MOGUĆSTVA CRVENOG
Svoju omiljenu odevnu kombinaciju, crvenu suknju i korset iz kineske radnje, rado
nosim da bacim đubre;
Ukiseljeni trulež bloka tada dolazi iz pariskog kanala, a ja budem uštogljena princeza
na putu za bal
Uzdignuti nos postaje za centimetar kukastiji i isto toliko otežava disanje
Zidovi poznatog komšiluka gube dah
Puls hiljadu mikrokosmosa putuje u beskraj i stiže
tamo gde još žive mrtve zvezde
Mogla bih biti njihov savršeno skladni deo
jesti pljeskavice iz epruvete i piti kafu od ječma
Zaboraviti urođenu žeđ za krvlju, zapaliti korene
U produžetak života spakovati davno pokopane žudnje
kučinama svezanih krajeva, sa natpisom
dom je ništa više do ideja
ukradena iz tuđih manifesta
***
ZAVET ŽENE PEŠČARE
Ne shvataj lično što tvoj dodir ništa ne menja
u mojim krajevima; Ove granice davno su zatvorene
za strane posetioce i dobronamerne ljubavnike
Samo još snovi imaju boravišnu dozvolu
Odlučila sam da ne pripadam nikom drugom do sebi
Žudim još samo da se udam za svoje oštre ivice
i rodim cvetove koji rastu bez kapi vode
Sanjam
Da se osušim od svake nežne čežnje za lepim krajevima
i hladnim rukama
Od pepela porodične kuće da podignem oltar
žrtvujem matericu zvezdanom nebu
i dignutih ruku čekam mesijin dolazak
***
NA KAFICI, SA KOMŠIJAMA
Ti si žena zdrava i prava, bistra kao potok
koji već dugo ne teče ovim gradom
Telo ti je bomba od kako si smršala
znao sam još kad si imala 12 godina
grudi su ti bile dve karamelice
Šteta je da si sama
nečijem sinu tvoje bi oči savršeno stajale
Raznih ljudi ima
Čula si za komšinicu Marijanu
Ona je živela sama u prizemlju naše zgrade
imala je mnogo dubok san i stalno je spavala
Neki divljaci su to saznali, pa su joj jednom upali u stan
i mučki je silovali satima
Ostala je potpuno bez glasa od vrištanja
Moj sin je zove Mutava Mara
( a šta da mu radim, sva deca to rade )
Nego baš lepo da si svratila
Jedno je svet ali
ništa nije kao kad se vratiš kući
***
VELIKOJ VEŠTICI
Kad si bila mala, sanjala si mornara
da te vodi daleko od mrtvog malog grada i bolesti
uspavane ispod bračne postelje tvojih roditelja
Došao je sa jednom plimom i otišao sa drugom osekom
za sećanje ti ostavio samo lutku od soli
Krpila si njene rite i sanjala
kako je prvim monsunom puštaš pučini
Bojila je novim, svetu još nepoznatim tonovima plave
i čuvala od čudovišta koja niko sem tebe nije viđao
Zbog tebe znam odakle sam došla i gde sve neću stići
Svoje mladeže i oštre ivice slažem po datumu rođenja
i preventivno čuvam skrivene od sunca
Rodim li ikada ovaj mrak daću mu tvoje ime
podići ga daleko od obale
i pevati mu sve uspavanke koje nikad nisam saznala
***
PREDISPOZICIJA METASTAZIRANJU
Rekla je svetu da će stići do samog jezgra suštine
i tamo urezati svoje ime
Kopajući put zapalo joj je nešto pod nokte
Tek godinama kasnije niklo je žito, pohranjeno svime
što je njena zemlja godinama upijala
Niko joj nije rekao da preventivno čupanje korena
počinje stotinak godina pre rođenja
***
RAĐANJE PRVOG ČOVEKA
Svet iznova nestaje i počinje ni iz čega
Tamo gde prestaje put od žute cigle shvatili smo
da nismo putnici kroz vreme i ovi zidovi nemaju kud
Naučićeš da budeš šaljivi otac, tek povremeno nostalgičan
uz piće i onu jednu pesmu preminulog šansonijera
U njenim rukama naći ćeš sve što nikada nije bilo moje
a, veruj, htela sam da zovem našim
Smisliću da li sam reči pisala tebi
ili, tek, svojoj oholoj samodovoljnosti
kao utehu za sve snove izbegle iza zvezda
Raduje me ideja savršenog sveta za njega
Gde će moći da pije iz Dunava i duboko diše sa prozora
Mora da još ima takvog mesta
Samo nas, Spokoju
tamo više nema
__________________________________________________
ANA OGRIZOVIĆ rođena je 1999. godine u Vršcu. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde uskoro završava i master studije. Objavila je zbirku poezije „Ovde ne cvetaju bugenvilije“ (2023, SKC Kragujevac) u okviru nagradnog konkursa Prvenac, a zbirka „Let vremenske veštice“ biće uskoro objavljena kao nagrada na pesničkom festivalu „Mladi maj“ u Zaječaru. Radi kao kopirajterka i scenaristkinja.
čovjek-časopis 