Spuščaš se v kad, Whitney, s podlahtnico božaš napol priprto pipo in si prepevaš pesem z zadnjega albuma. Sedem življenj nazaj si bila Kalipso. Za roko si držala Odiseja, zdaj pa se s težavo oprimeš keramičnih ploščic, da ti ne zdrsne. Ko se z obrazom naprej prerineš čez milno peno, odpreš usta in tvoja pljuča se polnijo z vodo. Praviš ji Jonsko morje. Z vsako kapljico glasneje slišiš podpalubje njegovih ladij. Po zvoku pljuskanja veš, da še zmeraj išče dom – tako kot ti.
_______________________________________
RUKOPISI 47, zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora bivše Jugoslavije / glavna urednica: Jasmina Topić; urednici Srđan Gagić, Stefan Stanojević, Tanja Božić (Slovenija); prevele sa slovenačkog i makedonskog jezika Natalija Milovanović i Gorica Radmilović – Pančevo : Dom omladine 2024.
bila je jutarnja svjetlost i probudio sam dvije godine starijeg davida koji je onda rukom zamahnuo po omarovom krevetu i izletjeli smo na ulicu napola odjeveni sa slamnatim šeširićima
omar moj mlađi brat sa sobom je poveo još i dana susjedovog klinca onog o kojem mama uvijek kaže da je jadan da njegov tata neće nikada doći po njih i da je još jadnija ta njegova mama david već nekoliko mjeseci želi kanarinca onakvog kakve prodaju pokraj pekare i sada smo tu kao svakog dana buljimo u te kanarince
david je jednom rekao da će se stari trgovac s ožiljkom na licu možda sažaliti nad nama i pokloniti nam onog sa žutim perjem jer izgledamo tako jadno i jer svaki dan buljimo u ptičje krletke od lijeske
i mi tako buljimo i susjedov dan pokraj nas izgleda jadno mi nosimo slamnate šeširiće i omar se smije i smije se dan i david tako želi tog kanarinca
omar i dan onda svaki dan otrče kad otvore dućan s prženim bademima david onda otprilike još sat promatra kanarinčev kljun noge perje i ja sam negdje između david je stariji omar mlađi dan je mami danas opet tako jadan
//////////
SVETA PRED IZRAELOM SE NE SPOMNIM
bila je jutranja svetloba in zbudil sem dve leti starejšega davida ta je z roko zamahnil še po omarjevi postelji in zdrveli smo na ulico napol oblečeni s slamnatimi klobučki
omar moj mlajši brat je s sabo pripeljal še dana sosedovega fanta tistega o katerem mama vedno pravi da je ubog da njegov oče ne bo nikoli prišel za njimi in da je še bolj uboga njegova mama david si že nekaj mesecev želi kanarčka takšnega kakršne prodajajo poleg pekarne in zdaj smo tu kakor vsak dan zremo v tiste kanarčke
david je nekoč rekel da se nas bo stari trgovec z brazgotino na obrazu mogoče usmilil in nam podaril tistega z rumenim perjem ker izgledamo tako ubogo in ker vsak dan strmimo v ptičje kletke iz lesk
in tako strmimo in sosedov dan poleg nas izgleda ubogo mi nosimo slamnate klobučke in omar se smeje in dan se smeje in david si tako želi tistega kanarčka
omar in dan potem vsak dan zbežita stran ko odprejo prodajalno s praženimi mandlji david pa še kako uro opazuje kanarčkov kljun noge perje in jaz sem nekje vmes david je starejši omar mlajši dan pa se mami danes spet zdi tako ubog
ALJAŽ PRIMOŽIČ (2001, Prebold, Slovenija)
pjesma je izvorno objavljena na portalu LUD Literatura http://www.ludliteratura.si (datum objave: 24.7.2020.)
čovjek-časopis 