Niz godina kasnije on je pojeo ekser negde na severu vojvodine i visio
na nekoj gredi topeći se na vetru sa osmehom na licu i dalje živ
i slobodan lišen svakog zagrljaja i lišajeva i mahovina i rđe i
slova i u jatu osetnosti nagomilanih senzacija okoline bilja mirisa
noći koja se rascvetavala u dopaminskom i serotoninskom koktelu
njegovo koža je hipersenzitivno prostranstvo koje treba nežno dodirnuti
u mikroeksplozije a ni ne pomišlja da pita devojku pored da ga istraži
seks mu je daleka mnemonička informacija koja nema smisla
olinjala se po kukuruznim poljima i otekla niz kanal
šum grana i trave oblikuju telo u opnu u kojoj zvuk vibrira u kosmos
AMORTIZACIJA
***
Prijatelji mu ostaju strani i daleki
zbog toga mu raste usamljenost poput testa
koje se posle razvlači preko celog stola sa kog vise delovi
skute života skučene u tuđim ustima rastežu se nepečene otete otegnuto
pokidane u dan oduzete jakože majčini zagrljaji potom ispljunuti pred
ljude zagolicanih grla hrle da se podsmeju u mreži jezika da zatruju tlo
ljudi koje ne interesuje ni politka koliko sunovrat i kafa samonaslađivanje
boje mesa
APATIJA
***
Između njih dvoje se opet nalazi stol cigarete espresso kafe i mizologija
koja se učvrstila na sva četiri nogara zgusnula se poput pur pur pene i
sada je sve u redu sada se grad preobrazio u tišinu u desktop na kom
se nalaze sve prečice do mekog tkiva
razogovara se
PAUS-PAPIR
***
Već tad prošlost mu je izgledala kao katalogizacija u kojoj se
sve vrti oko ljubavi samo što se tada prelivao po trosedu ugrejan
od mdme u zanosu kakav ni poeta vates nisu uspevali da uhvate u dalekoj
i odvažnoj istoriji pisane reči ali u ovom momenatu nije ga bilo briga
ni za mimesis ni kurac ni palac od književnosti i filozofije
već je miyazaki u svojim magičnim ostvarenjima
pojačan zastrašujućim talasima divnog – to je bitno to je život trenutak
PAUSE
***
U kuhinji se nalazio tanjir sa mesom od pre tri dana
sudoper je bio prepun prljavog suđa koje nije oprao ni sam ne zna više
jer je ležao ni sam ne zna više koliko dugo u krevetu pokriven svetloplavim
prekrivačem do glave zagubljen u samoobdukciji koja je rezala mrtvo tkivo iz kog
ništa sem smrada nije izlazilo
gledao je u telefon celu noć i pola dana sada se stropoštava u kanale
koji se nalaze u parketu i oseća truljenje
PANTOLOGIJA
***
Pre nego se pokušao obesiti jedne kafanske noći pijan umalo nije pao sa
terase
kao klada ili kamenčić mali prasak u vremenu mikroorgazam iza kog
bi kratko curile suze i sve bi se samo nastavilo odvijati kako se uvek i odvija
međutim nije i sada se odvija sve kako se uvek odvija jakože lisnato testo
ili babuške dok se ne usitni izlista svet do potpune samoće
gluvo iscepkan na društvenim mrežama
iako nije pao tada naglavačke ostao je bez straha od smrti sa semenom
koje će još jednom probati da proklija
TERRA 1.2
____________________________________________________
Osvojio je nagradu Mladi Dis za zbirku pesama Onism (2018) koju je štampala Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis” u Čačku. Roman Međuprostorje (2020) objavila je Izdavačka kuća Agora.
Eseji, prikazi, poezija i kratke priče su mu objavljivani u antologijama i online časopisima.
DALIBOR TOMASOVIĆ (1989, Sombor)
čovjek-časopis 