SVE
sve što sam ikad
hteo da ti kažem
dok čekamo
u redu na kasi
kupuješ breskve i
puter od kikirikija
ja opet pivo
i neki deterdžent
sve što sam ikad
hteo da ti kažem
kad nam se pogledi
kao mačevi
sudare u prolazu
gledam često
dok prolaziš ulicom
pitam se
šta ćeš spremati
danas za ručak
i da li će biti ukusan
sve što sam ikad
hteo da ti kažem
kad se sretnemo u prolazu
i kad mi se zaglavi reč
negde u jednjaku
pa nešto promrmljam
javi se ponekad
da idemo na pijacu
znam da izaberem
baš dobar paradajz
***
KAD
kad malo bolje razmislim
shvatim
da je moja glava
samo jedna mračna
bioskopska sala
u kojoj su sva sedišta
numerisana
samo za nju
***
ŽIVOT
ima jedna modra fleka
i rupa od eksera
i jedna mrlja od krvi
na reljefastom zidu
pored kreveta
tu su i neki čudni oblici
na neravnom plafonu
u kojima vidim
ljude i životinje
u međusobnim sukobima
jedan pauk u uglu
i jedna muva upletena u
njegovu mrežu
histerično
pokušava da pobegne
ali pauk je sve bliži
ležim na krevetu
sa jednom rukom
ispod glave
drugom na stomaku
sam u tišini
sve je to život
u suštini
ALEKSANDAR ĐOKOVIĆ rođen je 1986. godine. Piše poeziju i kratku prozu. Svoje radove je objavljivao na internet portalima, a nekoliko pesama je objavljeno u zborniku mlađih vrnjačkih pesnika Između plime i oseke. Živi i radi u Beogradu.
čovjek-časopis 