BARBIKA
Šetam psa, i pored kontejnera,
bačena tek onako,
Barbika, invalid, bez leve noge,
kose kao žena koja počinje s hemoterapijom,
i skroz gola,
kao silovana od čete vojnika. Ostavljena.
Krišom, da me ne vidi niko,
smotam je ispod jakne.
Obrišem krpom svu prljavštinu s nje,
šamponom operem ostatke kose
i salvetom sakrijem golotinju.
Sutradan na buvljaku, među kršom i lomom,
pronađem nogu sličnu njenoj.
Na mestu gde sam zalepio flaster,
nekako, ne baš kao hirurg,
namestim kupljenu nogu, nešto tamnije boje.
Da može da hoda, sigurno bi ćopala.
Uzmem mere njenog savršenog tela
i odem kod krojačice, u radnju kod pijace.
Izaberem materijal, jedan za haljinu, drugi za bluzu i pantalone,
kažem da je za ćerkinu lutku, iako imam sinove. Čak sam i šešir naručio,
da pokrije kosu, koju ne znam kako da oporavim.
Lutke propadaju bez ljubavi, kao i ljudi. To je isto.
***
PANDA
Onog dana kad si me ostavila
poklonio sam ti najvećeg plišanog pandu
koji je mogao da se kupi.
Bio je malo niži od mene, a ja sam visok čovek.
Kasnije sam čuo da si ga dala nekoj deci
koji su do sad već postali ljudi.
Nadam se da se bar neko od vas seti da me je voleo?
***
MATORI
Ušao je u stan, i sa vrata
naredio da mu se donese kafa
i rakija, a onda zapalio
cigaretu na cigaretu.
Seo je u fotelju, a mi, ostali,
smo se muvali po kući
u nestrpljenju da nam saopšti
ono čega smo se pribojavali.
„Rekao mi je doktor, još šest meseci,
najviše godinu, i to ako prestanem da
pušim. Šta on zna?“
I posle popijene kafe, dodao –
kontola mu je za tri meseca.
U taj dan, kad je prošlo tri meseca,
poveo me, da mu previm društvo,
i pre nego smo ušli u kliniku,
on je popio kafu, garniranu cigaretama,
a ja sok, vrpoljeći se u stolici.
Na šalteru, sestra mu reče da doktor više ne radi.
„Kako ne radi, zakazao sam“.
Snuždeno mu reče da je prošle nedelje umro
i da može na pregled kod kolege.
Kad je izašao iz ordinacije,
samo reče. „Šest meseci i kontrola za tri“,
i krenuo ka izlazu paleći cigaretu.
Isto mesto, tri meseca kasnije,
isti šalter, druga sestra.
„Na žalost“, obrati se matorom,
„vaš doktor je u međuvremenu poginuo
u saobraćajnoj nesreći. Možete kod koleginice,
ona je na zameni“, reče mu u dahu.
Sačekali smo u čekaonici,
kad su ga prozvali, on otvori vrata,
a ja videh baš mladu doktorku.
Matori reče: „Pardon“ i izađe iz ordinacije,
pokaza mi da krenem, a iz džepa izvadi najkrupniju
novčanicu.
„Idi, kupi joj najveću čokoladu i odnesi da se posluži“,
što sam i uradio, desetak minuta kasnije.
Više nije hteo da ide na kontrole.
Četiri godine kasnije rešio je da umre.
Popušio cigaretu pred spavanje i samo zaspao.
***
KARMIN
Poljubila si me pred odlazak.
Ostao je ukus tvog karmina.
Poljubio sam usnama
svoj dlan,
između linije života i linije srca.
I nikad ga više nisam oprao.
_____________________________________
BORIVOJE PETKOVIĆ (1965), prozni i dramski pisac, pesnik u starijim danima. Do sada objavio: romani: “Kupanja moga oca”, “Lav Mi Tender”, “Mesi i ja”, “Metuzalem” i “Porubi života”, „Dobri ljudi?“, slikovnica: “Život sa čarobnjakom”, dramski komadi: „Lunja i Maza“, „Lepotica i Zverko“, „Čarobna jelka“, „Srebrna svadba“ (radio drama) i „Za sve je kriv Frojd“ (još neizvedena).
Knjige pesama: “Međučin” (2020), “Pesme za veštačku inteligenciju” (2020), “Smrt i druga iznenađenja” (2021) i „Klot-frket“ (2023).
čovjek-časopis 