Tag: Bojan Marković

ŠUŠKAVCI

1.

Mladi oci zreliji nisu od naprslog kivija.
Naplivi naselja iznedriće njihovo božansko telo, te plodno i
gnevno, tako još šunku iza toga da bude svoje. To tečnost,
to slast. Na žalu, videćemo, izranjaju nezrele crne sperme,
izmeti zlata i od šuškavca tata.
Mladi očevi očekuju seksove praznika, perfidno uvijene u
gnjidama romantike, u konjake brige. Dečaci se provlače mimo
vrelog kamenja, među mrtva ortačka krda i boksom oštećene
srne. Trudovi talasa hlade ono što ženska lepota neće.
Ženska lepota što neće.
Mlade tate zahtevaju mame, zahtevaju da ih se opervažu mame,
da se odrežu dlani što su magline ježeve držali, što pre
mamemame.

2.

Vodo-kiselo, vodo-tavno
prska iz nas kao probušenih najlona.
Gledam vas na stanici kod mosta, parovi, kako se kidate
besprimerno u ljubavi da se sagori kao blitva, kao kajla i
oko bršljana. Čujem:
Mama si, mama sam, brak naš je bre mame & mame udruženje.
Tata sam, tata si, tate & tate ljubavi, bre.
Svađate se zašto suđe smrdi dok raste
              Stoka.
              Stoka.
              Stoka.
Dok raste bukvalna stoka domaćinstva ova.

3.

Pošto kao mladić živiš, pljuni joj u usta, zakrvari kad dobro
ti nije, niko nije toliko prost da zasluži raj, ni toliko dobar
da ne ostavi semena trag na mini-suknjama ili u vreli dlan.
Кonfliktan mladi tata te hoće, solarna curice sa veštačkim
krznom na ramenima koji je prah pudera obojio, što na grilu
obrćeš voštanu kosu ćevapa za maltere gladne. Uzrujana sedaš
na stolicu sa dva tvora ispod pazuha. U skutu buketić i jajnik
laptopom zračan.
Trči.
Milost traže drugi.
U ustima ostaje mlak srk gazirane jegulje ljubavne posete.
Trči,
ali sve nekako unazad i neka i druge boli.

HOR

I neka i druge boli.
I neka i druge boli.  I neka i druge boli.
I neka i druge boli.
  BOL
                                I neka i druge boli bol.
I neka i druge BOL.
I neka i druge boli BOL.

***

BOJAN MARKOVIĆ (1985, Užice) diplomirao je, masterirao i doktorirao na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Objavio je pesničku knjigu Riba koja je progutala svet (2013, nagrada Mladi Dis). Zajedno sa Tamarom Mitrović autor je zbirke tekstova i motiva o lektiri i čitanju Piknik za Irmu (2017, DКSG). U okviru izdvaštva Doma kulture Studentski grad uređuje pesničku ediciju „Svoja struja“. U pripremi je autorova druga pesnička knjiga T a u m a t r o p. Pored poezije piše eseje i kritiku. Bavi se naučnim radom. Zaposlen je na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u zvanju docenta.

Т А У М А Т Р О П

*
Ježurka vesel, uvek drven, poskakuje, svrbuje vrbe – odgojiteljice postaju drvne erektične eklektične šume. Pijana polutka klizi niz grudi u noge jave, dok pakujemo mesa u spremište naše. Šume se jave, isparavaju komunizme hladne. Ako jastreb sprovodi teror u šumi u vreme ručka, na ručak ga zovi! Ponudi orale razbojniku jastrebu, trebalo bi da je srčom krcat. Da rekom, valom, grozdom nagrađuje različke grla.

I tako: po prvi put u logu dočekujemo – dolaze uzvratne posete. Svetli gost ima garež mrtvih mrava. Kada gost prođe kroz talase, kosine, hororične livade, weltschmerz boli hiljade i pridev je. Žena mi spremila zmije anakonde. Oh, izvrsno, draga, izvrsnosti bala, u slast u slast. (Mada, nju frustrira kućni/šumski rad, samerava ljudske dane učinak pranja granja, ali) Ko će moje dete da spere, dete što urođeno miriše na vulkanizerove sperme?

(HOR)
Ш.

*
Tu-ki-mi, tu-ki ti. T u k i m i – t u k i t i. Volim da s(m)rducne ti. Kad te blagu smustim do pola u baru, zaove podstrekuju femicide. Ustajte femicidne, dajte ruke žene ubijane, strašću umivene. Svekrve su vas vedre kredom opcrtale da preuzmu vaša mleka, da šumi. Rekao sam tvojoj mami: Gospođo, vaša kći je kurva. Zar Zara? Rekao sam svojoj mami: Mamaaa, žena mi kurva. Sine, lukase, ubij je.

I nije na tome stala; imala je pobožne argumente: Hoću nešto konzervativno, izuzetno takvo, kao prestol. Kao umak. Ograničeno kao presvlaka leptira. Budno oko i kao rešetka. Hoću članarine. Sina, zdele.

HOR

Ćase! Hoćemo ćase!
Ćase, ćase, ćase, ćase!

ANTIHOR

Izraz ĆASA
sastoji se iz 4 karaktera
što je za 4,8 manje od prosečne srpske reči.
Sadrži 2 (50%) samoglasnika, što je
za 7,2 procenata više od proseka.
Ć a s e.
Na rubu (analitičke) propasti.

Nešto što legitimiše. Hoću, fascikle, stečajne obrve, prosto da sam jarbol, mačkica u lišću. Hoću da sam reč parastos. Hoću da sam urvina parastosa. Urbanistički pitom i da se pritom stežem oko vrata čitavom školstvu nepoćudnom, hoću sve što tumači neće.

Nadnica domara ti je podnevni pomor konja.
Zato će te obesiti sindikat domara.
Bar će u pečurke hor albanaca pogledom da te zaključava.

A ti samo kažeš:
Da hoću i ja bih – u erdogane. Da hoću i ja bih aj-fone.

HOR: Da hoćemo i mi bismo u AJfone.

________________________________________________________________________

BOJAN MARKOVIĆ (1985) objavio je knjigu poezije Riba koja je progutala svet (Nagrada Mladi Dis, 2013). Koautorski je priredio knjigu o lektiri i čitanju Piknik za Irmu – imaginarna lektira (2017). Urednik je pesničke edicije „Svoja struja“ u izdavaštvu Doma kulture Studentski grad.