Nakon što se okno neregularnog rudniku litijuma “Za našu decu”, u jednom selu Zapadne Srbije urušilo, nekoliko učesnika-aktera našlo se je u bezizlaznoj situaciji, potopljeni fekalijama, sa daskama za WC šolje oko vrata, kao pomoć dopremljena od strane nadležnih.
Lica: LIZOGUZ, bivši političar; BLENTA, filozof i pesnik; PALAVERKA, bivša novinarka; MRSOMUD, bivši sudija, GOVNAR, bivši radnik JKP; SMRAD i PROLIV, likovi koji se povremeno javljaju na sceni u vidu prigušene scenske svetlosti sa neobičnim šumovima, krčanjima i zvižducima.
ČIN PRVI
Slika prva
Plastične daske za WC šolje iznad kojih vire glave likova na sceni , a oko njih plivaju fekalije. Podloga (voda) je predstavljena u vidu dimne zavese mrke boje koja se do kraja scene boji na skroz u boju fekalija. Često zbog izgovorenih nesavesnih i neprimernih reči, voda se zatalasa i prisutnima preti opasnost da im fekalije uđu u usta. Svaki čin počinje tako što se na platnu koje je iznad pozornice-scene , a koje simboliše nebo, tmurno i oblačno, bez svetlosti i prozračnosti (zatvoreni krug), pojavljuje po jedna parola-misao o slobodi : „Sloboda nije vredna ako ne uključuje i slobodu da se greši“-Gandi. Svaki čin i svako njihovo jutro, buđenje, takođe započinje i himnom slobode:
Nema veće stradije
Od naše Srbadije
Nema većih patriote
Od nas srpskih idiota
Svakog dana sve je slađa
Sloboda se u govnima rađa!“
GOVNAR: (Po navici prvi prvi izlazi u vidno polje, pokušavajući nemoguće, da u neredu mapravi red. Vozi dasku WC šolje s jednog kraja na drugi. Gunđa i pravi grimase, nezadovoljan svojim učinkom. Uspeva koliko toliko da rasturi fekalije koje su se nagomilale oko centra)
BLENTA: (zauzima jednu od svojih pozicija i pevuši) „A red je red. I sve po zakonu…“ Svako ima svoje parče neba tj. govana. Da, da, gospodo. U svojim govnima sa svojim govnima. Bolji nisam ni imao. Samo da nije ovih seronja oko mene. Sudbina! „Kopa tata, kopam ja!“. Nakopasmo se! Narudarismo se! Niko nikoga nije hteo da čuje, da razume. Biće para, biće života. Hoće, malo sutra. Samo da mi je znati gde je onaj ko prokopa onu deonicu ispod bunara, kad je stajalo strogo upozorenje: „Ne diraj!“ Odonda je sve ovo počelo. Niko da prepozna ovu nesreću. Prvo se javio nekakav smrad, pa neka izvorska žica. Mogli smo da se zaustavimo, pa da porazmislimo, istražimo. Ne, gospoda naredila da idemo dalje. Kao da je juče bilo. Svi punoletni u selu su bili angažovani na rad u rudnik, od osam so osamdeset godina. Kao i svakog drugog dana otišli smo na posao. Radili uobičajeno. Izvodili smo radove dvadeset metara iznad nivoa bunara sa pitkom vodom. Pre toga je jedna grupica stručnjaka ispitivala ovaj podzemni nivo i obeležila mesto, nesigurna u ishod daljeg iskopavanja na istom terenu. Međutim, Milutin, ko bi drugi, a bio je pet puta udarnik iz znatiželje i da se po šesti put dokaže, bez dozvole, kopa li kopa. Iskoristio je odsustvo rukovodioca, pošto je toga dana u selu bilo organizovano slavlje od dana početka rudarenja. Ne možete da zamislite. Sve se desilo u jednoj sekundi. Voda, govna, smrad. Eksplozija! Celo selo pod vodom i u govnima. Pitate se odakle ove daske? Pomoć. Nakon sat vremena pojavio se neki hilikopter i izbacio par dasaka za spasavanje. Jeste da nije neki život, što bi rekli, ali gledamo svetlost dana. (za sebe) Koja svetlost? Sivo, smrdljivo, bez sunca, bez meseca..
LIZOGUZ: Naše je da čekamo i da budemo strpljivi. Znam, da će doći drugovi da nas spasu. Neće nas ostaviti na cedilu. Bilo je i gorih dana. Inflacija, ratovi, nezaposlenost. Sve smo to sredili, sredićemo i ovo.
BLENTA: Nemoj vi više ništa da sređujete. Sredili ste nas za sva vremena. Od hrabrog, oslobodilačkog i časnog naroda, napravili ste govnare. Jednom govnar, uvek govnar!
LIZOGUZ: Zavisi ko se kako oseća. Moji su preci ginuli za slobodu i ja se iste ne odričem. I oni su prelazeći Albaniju jeli konjski izmet, pa šta? U Francuskoj su dočekani kao heroji. Naparfemisani, nahranjeni i ovekovečeni.
MRSOMUD: Nije mi jasno, otkud toliki pesimizam, gospodo, tolika apatija, nepoverenje u državu, državno rukovodstvo, zakone. Učinili smo sve što je bilo potrebno da bi zaštitili našu zemlju, naš narod. Doneli zakone, napravili elaborate, studije, strateški plan. Na tome su radili stručnjaci, najbolji u zemlji. Krenulo naopako i šta? Sav taj materijal sam lično iščitao i analizirao. Potpisali smo nekoliko međunarodnih sporazuma, dogovora prema kojima i ona druga strana ima neke obaveze. Ne bi smelo to tek tako da se završi.
PALAVERKA: Možda je gospodin, drug, ili ne znam već šta, sudija u pravu. O svemu tome sam i ja obaveštavala javnost. Postoje članci, intervjui, snimci, fotografije. (pokušava da dohvati svoj rokovnik i primerak lista koji pliva među fekalijama, ali ne uspeva)
GOVNAR ( po običaju i navici da napravi red vozi dasku s kraja u kraj i ništa ne govori)
Svi u glas: Ne talasaj!
Slika druga
Svi akter izlaze na scenu, zauzimaju svoja mesta, vidno nevoljni i skrušeni. Jedino GOVNAR , po običaju pravi red u neredu i vozi dasku s jedne na drugu stranu dolazeči u centar.
BLENTA: (sam za sebe) Samo da mi nisu ovi idioti. Ne mogu više ni da ih slušam, ni da ih gledam. I ovako unakaženi, smrdljivi u govnima do grla su pretnja za zdrav razum. Mediokriteti! Ološ! Nesposobnjakovići! Kad ih ne bi bilo!? Sve bi bilo lakše podnošljivo.
LIZOGUZ: Sinoć sam sanjao strašan san. Zarobljeni u govnima do grla čekamo svoj kraj. Taman se ve smirilo. Nije bilo talasa. Tišina.Glava mi klonula na dasci i pokušavam da se malo odmorim. Kad, zaspim. Odjednom zvuk nekog motora. Čamac za spasavanje. Odmah čim sam ga spazio počeo sam da zapomagam i zovem u pomoć. Zatalasam i nogama i rukama. Usta puna fekalija. Počnem da se davim, da pljijem, da urličem. Pogledam oko sebe, nikog od vas. Onda me je uhvatila prava frka. Mislio sam da sam ostao sam, a da ste vi spašeni.
MRSOMUD: Dobro da i nas nisi podavio. Sve smo videli i zbog talasa smo morali da se sklonimo.
BLENTA: Gutaš, gutaš, političar! Kakvog su ukusa? Šta sve čovek sanja, a šta mu se dešava na javi. (ha,ha,ha)
PALAVERKA: Opet istoIsti ljudi, iste priče, isti snovi. Umesto, kao jači pol, da razmislite kako da izađemo iz ove situacije, vi tu raspravljate o glupostima i po vazdan se prepirete i dokazujete ko je gluplji.
MRSOMUD: Ovome ni Bog ne može da pomogne. Da je hteo Bog bi mu bar malo pameti dao. Ovako, napravio od njega dvorsku ludu, da luta po svetu, švrlja, brlja i mlati praznu slamu. Filozof! Beži bre tamo!
BLENTA: Ja sam vam , godpodine, agnostik. Možete vi, kolika vam je volja da nagađate o mojoj sudbini. Ona je u mojim rukama. Za vašu se ne zna u čijim je. Izgleda u Govnarevim. (očima pokazuje na govnara) Ha, ha, ha. Bog je mrtav! – Niče
LIZOGUZ: U zatvor! Svi ćete vi takvi i slični vama jednoga dana biti u zatvoru. Da su me poslušali drugovi. Sve je to trebalo proterati. Istrebiti ovu zemlju odološa. Ne. Oni su naš izduvni ventil. Mogu da pišu i govore šta hoće jer ih niko ne sluša, Kazna, prinudni rad u rudniku. Eto vam sad rezultata tog prinudnog rada. Uvukao se šljam i u redove poslušnih i vrednih rudara, pa mulja li mulja, sprema akcije, pravi diverzije. Govna su govna!
BLENTA: Sudbina, gospodo, sudbina. Kad se igraš sa govnima moraš da ih p……, da se usmrdiš.
MRSOMUD: Dosta! Ti izgleda ne primećuješ da su ti priče degutntne i ogavne. Sve bljuvotina do bljuvotine. Ti drugačije i ne umeš. Već dvadeset godina pratim ja tvoje stvaralaštvo, da ne kažem, sranje. Erotika, pornografija, vulgarizmi… Nisko, pa nema gde. Za visoko je potrebno obrazovanje, vaspitanje, tradicija, druže moj!
BLENTA: “Gore je visoko, dole se nisko pada!”Šta ste tražili gore kad niste za gore. Zato ste se i udavili i davite se u sopstvenim govnima. Pardon, trenutno ne, jer ne možete da vršite nuždu, da ne kažem serete u svojim govnima. Dosta je bilo! (Počinje da pevuši neke jednostavne rime na melodiju pesme “Ko to kaže, ko to laže”)
“Ko to kaže, ko to laže Srbija je mala. Nije mala, nije mala, bez zemlje ostala. Ko to kaže, ko to laže nema više rude. Ima rude, ima rude, nas neće da bude;
GOVNAR (po običaju i navici da napravi red vozi dasku sa jedne na drugu stranu)
Svi u glas: Ne talasaj!
Slika treća
LIZOGUZ (bivši političar): Rupa je naša sudbina. Iz rupe u rupu i tako celog života. A moglo je , siguran sam, bolje i drugačije. “Il ne da đavo, il ne da Bog!”
BLENTA (filozof i pesnik): Bravo, pesnik! U pravu je bio Branko kad je rekao, da će poeziju jednoga dana svi pisati. Nadam se da nije nmislio samo na vas političare. Vi možete samo da je ubijete!
LIZOGUZ: Dobro, bre, Blento. Ima li na ovom svetu nešto što tebi odgovara i nešto čemu se raduješ i sa čim se slažeš?
BLENTA: Ima! Knjige! Dosta od njih mi odgovaraju. Radujem se kad ih čitam i slažemo se.
LIZOGUZ: Tako sam i mislio! Vidim koliko su ti pomogle u životu te tvoje knjige. Sa ljudima nikad nisi umeo. Iz pouzdanih izvora znam da imaš dva braka iza sebe, da si dobio otkaz u jednoj srednjoj školi zbog političkog delovanja i da si bio u zatvoru. U selu u kome si rođen kažu da si od uvek bio čudan, mrgud i svađalica. A i nadimak ide uz tebe.
BLENTA: Tako kažeš! Što se knjiga tiče, one nisu za svaku budalu, jer mogu lako da zavedu i da ih budala loše protumači, da se uživi , pa da napravi zlo umesto da izvuče pouku. Primer su mnogi tvoji pretpostavljeni koji su čitali jednu knjigu i nekoliko decenija, pa ništa! Knjige se čitaju pravim redom, na pravi način, u pravo vreme i sa pravim razlogom. Što se tiče braka, ne razumem zašto to vas zanima, ali odgovoriću ti. Kao i u životu, ja sam čovek koji ne ume da trpi i da bude ponižavan. Nije išlo ni sa prvom , ni sa drugom ženom. Prva je u meni tražila majstora, domaćina čoveka, a ja u njoj intelektualku. U drugoj sam našao intelektualku, ali nije bila domaćica. Razumeš? Meni je trebalo i jedno i drugo. Njima, takođe. Eto! A kada je reč o mojoj kratkotrajnoj i neuspešnoj profesuri, e, to vi mora bolje da znate od mene. Ti si bio najveći glasnogovornik na vašim partijskim sastancima. Bio si protiv mene. a nisi me dovoljno ni poznavao. Nego, rekla, kazala. Poslužili ste se svim sredstvima da me omalovažite, unizite. Da. Bio sam protiv rudnika i pokazalo se da sam bio u pravu. Na časovima filozofije sa učenicima sam razgovarao o filozofiji, o istini, moralu, pravdi i naravno, kao primere uzimao vas , koji ste sve to poništavali, bacali pod noge i kršili. Jednoga dana, ti to dobro znaš, “upao” sam u vaš kavez, jer ste me sve vreme lovili. Učenica, vaša rođaka, danas portparol u Opštini mi je celoga časa postavljala pitanja vezana za rudnik, politiku i medije i sve je to snimila. Onda ste vi sve to preslušali, rekli da sam kriv i dali mi otkaz. E, onda su došli na red vaši poltroni, špijuni i krpe i zakrpe našeg sela, složili razne priče o meni, a za uzvrat dobili radna mesta u Opštini. Bilo je tu svega i svačega, sramnog i neljudskog. Pokušaj silovanja, zlostavljanje roditelja, preležano zapaljenje mozga u detinjstvu, alkoholizam….Ja na ulici (u govnima), ozloglašen i ponižen, a vi u svojim udobnim foteljama. Vidiš, druže moj, pravda, kakva takva, dođe po svoje! Ovo treće što si naveo, zatvor, to dolazi nakon mog iscrpljivanja, provociranja, iznurivanja, kao prirodni tok stvari. Potukao sam se u kafani sa jednim vašim sendvičarem kad mi je prosuo piće na pod i zgazio sendvič koji mi je naručio moj bivši učenik. Piće, tako i tako, ali hleb mu nisam oprostio! Taj mladić je bio u istom odeljenju gde i ćerka ovoga podlaca i ljige i znao je za tu podmetačinu. Ima još poštene mladeži. Niste ih sve kupili i zaveli. Ispričao mi je, da je dobila zadatak od oca, a on od tebe lično da me špijunira i snimi onoga dana. Odmah mu je bilo jasno o čemu razgovaramo. Ostalo znaš. Kazna zatvora je zamenjena kaznom rada u rudniku.
Tri Sofijine kćeri (LJUBAV, VERA, NADA) lebdeći na platnu, plave boje, koje je postavljeno visoko iznad glava likova i simboliše nebo, pevaju: “Mi smo male al’ smo znale
Da nas neće niko hteti, niko smeti
Tako voleti kao vi”
– Ćiju ći!
ČIN DRUGI
Slika prva
LIZOGUZ: Da nisam u ovim govnima do grla, pokazao bih vam „kako se kali čelik!“. Sve bih ja to po kratkom postupku. Ceo svoj život borio sam se za ovaj narod, za ovu državu, da bi se vi na sve to posrali.
PALAVERKA: Ajde, ajde, ne kukumavči! Sve vreme si mislio samo na svoju guzicu, na svoju porodicu. Sve što si stekao svojim nepoštenim radom ostalo je tvojima. A ja? Šta sam ja zaslužila, radeći profesionalno i pošteno svoj posao. Govna!? Ne mogu da dođem i do svojih ličnih stvari. (pokušava da dohvati svoj rokovnik i novinu u kojoj je radila, koji plivaju zajedno sa fekalijama na površini, ali ne uspeva).
MRSOMUD: Po zakonu! Sve je bilo po zakonu! Onako kako je pisalo u zakonu. Profesionalno i časno!
BLENTA: Što kukate kao sinje kukavice, drugovi, gospodo, braćo! Ima i gore od ovoga. Mogli ste da budete osuđeni od bogova olimpijskih , da svakodnevno gutate ove fekalije i da se kljukate ko guske. Ćuti i trpi! Ha, ha, ha.
LIZOGUZ: Budala! Filozof! Ja sam barem živeo koliko sam živeo, a ti si ceo svoj život proveo kao budala.
BLENTA: E pa, vidiš , deruškane! To ti je sudbina. Tako ti je zapisano. „Med, pa govna“ Šta ja tu mogu, kad je gore visoko, a dole se nisko pada!“ Nisi mogao da dohvatiš nebo i sad si razočaran. Ja nisam. Ja sam ti rođen u jednom jugoistočnom selu ispod jedne stare kruške. Tu, odmah nedaleko nalazio se poljski WC, a odmah malo niže svinjac i štala. Znaći, od samog rođenja sam naviknut na ovakve mirise. Ne znam tvoju biografiju ili si je zaboravio , pa ti sada pada teško da se privikneš na situaciju. Ha,ha,ha!
LIZOGUZ: Nikada ti nećeš razumeti život i život tebe. Nesrećan si i faličan od rođenja! Valjda je smisao u tome , da čovek uspe, da se uzdigne, da civilizuje svoj život. I ja sam rođen na selu i toga se ne stidim, niti potenciram. Celog života sam radio na sebi i postao sam nešto drugo. Ostvario sam se kao čovek.
BLENTA: Vidim, vidim, veliki iskorak si napravio! Iz govna u govna! Kraj i početak je bitan. Sredinu ostavljamo da analiziraju onima koji dolaze posle nas.
GOVNAR: (Ništa ne govori , samo pokušava da napravi red među fekalijama, po navici. Počinje da se kreće, vozeći dasku među redove) Svi u glas: Ne talasaj!
MRSOMUD: O svemu tome, o čemu vi govorite, drugovi moji, ja sam samo čitao. Kao što vidim, vi imate doživljaje. Građanska porodica, primerni uslovi za život, bezbrižno detinjstvo, lepa karijera. Šta oćeš drugo!? Mi smo se prilagođavali vremenu i uslovima života, zakonima, državi. Građanski svet smo bili!
BLENTA: Tu državu o kojoj govoriš i taj građanski svet formirali su seljaci. Opanak i šajkača su bile u modi, sve dok vi nitkovići, mediokriteti iskompleksirani i narcisoidni niste, i to naopako, obuli cipele, opasali kaiševima pantalone i gurnuli košulju unutra. To što ste hteli niste mogli da budete, a odrekli ste se korena i zaboravili na njih. Znači, uspeli ste! Rezultati su očevidni. U govnima! U govnima do grla!
PALAVERKA: Dosta! Nikome nije gorelo niti će do zore. Umesto da se konsolidujemo, jer smo svi u istim…(od straha, užasa, ne izgovara tu poganu reč, nego, razglea oko sebe osluškuje, miriše, unezverena). Osećate li taj strašan miris, zvukove, krkljanje… Bože, šta se ovo dešava!?
GOVNAR: (neoprezno i naivno pomera svoju dasku iz kraja u kraj) Svi u glas: Ne talasaj!
Slika druga
Likovi izlaze na scenu jedan po jedan i svojim rasporedom pokušavaju da odslikaju geografsku kartu Srbije , kao znak nostalgije za prošlim vremenima i događajima. Platno koje se nalazi iznad njihovih glava i odslikava nebo , postaje sve sivije. Na njemu stoji ispisana parola-misao koja dominira nad celokupnim sivilom: “SLOBODA NE DOLAZI SAMA, NJU TREBA OSVAJATI” Šumovi, razni zvukovi, krkljanja i vetrovi postaju sve učestaliji.
LIZOGUZ: “Samo sloga Srbina spasava!” Ne daj Bože da se Srbi slože!” A bili smo složni i ujedinjeni. Disali smo jednim plućima. Svi Srbi, sva srpska braća, od Vardara pa do Triglava. Onda su došli oni, sa ulice i sve su usrali. Bilo je tu i izvanrednih situacija sa spolja. Neprijatelji su vrebali sa svih strana. Huškali, podržavali, finansirali kampanje opozicije, proteste…I ovaj smrad i ova govna u kojima smo do grla , došla su sa strane i iznutra. Ne! Nisu ovo naša govna. Ovo je neka mešavina. Ovo su njihova smrdljiva govna!
BLENTA: Smrdljiva? Ko da govna mogu biti drugačija. Govna su govna, američka, nemačka, francuska…Doduše, svoja govna ne smrde.
PALAVERKA: Ovoliki smrad i ovolika govna ni u kom slučaju nije zaslužio ovaj jadan i napaćen narod. Bože, ako te ima, spasi nas ove bede!
BLENTA: Ajde, ajde, novinarka! Dosta više sa kuknjavom. Kao da si ti jedina nevina u svemu ovome. Srala si i ti.
LIZOGUZ: Trebalo je to po kratkom postupku. Još jedan Goli otok, pa bi videli “čija majka crnu vunu prede”, Govorio sam na sednicama, sastancima, ali nije imao ko da čuje. Svako je vukao na svoju stranu.
MRSOMUD: Slušaj ti filozofe, pesniče! Ne znam ni kako da te oslovim. Dangubo! Kontrašu! Lezileboviću! Nemaš ti pojma o životu. U tvojoj glavi je nered, a zemlji, državi je potreban red. Red čine zakoni, a zakone su donosili ljudi od obrazovanja, iskustva, integriteta. Prema tome, sedi tu gde si i ne talasaj mnogo!
GOVNAR: (po običaju i po navici vozi dasku s jedne na drugu stranu, da bi napravio kakav takav red, rasterao fekalije koje nesrećnim slučajem dođu na sredinu, u centar nepravilnog kruga koji su formirali protagonisti)
Svi u glas: Ne talasaj!
Slika treća
Scena ista kao u drugoj slici, samo što je ovo jutro nešto prozračnije, što čini varku za izbavljenje.
Tri Sofijine kćeri (anđeli) LJUBAV, VERA, NADA, lebdeći oko platna pevaju:
“Napred , vranče, nemoj stati ne mirišu travu, ne osećaj vir; nagradu za trude nebo će ti dati; mračnu dobru raku, i večiti mir!”
MRSOMUD (sudija): Simbolika je to. Kao da čujem, osećam spasenje.Ovo jutro nije kao prethodna. Šta mislite?
BLENTA (filozof): Jutro kaou sva druga jutra. Razumem. Nada umire poslednja, samo što su nada i kajanje besmisleni, jer nisu u toku vremena.
MRSOMUD:Baksuz, rođeni baksuz. Imaš li ti, čoveče, nečeg pozitivnog u sebi, ili ti je i majka bila namrgođeni kad te rađala!? Veruj, nećeš moći u meni da ubiješ pozitivu. Bio sam ja i u gorem društvu. Proći će ovo, a onda svako na svoj posao. Imao sam neke pritužbe na tebe, na tvoje stranačko delovanje. O tome treba da razmišljaš, a ne da mračiš od jutra do mraka i da mudruješ.
BLENTA: Pusti snovi! Ti bi da i dalje sudiš i presuđuješ. I ovde, u govnima! Ajde, samo navali! Imaš i porotu, zapisničarku. Baš bih voleo da budem prvi u istoriji kome su sudili u govnima do grls. Živo me interesuje kako bi izgledala presuda. Ha, ja,ha!
MRSOMUD: Varaš se. Grdno se Varaš. Ne bih ja tebi sudio ovde, nego u sudnici pred publikom. Što se presude tiče, da ti saopštim unapred, moderni Goli otok. Prevaspitavanje, druže moj, pa da vidiš čija majka crnu vunu prede. Nego, nisi ti moja opsesija. Imam ja preča posla. Ostalo mi je još pet godina do penzije. Onda, dolazi lepota življenja. Vikendica u selu, odmah pored reke. Ispred nje bašta, cveće. Samo da vidiš kakav je to taj na zemlji. Obećavam, bićeš moj gost kad te budu pustili na ferije. Ha,ha,ha
PALAVERKA: Nikada nisam imala neko mišljenje o sudijama. Međutim, već duže vreme planiram da uradim intervju sa vama. Vi ste nekako posebni, originalni.
MRSOMUD: Hoćemo , budite spremni. Ispred vikendice imam lipu ispod koje je sto i klupa E, tu ćemo da razgovaramo, uz čašicu domaće.
LIZOGU (javni funkcioner): U pravu je gospodin sudija. Nema predaje! Idemo dalje! Ološ i neposlušni na prevaspitavanje, a pošten i vredan svet na svojim poslovima. Kao što neko reče: “Svetla budućnost neće doći sama, nju treba osvojiti!” (Od velike uzbuđenosti i zanosa, nesmotreno guta određenu količinu fekalija) Pu, pu,pu…
ČIN TREĆI
Slika prva
Scena ostaje ista. Krater od urušenog rudnika dubine pedeset metara, pun vode i fekalija. Nekoliko likova-stradalnika sa daskama za WC iznad kojih vire samo glave pokušava da preživi. Oko njih stene, a iznad platno koje simboliše nebo i čija svetlost traje koliko i sam čin.
BLENTA (bivši filozof): (sam za sebe) Ceo svoj život tražim smisao svog postojanja. Čitao sam, pisao, raspravljao i nisam ga našao. Suština je u traženju! Znam. Za razliku od ovih praznoglavaca, ja i ovde tražim smisao. Ovde, ovde u govnima. Ko su ovi ljudi? Koji je njihov smisao i suština življenja? LIZOGUZ je svoj život proveo tako što je služio drugima, podanički, lagao, mazao, muljao, ..Nikad svoj i na svome. Prodavao se, davao, izmišljao , smišljao , samo da ne bi bio na vetrometini, nego u fotelji, na položaju, u toru, među ovcama gde mu je bilo stalno toplo. PALAVERKA misli da radi svoj posao, a i ona služi i njome upravljaju drugi. Konstantno je u strahu i taj isti strah će da je unije. MRSOMUD je tipičan sistemski čovek. sve vreme je služio sistemima i vlasti. Otuđen od naroda i prirode, ušuškan u svom kabinetu sa zabijenim nosom u raznim papirima, umišljen da je od koristi i važan, protraćio je ceo svoj život. Uzgleda da je jedino GOVNAR bio na pravom životnom putu. Ni za šta nije pitan, niti je za bilo šta pitao sebe. Nije bilo potrebe da analizira i promišlja stvari. Metla, đubre, govna…i u krug. A svi smo u tom istom krugu, samo ga zamišljamo drugačije. Svi smo mi samo gosti na ovome svetu. Gostimo se, vala, po propisu! (ha,ha,ha)
LIZOGUZ (bivši političar): Čitao sam negde, da čovek može bez hrane da izdrži dosta dugo, bez vode samo četrdeset dana. Mi smo fenomeni! Ni hrane, ni vode, ne znam već koliko vremena, jer sam prestao da brojim,
BLENTA: Ni sranja! (ha,ha,ha). A to, koliko si čitao i šta si čitao je posebna priča. Nije, prijatelju mpj, poetnta u tome čitati, već kako čitaš. (citira) ” Samo onaj ko ume da pročita delove jedne knjige pravim redom, može nanovo stvoriti svet!”
LIZOGUZ: Znači, čekamo da ti stvoriš novi svet, pa da nam bude bolje. Beži, bre!
BLENTA: U tom svetu koji budem stvorio , ti ćeš imati istu ulogu. Lizanje guzica. Navike su navike. (ha,ha,ha).
LIZOGUZ: Bravo, filozofe! Ja jesam lizao svakave guzice, a ti čitao svakojake knjige. Nismo više svoji…
Slika druga
LIZOGUZ (bivši političar): A mislio sam, dohvatiću nebo! Toliko sam bio osion, neustrašiv, umišljen. Ocu nisam zapalio sveću kad je umro. Nije glasao za moju stranku. Stricu sam porušio bespravno izgrađenu kuću. Dozvolio sam da sestrić ponovi razred, prstom nisam maknuo. Iskreno sam verovao partiji i drugovima. Nisam ništa uradio za sebe. Ta njih sve što su tražili. Oprosti mi Bože, grešio sam! Kad bih mogao iz početka!? Sve bih isto ali sa rezervom. Svaki čovek mora da bude sumnjičav i kad nema razloga za to. Mora da se preispituje, analizira, taktizira. Ne mogu tačno da se setim kad sam postao njihov. Mislim da je sve počelo sa prvim radnim mestom. Tad su mi stavili omču i nosio sam je do kraja karijere. Nosim je i ovde u govnima, gde smo svi isti. Niko mi ne veruje. Svi me gledaju kao bivšeg čoveka režima. Znam. Siguran sam u to. I Mrsomud koji je kao na mojoj strani. Jeste, služili smo istom režimu. Samo što je on radio svoj posao. Koji je posao bio moj!? Bio sam od samog početka na platnom spisku u opštini, a nisam radio ništa konkretno.Zaduženje mi je bilo da kontrolišem rad službi. Konkretno, njihovi ponašanje i vernost partiji. Mrzeli su me zbog toga. Svi su znali da ih špijuniram, a niko nije smeo da mi kaže. Meni je to odgovaralo. Ruku na srce i nisam imao mnogo posla. Od straha niko nikada u mom prisustvu nije izrekao nijednu ružnu reč na račun vlasti. A kako bi? Većina je bila u rodbinskim vezama. Sve rođak do rođaka. Tako smo ih zapošljavali. Ponekad neko od ovih starijih radnika promrmlja sebi u bradu. Ovi mladi, ni da pisnu. Sa njima je bilo najlakše. Samo da puno ne rade. Ostalo nije bitno. Tako sam i ja počinjao. Ništa ne radiš, a služiš. Prvo su me pozvali u kabinet. Tek što sam završio višu školu. Bez posla. “Čuli smo o tebi da si vredan, pametna…Nama takvi trebaju. Bla, bla, bla. Ja pristanem. I tako dvadeset godina staža u službi. A stalno sam bio u nekom grču. Znao sam da ne radim pravo, a nisam imao hrabrosti da kažem ne. Kad čovek jednom klekne, ostane u tom klečećem stavu zauvek. Ja sam bio taj. taj. U početku sam se preispitivao, kasnije sam postao ravnodušan na sve oko sebe. Danas tačno znam, da je jedino majka bila na mojoj strani. Žena, deca, prijatelji…niko. Majka, zato što me je rodila. Majko, pomozi!
VERA, LJUBAV, NADA (tri Sofijine kćeri – besmrtni duhovi koji se povremeno javljaju iznad glava likova lebdeći na platnu): Nikad se ne zna, ko će koga spasiti, otac sina ili sin oca, majka sina ili sin majku. Razrešite sve svoje dileme i dugove tu gde jeste, na zemlji, (ako ste na zemlji), mi ćemo vas pitati za drugo…
_______________________________________________________
DEJAN ĐORĐEVIĆ (Velika Sejanica kod Leskovca, 1970) je pesnik , esejist. Objavio dve četiri zbirke pesama: Jesam i nisam (2007), Ne/pristajanje (2008), Budim se da bih te voleo – jedna pesma na petnaest jezika (2014) i „Kraj i beskraj“- elektronsko izdanje (2018).
Urednik je u izdavačkoj kući „Fileks“ i u časopisu „Uspenja“. Živi i radi u Leskovcu.
čovjek-časopis 