ULIVANJE NADE
Dva mlada nasilnika i naslednika velikih plantaža
duvana
nasmrt su pretukla pedesetogodišnju konobaricu,
gospodskim štapom u foajeu hotela.
Mirno su se predala policiji.
Dobila su za to po šest meseci zatvora.
Tu vest u novinama pročitao je Bob Dilan,
a zatim napisao pesmu o tome.
U kafiću Tekila, tridesetogodišnja konobarica
pretukla je dva muškarca drvenom palicom.
Prvo ih je isprskala biber-sprejom.
Vređali su je i napali jer nisu hteli platiti račun.
Ubrzo je na lice mesta stigla i policija,
ali mladići su pobegli u nepoznatom smeru.
Tu vest pročitao je Bojan Brukner danas na internetu,
a zatim napisao pesmu o tome.
Pijanice i pesnici nikada se neće promeniti.
Konobarice, međutim, ulivaju neku nadu.
***
ALARMI
Alarmi se pale, jedan za drugim.
Budimo se zatvorenih očiju.
Spuštamo noge na hladan pod.
Okrećemo slavinu na crveno.
Na vrelo.
Preko plikova oblačimo finu odeću.
Skupo smo je platili.
Mislili smo da ćemo se u njoj dobro osećati.
Izlazimo hrabro iz dvosobnih stanova.
Gledamo u ambis dok se isparkiravamo.
S radija ide pesma uz koju smo nekada davno vodili
ljubav.
Na semaforu pevamo refrene.
Pešacima deluje kao da nemo vrištimo u svojim
automobilima.
Prazne kancelarije pune se elanom kao peći
peletom.
Počinjemo da primamo sinoćne mejlove.
Alarmi se pale, jedan za drugim.
***
DRŽAVNE SAHRANE
Trgovcima, prostitutkama i glumcima
bilo je zabranjeno da prisustvuju.
U pitanju je bila državna sahrana.
Cezarova.
Na njoj su bile prisutne čak i njegove ubice,
ali ne ljudski otpad.
Mnogo je krvi proteklo od drevnog Rima,
pa su se neke stvari promenile.
Gotovo preokrenule.
Državnim sahranama sada prvenstveno prisustvuju
moćni trgovci, duhovne i sve druge prostitutke,
kao i oni koji umeju dobro da glume sućut.
Jedino su ubice sačuvale svoje staro mesto.
Što bliže pokojniku.
***
POEN
Znaš ono
kad goluba na svom putu
zaobiđeš da se ne uplaši?
Tad gore, na nebesima,
začuje se „ding”.
Sakupljaj to.
Kao Mario.
***
SRCE OD KAMENA
U knjizi piše da se kamen i čovek ne razlikuju mnogo.
Oba je stvorio kosmos, suštinski, od iste tvari.
Kamen je živ i menja se, samo ako ga posmatraš
dovoljno dugo.
Kamen ima karakter i dušu.
Nedaleko od mesta gde čitam sve to stoji kamena
skulptura.
Apstraktnog oblika,
ali ujedno podseća na usne, isprepletena tela ili
zgužvanu loptu.
Sve u zavisnosti s koje strane je posmatraš.
I koliko dugo.
Skulptorka kaže da je dugo radila na njoj.
Toliko dugo da misli da skulptura predstavlja čin
samoće.
Žao mi je tog kamena.
Previše ljudskog ima u sebi.
_______________________________
BOJAN BRUKNER rođen je 1979. godine u Beogradu. Naučio je da piše 1985. godine na istoj lokaciji. Od tada se bavi pisanjem. Zbirka “Pesme koje se šapuću u bradu” pojavila se krajem prošle godine u izdanju izdavačke kuće MediaSfera.
čovjek-časopis 