Tag: Aleksa Krstić

DA LI SRNE PLIVAJU

sledećeg utorka
razmenićemo nekoliko poruka
ugovorićemo ručak u suši restoranu
saopštićeš mi da si preboleo bivšeg
neće biti neprijatne tišine

prvi put ti neće smetati
što volimo različitu muziku
žalićeš se na preslan soja sos
našaliti na svoj račun
imaću hrabrosti da uradim isto

u svakoj pesmi o nama
žalim za učinjenim i ne očekujem puno
u ovoj okrećem kormilo
kada se navikneš na slano
zajedno ćemo sa palube skočiti u more

***

SRCE JE MOJE RITAM MAŠINA

ti si led rasveta na aluminijumu
gledam te kroz polarizovano staklo

imaš flaširanu vodu u zadnjem džepu
na podlaktici tetovirana dva upaljača

oči su ti prepune plina
šteta što uvek zapališ filter umesto duvana

***

NA ULICAMA SU ZVERI

harpunom koji ispaljuje staklo
hvatam tvoje neprijatelje
malo pre svitanja grad postaje mesto
opasno po srne i jednoroge
upozoravaju crveno-crne marame
čuju se hemond klavijature
dvorepom pacovu koplje ulazi u nozdrvu
beži u šaht ograđen žutim čunjevima

u stanu na granici rizične zone
uspavljuješ se filmskom muzikom
budiš kada cigla pogodi prozor
imaš arsenal koji ispaljuje balone od sapunice
nikoga ne možeš da povrediš
ako izbegavaš susret sa zverima

jutro dočekujem sa flasterom na podlaktici
uznemiren jer obojica koristimo municiju
koja nestaje u dodiru sa zemljom

_______________________________________________________

ALEKSA KRSTIĆ rođen 1996. godine u Aleksincu, osnovnu školu i gimnaziju završio u Sokobanji. Diplomirao Međunarodne odnose na Američkom Univerzitetu u Bugarskoj, zatim i master studije Ljudski resursi i međunarodni menadžment na Univerzitetu u Aberdinu. Objavio je poeziju na portalima Strane, Astronaut, čovjek-časopis. Pohađa radionicu kreativnog pisanja kod Zvonka Karanovića. Trenutno živi i radi u Beogradu.

PETRU

kad mi je život kroz iglu
ulazio u telo
pretio si da će tvoje fotografije
biti jedino što ostavljaš ovoj jazbini

zato isus umesto mene
intravenozno unosi džank
razume decu donjeg menhetna
kao što ja razumem tebe

ležiš okružen svojim radovima
na aukciji će ih kupiti republikanac
zbog kojeg nemaš pravo
na zdravstvenu zaštitu

zaboravljaš kako si mi
dao nekoliko stotina dolara
tada čitavu nedelju nisam trpeo
jecaje usamljenih ljudi

jednom sam poljubio mušteriju
sada ljubim tebe
fotografišem te dok se smeješ
u pauzama demencije

na poleđini fotografije
napisao sam svoje ime
david

***

JUTROS SAM VADIO UMNJAK

za šankom naručuje turu
lepi žvaku za pepeljaru
mršti se na konobara

iza njega se ljudi teturaju uz muziku
jedna devojka mu dodiruje butine
dok njen partner čeka u redu za toalet

nervozan sedim na pojačalu
u uglu gde odlažu gajbe i ambalažu
bez volje da mu priđem

umesto piva naručujem šveps
ne mešam alkohol i antibiotike

***

ŠMEKERI UVEK NAMIGNU PRI POZDRAVU

uplašen od dana koji dolaze
fokusiram se
na već pročitane knjige
poremećeni ritam
pravdam lošom ishranom
odeću slažem po boji i veličini
uspostavljam red
tamo gde još mogu

poriv da pogrešim ponovo
ukrotio sam pozamašnom buksnom
brojim korake od ulaznih vrata do tramvaja
obuo sam starke iako pada kiša
setio se kako sam ti jednom
pozajmio čarape koje mi nisi vratio
imale su izvezen kaktus na zglobu
u mom stanu kaktusi se brzo suše
vazduh je prepun memle

ne razgovaram sa poznanicima u prolazu
samo im salutiram
treniram za naš susret
nikada nisi čuo kako mi drhti glas
biću šmeker u tvojim očima
sve dok ti neko
ne pokaže moje pesme

***

ALEKSA KRSTIĆ rođen je 1996. godine u Aleksincu, osnovnu i srednju školu završio u Sokobanji. Diplomirao Međunarodne odnose na Američkom Univerzitetu u Bugarskoj, a zatim i master studije Ljudski Resursi i Međunarodni Menadžment na Univerzitetu u Aberdinu. Pohađa radionicu kreativnog pisanja kod Zvonka Karanovića. Trenutno živi i radi u Beogradu.