DŽEPNI SAT
pradeda je navijao svoj džepni sat
po zvonu na crkvi
a deda taj isti
po dnevniku u osam
kad ga je ćale dobio za punoletstvo
prodao ga je za maršalovo pojačalo
crko je maršal
ja sam se rodio
i taj sat je jedino što nisam
nasledio od predaka
navijam za isti klub
osećam njihov južnjački dert
kafu ne razdvajam od kisele
budim se noću u znoju
verovatno me čeka i dedin
galopirajući tumor
ali za sad me i
njegov galopirajući altruizam
često vrati koji korak u nazad
i zamišljam ponekad
taj sat
tačnije taj lanac
kojim je bio prikačen za svakog od njih
i ja ga osećam na sebi
ne da mi od njih
to me prožima gde god da krenem
jer proleće je
čak i u gradu –
proleće.
***
MARUŠKA
majka ti je bila
balerina u boljšoj teatru
napustila je karijeru
kad ti je otac
dobio posao
u srpskom konzulatu
odrasla si u beogradskom sivilu
u dobrinjskoj ulici
sprat iznad stana
gde je živeo
selenićev starac
iz timor mortisa
ali sneg u tvojoj ravnoj kosi
je već rusija u malom
i nisi mogla da bežiš od toga
vukla si svuda te
kofere tvojih
gorkih spoznaja
a noću si sanjala katmandu
šarene boje i nepalske hramove
koje čuvaju majmuni
negde između dva i tri noću
zapala bi u neka svoja previranja
sva tvoja nezgrapnost i glasnoća
tonula bi u neke mutne i tihe vode
tad bi mi pričala
da nad balkanom
treba da se odigra
poslednji danse macabre
da ne postojimo
ako ne osećamo naše nagone
da eskapizam
postaje najrašireniji
oblik javnog delovanja
onda bi potonula
u one tvoje snove
a ja bih ostao zapitan
guglajući stvari
o kojima si mi pričala
ubrzo sam i oguglao
shvativši da ako negde
treba da bežim od stvarnosti
pristajem da se nastanim
među tvoje pramenove
tad osetim ravnodušnost
ništa me me dotiče
a nije ni važno
ionako će
novi svetski poredak biti
zasnovan na masakru
saosećanja
____________________________________________________________________
BRANISLAV STOŠIĆ rođen je 1998. godine u Vranju. Student je filmske režije u Banjoj Luci.
čovjek-časopis 