I BUBE IMAJU DUŠU
svi mi koji
još uvek letimo
pritajimo se uljudno
i mirno budimo
svačiji i ničiji
putujmo u gradove
pustinje planine doline
i velike nizije
gledajmo ovaj čudesni
svet ubrzanja kako
nam daruje sebe
budimo sigurni u
svoje odluke koje
se tiču nas
i našeg prava
da budemo glasni
kada recitujemo tina
ujevića pobedimo ovaj
nepravedni sistem tlačenja
poletimo u instambul
da vidimo zlatne
crkve i džamije
idimo u ishafan
da se šetamo
po mermernim mozaicima
i čitamo reči
svetog kurana uklesane
u plave džamije
šetajmo se pored
moćnog atlantika da
osetimo tu hladnu
vodenu snagu kako
talasima piše posejdonove
poruke iz dubina
pevajmo u bruklinu
na sav glas
pesme tomasa dilana
zabodimo par vikodina
i uđimo u neki
džez bar u
opasnom delu grada
i potucimo se
sa lokalcima odvaljeni
od dobrog burbona
jedimo kiselo slatku
porciju piletine u
velikom hong kongu
i šetajmo unazad
po velikim stepenicama
u njemu obilazimo
groblja u parizu
i budimo oprezni
ako nam se
previše dopadnu gledajmo
stare filmove u
zagušljivim bioskopima krakova
čitajmo kanta u
originalu po hodnicima
hajdelburškog univerziteta budimo
skulptori starogrčkih bogova
u muzici melanholije
rima brodimo do
drevnog pireja sa
egipatskim žitom u
drvenim brodovima igrajmo
šah u mumbaiju
uđimo oprezno u
srce konga i
šetajmo se goli
njegovim tamnim i
beskrajnim džunglama plovimo
mekongom kroz celu
indokinu i pušimo
opijum na toj
reci gde nema
kraja igrajmo poker
u šangaju gde
je ulog neki
stari artefakt u
kojem je sadržana
esencija prvobitnog univerzuma
raspravljajmo o krleži
u zagrebu njegovom
poduhvatu da obuhvati
pisanjem ceo svet
igrajmo mango igrice
tamo u četvrti
jakuza u tokiju
nesvesni naših poraza
penjimo se na
kilamandžaro i posustajmo
negde blizu vrha
od daljeg uspona
jer je to
u ovim krajevima
znak da smo
sklopili pakt mira
s bogom uputimo
se u močvarne
predele misisipija živimo
tu neko vreme
u zemljanim kućicama
koje nam donose
zaštitu od kiše
koja u ovo
doba godine često
pada pođimo do
hladnog tibeta u
lasu da naučimo
čitati u originalu
tibetansku knjigu mrtvih
šetajmo se gabaldijevom
ulicom u kairu
gde ćemo naučiti
šta su to
istinski mir i
pravda ušetajmo se
na magarcu u
nebeski jerusalim da
vaskrsnemo iz narkomanskog
sna u svet
istinski živih vozimo
se orijent ekspresom
da proverimo šta
filozofija putovanja znači
za nas pešačimo
na hodočašću dugom
dve hiljade mija
kroz saharu u
potrazi za novim
božanstvom provedimo ceo
život sa beduinima
umrimo pod njihovim
šatorom vaskrsnimo i
uradimo to ponovo
pričajmo sa mikelađelovim
skulpturama žive su
izučavajmo kompoziciju botičelijeve
venere da bismo
pronašli tajnu svetlosti
posmatrajmo kroz uveličavajuće
sečivo prostor na
slikama jana vermera
da bismo otkrili tajnu
prostora tražimo u
tangeru maroko srebrno
oko da bismo
otkrili tajnu vida
trčimo od bostona
do floride istočnom
obalom i nosimo
pri tom majice
sa natpisom silvija
plat sednimo na
klupu u central
parku i obraćajmo
pažnju na sitne
neobične detalje spoljašnje
manifestacije nesvesnog kod
ljudi slušajmo gustav
malerovu petu simfoniju
u beču u
izvođenju beogradske filharmonije
gledajmo pomračenje sunca
u mongoliji naučimo
da budemo dobri
retoričari na obalama
egejskog mora u
staroj grčkoj ali
pre svega budimo
uvek dobri ljudi
***
MOLIM VAS, BEZ PREJAKIH REČI
ulazim u zgradu
drajzerove na skidanje
od trenutne nemoći
shvatam sada ironiju
sarkazma i pitaju
me u odeljenju
za prijeme čime
se u kojim
količinama gudram odgovaram
dvadeset trideset trodona
dnevno trideset četrdeset
bensedina dnevno pa
se zabodem u
kladionicu da novac
ulažem u nadu
da će sve
biti u redu
lezi na krevet
da ti damo
inekciju tečnog trodona
i očitamo lekciju
zašto si propao
kao ljudsko biće
i zašto ne
treba mešati piće
sa drogama svih
vrsta sedi na
ovu stolicu i
gutaj naše pilule
oporavka i resocijalizacije
i ne pomišljaj
na mahinacije ili
te izbacujemo iz
vrtića za odrasle
pričam sa psihijatrom
kaže da umirem
ovim tempom za
par godina smrt
mene ne plaši
samo odsustvo smeha
i frojdovske teorije
kojima me posmatrate
vidite lično preferiram
junga i maksa
šelera kada kaže
da smo decentrirana
bića valjda tako
još od kopernika
nismo više centar
univerzuma pradedovi nam
se obraćaju kroz
različite narative patrijalhanog
koda i mi
ih mrzimo zbog
toga vi ste
gospodine nemogući reče
mi on (psihijatar)
doktore želim da
postanem teolog napolju
vi ste ozbiljni
da želja mi
je učestvovati u
redefiniciji pojma boga
i sotone možda
bogu budem prihvatljiviji
tako vi mislite
da vas bog
ne voli prilično
sam siguran da
ne ali bog
je univerzalna ljubav
čiji bog doktore
ne pratim vas
verujem u plotinovog
boga jedno ekstazu
kojom ga milujemo
i spajamo se
u jedno verujem
da su materija
i pluralitet grešni
okovi gde smo
robovi mesa i
tela požuda htenja
erotskih fantazija i
želja izvinite doktore
ovo nije antologija
samo vas zajebavam
verujem u trodon
ako baš morate
znati verujem u
spermu i samonedisciplinu
verujem u ideologiju
narkofilstva i neuništivosti
kapitalizma verujem u
muški ud i
verujem u boga
posejdona i snagu
mora da spere
moje grehove sad
gubite moje vreme
gospodine x molim
vas da izađete
***
U BAKINOM DVORIŠTU
Stoj obešena lipo.
Budi smrtno lepa.
Ureži na kori
hiljadu pogleda
u budućem
hladu.
Davi se
otpadnim
vodama
udahni
san
olovno nežno
i shvati
mećavu sveta.
Ukrivo gledaj
kad hodaš
po akacijama.
Krv lije
pornografija stila
vezanog za
porodičnu
omču.
Blizu je
otpad
ugažene poezije.
Delići
nečije želje
i oklop
oko našeg
zajedničkog
dna.
________________________________
BORIS MANDIĆ rođen je 26.1.1985. u Zadru. Završio fakultet Političkih nauka u Beogradu. Objavljivao poeziju i prozu po raznim časopisima. Živi i radi u Beogradu.
čovjek-časopis 