Imali smo još jednu staru šolju za čaj
sa naslikanim kočijama
punim veselih dama
sačuvali smo dva dugmeta sa dedinog kaputa
od prave kože
mamine balske cipele
svilene
samo malo provaljene
fotografiju jednog konjanika
navodno rođaka
imali smo poznanika u stambenom odseku
kažu uticajnog
onog drugog isto važnog
u gvožđarskoj radnji
jednu susetku koja poznaje slavnog fudbalera
imali smo danima lepo vreme
radio je vodovod
samo je trebalo odvrnuti slavinu
bilo je i struje
ako se štedi
poznavali smo pesnika
koji je opevao najteže borbe
čuvali smo knjigu
koja se zvala Sveznanje
a onda ono najvažnije
postojala je gospođa
koja odlično proriče
budućnost u ružičastim bojama
energija je i dalje bila
masa puta brzina na kvadrat
onaj poručnik sa drugog sprata
pitao je
pa šta biste hteli još
BORA ĆOSIĆ (Zagreb, 1932.), iz zbirke pjesama “Zapisi iz mrtvog doma”, 2013.
čovjek-časopis 