjaju
paradajzboga
polengrada
patkovgrada
panonski kostur
sa harmonikom
u kineskom smaragdu
prosi uz pešačke himne
svete somborske subote
metilj
mi se obraća
sa komšijskog prozora.
znam.
ne treba mi drugi život meni je
život u mom gradu najbolji život.
s one strane sunce sluti
pijaca
***
ZAGROBNI ŽIVOT
porodično okupljanje
dočekali smo pomračenje.
preko ograde obnevideli.
žice
poderane staze
dim iz kanala.
niko se ne vraća kući ako ode ispod kanala
jer život je otrovan jer život je otrovna pečurka.
čekali smo pomračenje.
lečili se od posledica zračenja
azbesta tifusa iz masne vode
šarlah puzavice sa limarije komšijske
dodira tetanusne krompir klice.
naučili smo
čaj od koprive može biti pun nečisti
na primer šljunka bacila boginja
i dlaka mrtvih ljubimaca.
tokom pomračenja
porodica me je stvorila.
(kapetan lesi čuvar kuće odavno mrtav mumificiran u baštenskom kutku i dalje
nasmejan zauvek slep u svetlosti maja u skoku u pohodu na kosku
nekad sam tako tužan u snovima)
***
BOG ĐAVO KROMPIR
dok u bitumenskom sakou plešem
pre buđenja
setim se svečanog govora gospodina ljuske
bog đavo i krompir
tri su lica grejne sezone.
nazubljeni sigil noćne strane
baca na opasnu periferiju.
u bašti lobanjište četinar
na tavanu mesečasta lica
u gorkoj travi endemska tuga
ravnog grada.
gorka trava večernja za njeno
menstrualno siromaštvo.
i kako se otresti svog
srednjevekovlja
dok bruh viri iz oka
dok pada živo povrće
kroz tešku godinu za paradajz ptice.
davnih dana
sahranio sam kanalskog kljunara
u vazi.
***
VIDNA OBMANA
naše dobre godine su vidna obmana.
vodoravno šamar čuma karijes pavlaka hleb mleveni celer
malo bljutavog strpljenja.
u najboljem slučaju
selotejp čaplja u klin čorbi.
naše dobre godine okomito
kuhinjski ukrasi komunalne postelje
basen torta pre poslednje bitke u somborskoj mitologiji
još bljutavog strpljenja.
dok mrcvarim zalogaj ja učim o zagorelom mleku
i sumraku ergonomije.
***
ČETIRI SESTRE
su možda četiri bogorodice u plamenu.
kolažni rad studenta iz subotišta
četiri džepne knjige na letnjem suncu
proćerdano vreme pisara iz mrtvaje.
četiri su sestre.
možda ih je manje.
ko zna. ja sigurno nisam ni blizu.
sestra sa šarenom kosom čudnim rebrom je norvežanka.
svi kažu loša osoba evrope bledi zločinac insekt
u inju.
druga je iz afrike i podseća na četvrtu ali pre menopauze.
svakako je kliše i nosi lik otetog deteta iz primorskog
odmarališta.
treća sestra davno otpisana u zimzelen kaputu.
prstenja u srebru izraubovane lune tuge venere
runolisne.
ja nikad neću imati to što želim jer ne znam da li hoću to
što će mi se ponuditi ako mi dođe kao dar bez moje dozvole
zasmetaće mi neka sitnica na primer slutnja
domaćeg sapuna u kosi ili mleka na dahu a tu je i pitanje motiva.
puštam vas zato da gorite kroz noć
ah vi četiri sestre.
jer ko zna ja sigurno ne znam
ni ime darodavca a kamoli
_____________________________________
DEJAN ŠIMURDA rođen je 1978. godine. Živi i radi u Somboru. Objavljivao po lokalnim časopisima Pogon i Avangrad, učestvuje od 2019. na čitanjima poezije u organizaciji Poeziodroma, kao i na večerima „Poezivanja“ u organizaciji Gradske Biblioteke.
Aktuelne radove objavljivao na blogovima i sajtovima Hiperboreja, Poetum, Metafora, Sinhro.rs, stranici Čovek Časopis, zatim časopisima i fanzinima „Kora“, „Nekazano“, “Librarion”, “Beogradski Krug Kredom” , „Šraf”, “A Priori”, almanahu kratke forme art grupe Akt, a 2024. nekako uspeo da bude u užem izboru na konkursu za neobjavljene rukopise Raštan izdavaštva.
čovjek-časopis 