HUK KRAJA POGLAVLJA
Volela je kad joj čitam ili pričam
bajke, koje već zna
dok sedim na ivici kreveta
a, ona se na mene oslanja stopalom
do kolena kompromisno pokrivenih nogu
Volela je, jer više nije bila mala devojčica
i znala je da joj,
probudi li se u pola noći
niko neće biti dovoljno blizu
Ove je priče znala napamet
i, onoliko, koliko je dete svesno vremena
osećala da ga do “živeli su dugo i srećno”
ima na pretek,
i da ću, bar za još toliko
biti na dohvat njenog tabana
Radovala se tom srećnom kraju
i, u isto vreme, strepela od njega,
jer je srećan kraj ono kad počinju slova
kad poslednji frejm utiska
postaje prvi frejm uspomene,
sve češće lišen svakog “još” i “opet”,
Jer je srećan kraj srećan
samo do pola sintagme
a, potom, potone u kraj kao stopalo
u dubinu trampoline
i odrazi te licem u sunce, u skoku
nakon kojeg znaš da
mora da se ide kući iz zabavnog parka
Ostavljajući je samu u sobi
odškrinutih vrata
u vremenskoj elipsi svakog “do kraja života”,
činio se, svaki hepiend
kao zametak progerije,
ili, možda samo večeras
kada me čeka najtiši gong
u sudaru sva kristala
na kraju kratkog odbrojavanja
kojim cela godina
odlazi u nepovrat
Odlazi uz huk promaje duhova
kroz crni prorez na vratima
Znam da zbog zidova
ne bi trebalo da ih vidim
ali me čekaju, pod kapcima
u paralizi sna
***
MEHUR
Kucnem po staklu akvarijuma
Jer mislim da je ribicama to događaj
Da će se posle satima, ako ne i danima
Mehurićima iz usana naopakog osmeha
Kao stripskim balonima dobacivati opaskama
Na račun mog autfita ili sedih iz nosa
Nemam akvarijum.
To kad kucnem, to su tuđa stakla
I tuđi životi u kutijama punim travki i korala
Osvetljeni stereotipi u marginama bez talasa
Zamišljam krugove koje unutra pravim
Kako zamirem u glavi i prestajem da ih brojim
Kako počinje da me iznenađuje udar
Oka i repa o gde nema dalje
Brinem se malo o njihovim dosadama
I vagam sa koliko svesti bi od toga poludele
Možda nije trebalo da kuckam po staklu,
Možda su taman poverovale
U svoj letargični idiotizam
A, ja ih sad budim iz dogmatskog dremeža
Pola noći kasnije i trećinu grada dalje
Uokviren sam u ugaonu garnituru
Koja je preko dana plava
A sada plavo od ekrana samo pliva preko mog lica
U ovo doba,
Telefon zvoni samo ako je loša vest,
Na vrata kuca samo onaj koji je pogrešio sprat.
***
DIHTUNG
Praznici su zarazno bezlični,
stapaju dane
u figurice sa bapskih regala
Oko nožica im obrasta milje
Nepomičnost užasava
Magla kipi preko limenih krovova
Dimom iz načetih pluća
stapam se sa njom,
prisvajam je
kao da je cela iz mojih alveola
Izdišem je i prljam
Među prstima nikotin
sakrio je miris žene
koja me zove na ručak
Taj glas odbijam
o zidove
i palim sledeću cigaretu o opušak stare
Sva se belina skupila
u anemične tragove pod noktima
i par centimetara do filtera
Magla se spustila
supa već izvesno ohladila
Plutaju slova od rezanaca
kao krnja abeceda vitamina –
Neka bude da mi je potrebna
Da, dolazim.
***
PLEJLISTA ZA TEBE
Ne znam koliko su tanki stubovi za plakate
Pored kojih prolazim svakog dana
Ne znam, koliko su tanki bez plakata
Verujem, dovoljno tanki da možeš da ih obuhvatiš rukama
Oni, po trgovima i platoima
Presreću neizdrž u pogledu prolaznika,
Hvataju za rame u raskoraku od sedam milja,
Milimetar po milimetar,
Nasrću entazisom
Sveže oblepljenog poslednjeg sloja,
Glasnije od povika kolportera
Samo da saopšte da imamo gde,
Da se nešto i dalje dešava u ovom gradu
A, ti, ako nećeš,
Možeš i da ne dođeš
____________________________________________________________________
DANILO ĐOKOVIĆ rođen je 1984, u Beogradu. Diplomirani filozof. Radi u gradskom Sekretarijatu za kulturu. Oženjen, otac jedne ćerke.
Učesnik večeri aktivnog čitanja poezije „Pesničenje“, na kojima je deljena zbirka njegovih pesama „24 zida dnevno, 7 soba u nedelji“ (2009.), u izdanju ŠKART-a. Balkanski književni glasnik je u trobroju 27-28-29 (2017.) objavio 11 njegovih pesama. Pesma „Nepovratno“ objavljena je u nultom broju časopisa „LICEULICE“. Objavljen i u sezonskom pesničkom magazinu “Zima” (Kulturni centar Albahari), 2020. Kratke priče objavljene u zbirci „Najkraće priče 2005“ (ALMA), i u okviru konkursa VRANAC – najbolja kratka priča 2015.
Krajem 2019. godine pohađao pesničku radionicu Ognjenke Lakićević. Radi na revidiranju rukopisne zbirke pesama “Dalje od savane” i pripremanju naredne.
čovjek-časopis 